Fond PIO upozorava na prevaru: Kako zaštititi penzionere od lažnih poziva o povišici penzije

Fond PIO upozorava na prevaru: Kako zaštititi penzionere od lažnih poziva o povišici penzije

Prema najnovijim podacima i upozorenjima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, u Inđiji, ali i u drugim delovima Srbije, aktivirala se nova, posebno podla shema usmerena na najranjivije članove društva – penzionere. Prevaranti, koristeći se neizvesnošću i očekivanjima vezanim za periodična uvećanja penzija, kontaktiraju starije građane telefonskim pozivima. U tim pozivima, pod izmišljenim izgovorima i lažnim predstavljanjima kao da su službenici Fonda, traže od penzionera da kupe određene proizvode, poput prekrivača, dušeka ili drugih roba, navodeći to kao neophodan uslov za primanje povišice penzije. Ovaj podli način iskorišćavanja poverenja i ekonomske situacije starijih lica zahteva hitnu reakciju i povećanu opreznost.

Mehanizam prevare: Od telefonskog poziva do finansijskog gubitka

Ova vrsta prevare, poznata i kao “telefonska prevara” ili socijalni inženjering, funkcioniše na relativno jednostavan, ali efikasan način. Prevarant se obično predstavlja kao službeno lice iz Fonda PIO, ponekad čak navodeći i konkretno ime ili odeljenje kako bi stekao kredibilitet. Nakon uspostavljanja kontakta i verodostojnosti, penzioneru se saopštava vest o navodnoj povišici penzije koja mu pripada. Međutim, umesto radosne vesti, sledi ultimatum: za isplatu te povišice neophodno je da penzioner prvo izvrši određenu radnju, koja se gotovo uvek svodi na kupovinu besmislenog ili preskupog proizvoda. Ponudilac će često osigurati žrtvu da je to rutinska, obavezna procedura ili da proizvod ima neku specijalnu administrativnu funkciju. Nakon što penzioner pristane i izvrši plaćanje, bilo direktno kuriru ili na navedeni račun, kontakt se prekida, a obećana povišica, naravno, nikada ne stigne.

Ovaj model iskorišćava nekoliko psiholoških faktora. Prvo, penzioneri često s punim poverenjem primaju informacije koje dolaze iz zvaničnih institucija. Drugo, želja za blagostanjem i boljim finansijskim stanjem može zamagliti kritičko rasuđivanje. I treće, strah od gubitka prava ili odbijanja isplate može naterati osobu da postupa iracionalno. Prevaranti su vešti u manipulaciji ovim emocijama, a njihovi scenariji su uvek prilagođeni trenutnim društvenim temama, kao što su upravo očekivanja oko povećanja penzija.

Zvanična pozicija Fonda PIO: Jasna poruka bez uslova

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje je u svom saopštenju bitno jasan i nedvosmislen. Fond PIO naglašava da će svi korisnici penzija i ostalih prava iz sistema osiguranja primiti svako planirano uvećanje u potpunosti automatski, bez ikakvih dodatnih uslova i bez potrebe da podnose bilo kakve zahteve ili da obavljaju dodatne administrativne radnje. Proces obračuna i isplate uvećanja penzija je standardizovan i sprovodi se centralizovano, u redovnom postupku, za sve penzionere istovremeno. Nijedna individualna akcija, posebno ne kupovina proizvoda ili usluga, nije ni u kakvoj vezi sa ovim procesom.

Fond PIO posebno ističe da njegovi službenici nikada ne kontaktiraju korisnike telefonskim pozivima u vezi sa isplatom povišica ili drugih prava sa zahtevom za uplatu, kupovinu ili davanjem ličnih podataka na taj način. Sva komunikacija o promenama u iznosima, procedurama ili pravima obavlja se pismeno, putem službenih obaveštenja koja stižu na adresu stanovanja, ili se informacije objavljuju na zvaničnom veb-sajtu Fonda. Ova transparentnost je ključna za građansko poverenje i predstavlja glavni okosnicu za borbu protiv ovakvih prevara.

Statistika i opseg problema: Više od izolovanog slučaja

Iako se konkretno saopštenje odnosi na događaj u Inđiji, ova vrsta kriminalne aktivnosti nije lokalni, već nacionalni, pa čak i regionalni fenomen. Slični slučajevi prijavljivani su u brojnim gradovima širom Srbije. Prevare usmerene na starije osobe predstavljaju rastući problem, a telefonske prevare su posebno česte zbog lakoće sa koje se mogu izvesti i teškoće praćenja i identifikacije počinilaca. Penzioneri često predstavljaju metu zbog percipirane ranjivosti, manje upoznatosti sa savremenim tehnikama prevara, a ponekad i zbog osećaja samobe i smanjene društvene interakcije, što ih čini podložnijim za ulazak u dijalog sa nepoznatim osobama.

Tabela ispod prikazuje zastupljenost osnovnih tipova prevara usmerenih na starije osobe u Srbiji prema podacima nevladinih organizacija koje se bave zaštitom starijih lica:

Ovi podaci jasno ukazuju da telefonske prevare, poput one koju je opisao Fond PIO, vode kao primarni način napada. Brojke su verovatno i veće, s obzirom na činjenicu da se veliki broj slučajeva zbog stida, straha ili neznanja ne prijavljuje nadležnim organima.

Praktični saveti za zaštitu: Šta mogu da urade penzioneri i njihove porodice

Kako bi se sprečile ovakve i slične prevare, neophodno je delovati na dva nivoa: pojedinačnom i porodičnom. Prvo i osnovno, penzioneri moraju da imaju na umu da nijedna zvanična institucija, pa ni Fond PIO, neće tražiti novac, kupovinu robe ili detalje bankovnog računa preko telefona. Ako se takva ponuda ili zahtev pojave, to je sigurna naznaka prevare. Ključna reakcija je da se poziv odmah prekine, bez davanja bilo kakvih ličnih informacija ili ulaženja u dublju diskusiju.

Drugo, porodice i komšije imaju ključnu ulogu u edukaciji i zaštiti svojih starijih članova. Redovni razgovori o ovim rizicima, objašnjenje načina rada prevaranta i podsećanje na osnovna pravila bezbednosti mogu značajno da smanje šanse za uspeh prevare. Korisno je dogovoriti se da penzioner, pre nego što preduzme bilo kakvu akciju na osnovu telefonskog poziva (posebno ako uključuje novac), konsultuje se sa članom porodice, komšijom ili, u krajnjem slučaju, da zvanično proveri informaciju kontaktirajući Fond PIO preko zvaničnog telefona sa njihove veb stranice.

Procedura prijavljivanja: Šta učiniti ako se desi prevara

Ako penzioner postane meta ovakvog poziva ili, još gore, ako je već pao na prevaru, bitno je znati korake za reagovanje. Fond PIO u svom upozorenju apeluje na građane da svaki sumnjivi poziv ili pokušaj ucene odmah prijave nadležnim organima. To znači kontaktiranje najbliže policijske stanice ili pozvanjem hitne linije Ministarstva unutrašnjih poslova. Prijava treba da sadrži što više detalja: vreme poziva, broj sa kog je poziv stigao (ako je prikazan), opis glasa i onoga što je osoba na telefonu govorila, kao i sve zahteve koje je iznela.

Prijavljivanje nije važno samo zbog mogućeg pronalaska počinioca, već i zbog statistike i prevencije. Svaka prijava pomaže policiji da mapira aktivnosti prevarantskih grupa, uoči obrasce i upozori javnost na vreme. Čak i ako finansijski gubitak nije velik ili ako nije došlo do uplate, prijava sumnjivog događaja je korak ka zaštiti drugih građana. Penzioneri ne treba da osećaju stid ili krivicu – oni su žrtve organizovanog kriminala, a njihova prijava je građanska odgovornost.

Uloga medija i lokalne zajednice u prevenciji

Lokalni mediji, kao i institucije lokalne samouprave, imaju nezamenljivu ulogu u suzbijanju ovakvih pojava. Informisanje javnosti, kao što je to učinjeno u slučaju Inđije, treba da bude brzo, jasno i često. Oglašavanje na lokalnim radijima, objavljivanje članaka u lokalnim novinama i postavljanje informativnih plakata u zdravstvenim centrima, poštama i penzionerskim klubovima mogu drastično da povećaju svest. Fond PIO sarađuje sa lokalnim samoupravama na ovim kampanjama, ali aktivizam lokalnih zajednica je od vitalnog značaja.

Lokalni centar za socijalni rad, udruženja penzionera i volonterske organizacije mogu organizovati radionice i informativne sesije na kojima bi se stariji građani upoznavali sa tehnikama prevara i načinima odbrane. Stvaranje podrške i sigurne mreže unutar zajednice, gde se penzioneri osećaju zaštićeno i informisano, je dugoročno rešenje koje ojačava otpornost celokupnog društva na ovakve napade. Borba protiv prevara nije samo zadatak policije, već kolektivni poduhvat koji zahteva angažman svih društvenih sektora.