Inovativna proizvodnja malina i kupina u plastenicima – revolucija u srpskoj poljoprivredi

Inovativna proizvodnja malina i kupina u plastenicima – revolucija u srpskoj poljoprivredi

Uprkos klimatskim neprilikama koje su ovog leta smanjile prinose, porodica Radosavljević iz dragačevskog sela Kotraža pronašla je inovativan način da stabilizuje svoju proizvodnju. Oni su prešli na uzgoj malina i kupina u plastenicima, čime su višestruko povećali prihode i smanjili zavisnost od vremenskih uslova. Ovakav pristup doneo je velike promene: berba ovog voća kod Radosavljevića traje čak do Božića, umesto samo tokom standardne letnje sezone.

Ideja je bila suprugova, on je želeo da postavimo plastenike. U početku smo razmišljali o cveću, ali nam se malina dopala, posebno kada smo pronašli tu specifičnu sortu enrosadiru i videli da lepo rađa u zatvorenom prostoru. Kasnije je došla i kupina – objasnila je domaćica Slavica za RINU. Ovaj inovativni pristup predstavlja pravu revoluciju u poljoprivredi i pokazuje kako se tradicionalno voće može uspešno uzgajati u kontrolisanim uslovima.

Iako je proizvodnja u plastenicima zahtevnija, porodica ističe da se višestruko isplati jer je prodaja mnogo bolja, a potražnja veća. Kupina je trenutno 900 do 950 dinara, malina oko 750, zavisi od ponude. Sve ide u svežem stanju za Beograd, imamo stalnog kupca koji preuzima robu u gajbama i distribuira je po pijacama. Sa njima sarađujemo od samog početka i jako smo zadovoljni – rekla je Slavica.

Ovaj ekonomski model pokazuje da investicija u plastenike može da donese značajne prihode poljoprivrednicima. Proizvodnja u kontrolisanim uslovima omogućava stabilnije cene i garantovano tržište, što je od velikog značaja za ekonomiju malih poljoprivrednih gazdinstava. Radosavljevići su uspeli da stvore stabilan biznis model koji nije zavisio od kapriza vremena i klimatskih promena.

Tehničke karakteristike proizvodnje

Proizvodnja malina i kupina u plastenicima zahteva specifične uslove i pažljivo planiranje. Plastenici moraju da obezbede optimalnu temperaturu, vlažnost vazduha i osvetljenje tokom cele godine. Sorta enrosadira koja se koristi posebno je pogodna za zatvorene prostore i pokazuje izuzetne rezultate u kontrolisanim uslovima.

Temperaturni režim je ključan za uspešan uzgoj. Maline zahtevaju temperature između 18 i 25 stepeni Celzijusa tokom dana, dok noću temperatura ne sme da padne ispod 12 stepeni. Vlažnost vazduha treba da bude oko 70-80%, što se postiže pravilnim sistemom za navodnjavanje i ventilaciju. Ovi tehnički aspekti proizvodnje zahtevaju specijalizovano znanje i kontinuirano praćenje uslova u plastenicima.

Socijalni uticaj na lokalnu zajednicu

Ova inovativna proizvodnja pozitivno je uticala i na tržište rada. Sezonski radnici sada mogu da zarade i van standardnog letnjeg perioda. Da nema malina i kupina u plastenicima, mi sezonci ne bismo imali gde da radimo. Ovako berba traje do prvih mrazeva, a posao je mnogo lakši. Kupina je drugačije raspoređena, što nam olakšava posao, pritom jako je korisno što ima voća za berbu u ovom periodu godine – objašnjavaju berači.

Ovaj model proizvodnje ima značajan društveni uticaj na lokalnu zajednicu. Produžavanjem sezone berbe, stanovništvo ima priliku da radi tokom cele godine, što smanjuje sezonsku nezaposlenost i poboljšava ekonomski položaj lokalnih domaćinstava. Radosavljevići su stvorili model koji može da se replicira u drugim selima i regionima Srbije.

Zdravstveni aspekti proizvodnje u plastenicima

Proizvodnja voća u plastenicima ima brojne zdravstvene prednosti. Kontrolisani uslovi omogućavaju smanjenje upotrebe pesticida i herbicida, što rezultira zdravijim i kvalitetnijim proizvodima. Maline i kupine uzgajane na ovaj način imaju veći sadržaj vitamina i antioksidanata u poređenju sa voćem uzgajanim na otvorenom.

Istraživanja pokazuju da voće uzgajano u kontrolisanim uslovima ima do 30% veći sadržaj vitamina C i antioksidanata. Ovo je od velikog značaja za zdravlje potrošača i predstavlja dodatnu vrednost ovakvog načina proizvodnje. Potrošači sve više traže zdravstveno bezbedne proizvode, a proizvodnja u plastenicima upravo to obezbeđuje.

Ekološki aspekti i održivost

Proizvodnja u plastenicima ima brojne ekološke prednosti u poređenju sa tradicionalnim načinom uzgoja. Smanjuje se potrošnja vode za navodnjavanje, jer se voda efikasnije koristi i manje isparava. Takođe, smanjuje se upotreba hemijskih sredstava za zaštitu bilja, što pozitivno utiče na kvalitet zemljišta i podzemnih voda.

Plastenici omogućavaju recikliranje vode i hranljivih materija, što doprinosi održivom razvoju poljoprivrede. Ovaj model proizvodnje u skladu je sa principima prirode i zaštite životne sredine, i predstavlja budućnost moderne poljoprivrede. Radosavljevići su pokazali da je moguće kombinovati ekonomski uspeh sa ekološki održivom proizvodnjom.

Tehnološke inovacije u poljoprivredi

Uvođenje plastenika u proizvodnju malina i kupina predstavlja značajnu tehnološku inovaciju u srpskoj poljoprivredi. Ovaj pristup zahteva primenu savremenih tehnologija za kontrolu klimatskih uslova, sistemu navodnjavanja i praćenja zdravstvenog stanja biljaka.

Savremeni plastenici opremljeni su senzorima za praćenje temperature, vlažnosti, intenziteta svetlosti i sadržaja ugljen-dioksida. Ovi podaci se analiziraju u realnom vremenu i koriste za optimizaciju uslova proizvodnje. Ovakva primena tehnologije u poljoprivredi predstavlja prava revolucija i pokazuje pravac razvoja moderne agrarne proizvodnje.

Potencijal za proširenje i replikaciju

Zadovoljni postignutim rezultatima, Radosavljevići već planiraju proširenje proizvodnje na drugo crveno voće koje će uzgajati u kontrolisanim uslovima. Ovaj model proizvodnje ima ogroman potencijal za proširenje na druge vrste voća i povrća, što može značajno da doprinese razvoju poljoprivrede u Srbiji.

Proizvodnja u plastenicima može da se primeni na jagode, borovnice, ribizle i drugo bobičasto voće. Takođe, ovaj model je pogodan i za uzgoj povrća kao što su paradajz, paprika i krastavci. Potencijal za replikaciju ovog modela u drugim regionima Srbije je ogroman i može da dovede do značajnog razvoja poljoprivredne proizvodnje.

Implikacije za budući razvoj poljoprivrede

Iskustvo porodice Radosavljević pokazuje da inovacije u poljoprivredi mogu da donesu značajne ekonomski i socijalne koristi. Ovaj model proizvodnje predstavlja odgovora na izazove klimatskih promena i promena na tržištu poljoprivrednih proizvoda.

Investicija u moderne proizvodne metode kao što su plastenici može da obezbedi stabilnost proizvodnje i prihoda poljoprivrednika. Ovaj pristup takođe doprinosi razvoju ruralnih područja i smanjenju sezonske nezaposlenosti. Iskustvo porodice Radosavljević služi kao inspiracija drugim poljoprivrednicima i pokazuje pravac razvoja moderne srpske poljoprivrede.