Kriza na tržištu peleta: Velika potražnja i rast cena u Srbiji

Kriza na tržištu peleta: Velika potražnja i rast cena u Srbiji

Oktobar u Srbiji doneo je ne samo hladnije vreme već i pravu krizu na tržištu peleta. Prema podacima sa terena, brojna stovarišta širom zemlje ostala su bez ove vrste goriva, a potrošači su primorani da se suoče sa porastom cena koji se kreće između 32.000 i 36.000 dinara po paleti od 1.050 kilograma. Ova situacija predstavlja značajan izazov za domaćinstva koja se greju na pelet, a uzroke treba tražiti u kombinaciji faktora koji su doveli do ove privremene oskudice.

Stručnjaci iz oblasti industrije ističu da je glavni uzrok ove krize iznenadna i masovna potražnja koja je prevazišla proizvodne kapacitete. Direktor kompanije za preradu drveta „Bioenergy point” Mladen Stojadinović objašnjava da je situacija nastala kao posledica toga što su potrošači čekali poslednji trenutak da obezbede gorivo za sezonu grejanja. Ovaj fenomen je posebno izražen u poređenju sa prošlom godinom kada je potražnja bila značajno niža i ravnomernije raspoređena tokom vremena.

Proizvodni kapaciteti pod pritiskom

Fabrike peleta trenutno rade na punom kapacitetu, ali fizički nisu u mogućnosti da zadovolje trenutnu masovnu potražnju. Stojadinović navodi da iz njegove fabrike svakodnevno izlazi po 15 kamiona peleta, što predstavlja značajan proizvodni obim. Međutim, potražnja je toliko visoka da ova količina nije dovoljna da zadovolji sve potrebe tržišta. Ova situacija ilustruje složenost ekonomskih procesa u oblasti energetike i važnost pravilnog planiranja snabdevanja.

Proizvođači peleta su se suočili i sa problemom nedostatka osnovne sirovine. Loši vremenski uslovi u prethodnih 15 dana otežali su dovoz sirovine iz šume, što je direktno uticalo na proizvodni proces. Ovaj faktor dodatno je komplikovao već ionako zahtevnu situaciju na tržištu. Kako vremenski uslovi postaju povoljniji, očekuje se da će se isporuke sirovina normalizovati, što će omogućiti stabilizaciju proizvodnje.

Regulatorni okvir i kvalitet peleta

Važan aspekt tekuće situacije predstavlja i novi Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za čvrsta goriva iz drvne biomase koji je donet u saradnji sa Privrednom komorom Srbije. Ovaj regulatorni okvir ima za cilj da osigura kvalitet peleta koji se stavlja na tržište, kontrolišući parametre kao što su sadržaj vlage, pepela, udeo ugljenika i toplotna moć goriva. Pravilnik takođe predviđa detaljno deklarisanje peleta, što omogućava potrošačima da imaju potpune informacije o kvalitetu i karakteristikama goriva koje kupuju.

Domaći proizvođači su većinski pozdravili ovaj Pravilnik, smatrajući da će on doprineti stvaranju reda na tržištu i zaštiti potrošače od lošeg kvaliteta goriva. Međutim, kako Stojadinović ističe, Pravilnik je tek počeo da se primenjuje, pa će se njegovi efekti u potpunosti pokazati tek u narednom periodu. U trenutnoj situaciji, kada je potražnja izuzetno visoka, proizvođači nemaju problema sa plasmanom, što može uticati na sprovođenje kontrole kvaliteta u praksi.

Ekonomski aspekti i rast cena

Rast cena peleta predstavlja još jedan značajan aspekt tekuće krize. Proizvođači su podigli cene zbog rasta troškova proizvodnje, posebno porasta cena struje i drugih operativnih troškova. Prema podacima iz industrije, rast cena je na nivou od pet do sedam procenata, što predstavlja umeran porast u odnosu na ukupne troškove proizvodnje. Međutim, stvarni rast cena na nivou maloprodaje može biti veći, zavisno od ponašanja trgovaca i njihove cenovne politike.

Stojadinović poručuje da ne očekuju dalje povećanje cena od strane proizvođača, ali ističe da nije jasno kako će se trgovci postaviti u ovoj situaciji. Ova neizvesnost predstavlja dodatni stres za potrošače koji se suočavaju sa već povišenim cenama goriva za grejanje.

Perspektive i očekivanja za naredni period

Iako trenutna situacija izgleda zabrinjavajuće, stručnjaci iz industrije smatraju da neće doći do dugotrajne nestašice peleta. Proizvodni kapaciteti su dovoljni da zadovolje potrebe tržišta, ali je potrebno vreme da se proizvodnja prilagodi iznenadnoj potražnji. Stojadinović naglašava da je potrebno strpljenje da te količine izađu iz proizvodnje i da se tržište stabilizuje.

U kontekstu prirodnih resursa i održivog razvoja, ova situacija istakla je važnost pravilnog planiranja i upravljanja energetskim resursima. Pelet kao obnovljivi izvor energije ima značajnu ulogu u energetskom misku Srbije, a njegova dostupnost i pristupačnost su ključni za domaćinstva koja se oslanjaju na ovaj vid grejanja.

Strategije za budućnost

Trenutna kriza na tržištu peleta predstavlja priliku za razmišljanje o dugoročnim strategijama za obezbeđivanje stabilnosti snabdevanja. Jedna od ključnih merka bi mogla biti razvoj sistema za skladištenje i distribuciju koji bi omogućio bolje upravljanje ponudom i potražnjom tokom cele godine. Takođe, važno je razmotriti mogućnosti diverzifikacije izvora sirovina za proizvodnju peleta, kako bi se smanjila zavisnost od vremenskih uslova i drugih spoljnih faktora.

Drugi važan aspekt je obrazovanje potrošača o pravilnom planiranju nabavke goriva za grejanje. Ranije nabavke tokom letnjih meseci mogle bi pomoći u izbegavanju situacija kao što je trenutna, gde masovna potražnja u jesen prevazilazi proizvodne kapacitete. Ovakve korisne informacije mogu značajno doprineti stabilnosti tržišta i zaštiti potrošače od neočekivanih porasta cena i nestašica.

Iako trenutna situacija na tržištu peleta predstavlja izazov za sve učesnike, ona takođe pruža vredne lekcije o važnosti pravilnog planiranja, upravljanja lancima snabdevanja i obrazovanja potrošača. Kako se proizvodnja normalizuje i potražnja stabilizuje, očekuje se da će se tržište vratiti u ravnotežu, ali će iskustva iz ove sezone grejanja sigurno uticati na buduće strategije i pristupe upravljanju energetskim resursima u Srbiji.