Fiskalizacija na pijacama u Srbiji: Odlaganje do 2026. i šta to znači za prodavce

Fiskalizacija na pijacama u Srbiji: Odlaganje do 2026. i šta to znači za prodavce

Prema najnovijim podacima, u Srbiji postoji preko 800 organizovanih pijaca i više desetina hiljada registrovanih prodavaca koji na njima obavljaju svoju delatnost. Ovaj segment male privrede dugo je funkcionisao po sopstvenim, često neformalnim pravilima, ali su ga poslednjih godina sve više dodiruju zahtevi za modernizacijom i formalizacijom. Najnovija vest koja kruži privrednim krugovima je da je Vlada Srbije donela odluku kojom se obaveza korišćenja fiskalnih kasa za pijačne prodavce pomera sa 31. decembra 2025. na 31. decembar 2026. godine. Ovaj potez predstavlja strateško odlaganje koje ima za cilj da osigura gladak prelazak na novi ekonomski model, uz maksimalno uvažavanje specifičnosti ovog segmenta.

Detalji nove odluke i izmena Uredbe

Izmena Uredbe o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja predstavlja ključni pravni akt koji omogućava ovo odlaganje. Konkretno, obveznici fiskalizacije koji se bave prodajom dobara i usluga na pijačnim tezgama i sličnim objektima do kraja 2026. godine neće imati obavezu korišćenja fiskalnih uređaja. Ovaj rok daje svim učesnicima na tržištu – od državnih organa do samih prodavaca – dodatnih godinu dana za pripreme. Važno je napomenuti da se ova odluka ne odnosi na sve prodavce uopšte, već specifično na onu grupu koja je bila predviđena za uključivanje u sistem fiskalizacije nakon prethodno određenih rokova.

Istorijski kontekst i razlozi za višestruka odlaganja

Put ka fiskalizaciji na pijacama bio je pun prepreka i promena rokova. Prvobitni Zakon o fiskalizaciji iz 2014. godine, sa kasnijim izmenama, predviđao je da registrovani poljoprivredni proizvođači koji prodaju svoje proizvode direktno potrošačima nisu obveznici fiskalizacije. Međutim, fiskalne kase bile su obavezne za one preduzetnike koji na pijacama prodaju robu široke potrošnje, prehrambene proizvode drugih proizvođača ili uvezeno voće i povrće. Ova distinkcija imala je dvojaku svrhu: zaštitu malih domaćih proizvođača i obezbeđivanje preciznog evidentiranja prometa kod komercijalnijih prodavaca. Ipak, od 2022. godine, zbog snažnih protesta pijačnih prodavaca, tehničkih nespremnosti i analiza o ekonomskijem opterećenju, obaveza se više puta odlagala, što je kulminiralo sadašnjim rokom od kraja 2026.

Tehničke i finansijske izazove za pijačne prodavce

Uvođenje fiskalizacije za pijačne prodavce nije samo pitanje kupovine uređaja. To podrazumeva korenutu promenu poslovnog modela za mnoge od njih. Prosečna cena osnovnog fiskalnog uređaja kreće se od 25.000 do 50.000 dinara, a tu su i troškovi održavanja, sertifikata i obuke. Za prodavca koji dnevno prometi nekoliko desetina hiljada dinara, ovo predstavlja značajan početni ulaganje. Pored toga, postoje i praktični izazovi: nedostatak stabilnog izvora struje na mnogim pijacama, rad u svim vremenskim uslovima koji može oštetiti osetljivu elektroniku, kao i potreba za stalnom internet konekcijom za neke modele kasa. Ovi faktori su bili ključni u dijalogu između udruženja prodavaca i državnih organa, što je rezultiralo razumevanjem potrebe za dužim prelaznim rokom.

Šta se očekuje posle 2026? Nagoveštaji novog fiskalnog modela

Najvažnije pitanje koje sada stoi pred svim zainteresovanim stranama je šta će se desiti nakon 31. decembra 2026. godine. Zvanična najava govori o pripremi za uvođenje novog fiskalnog modela od 2027. godine. Ovaj model bi trebalo da bude prilagođeniji i moderniji, uzevši u obzir sve specifičnosti rada na pijacama. Eksperti naglašavaju da bi novi sistem mogao da uključi pojednostavljene, jeftinije uređaje sa dužim trajanjem baterije, olakšane procedure za male proizvođače ili čak mobilna rešenja bazirana na aplikacijama. Suština je da se pronađe balans između potrebe države za transparentnim evidentiranjem poreza i održavanjem životnosti tradicionalnog pijačnog modela prodaje, koji predstavlja ne samo ekonomski već i kulturni fenomen u Srbiji.

Ekonomski i socijalni značaj pijaca u Srbiji

Da bi se razumela ozbiljnost ove teme, neophodno je sagledati širu sliku. Pijace u Srbiji nisu samo mesto za kupovinu hrane; one su značajan socio-ekonomski sistem. Omogućavaju direktnu prodaju hiljadama porodičnih gazdinstava i malih proizvođača, čineći im pristup tržištu bez posrednika. Ovaj model obezbeđuje svežije proizvode za potrošače i bolju cenu za proizvođače. Prema proceni Ekonomski instituta, neformalni promet na pijacama doprinosi značajnom udelu u ukupnoj prodaji svežeg voća, povrća i mlečnih proizvoda u zemlji. Studije pokazuju da najavljene mere, uključujući fiskalizaciju, moraju biti osmišljene tako da ne ugroze ovu osetljivu mrežu, koja ima i značajnu društvenu funkciju kao mesto okupljanja i održavanja lokalnih zajednica.

Perspektive za male proizvođače i poljoprivrednike

Jedno od centralnih pitanja koje ostaje otvoreno je da li će i nakon 2026. godine postojati trajni izuzeci za male proizvođače i poljoprivrednike koji prodaju sopstvene proizvode. Ova kategorija predstavlja srž mnogih lokalnih pijaca i simbol autohtone proizvodnje. Stručnjaci se slažu da bi njihov potpuni izuzetak iz sistema fiskalizacije mogao da bude održivo rešenje, jer oni ne predstavljaju značajan rizik od poreske evazije u odnosu na obim njihovog prometa. Alternativno, moguće je uvođenje pojednostavljenog sistema evidencije za njih, kao što su kvartalni ili godišnji prijavi prometa, što bi smanjilo administrativno opterećenje a istovremeno osiguralo osnovnu kontrolu. Odluka u ovom pogledu biće ključna za očuvanje tradicionalnog karaktera srpskih pijaca.

Pripreme koje prodavci mogu da preduzmu od sada

Iako je rok produžen, period od naredne dve i po godine trebalo bi iskoristiti konstruktivno. Udruženja pijačnih prodavaca preporučuju svojim članovima da počnu sa informisanjem i planiranjem. Prvi korak je jasno razvrstavanje delatnosti – da li su oni proizvođači, preprodavci ili mešavina oba. Za one koji će sigurno morati da uvedu fiskalne uređaje, savetuje se istraživanje tržišta, upoređivanje cena i karakteristika različitih modela kasa, kao i konsultovanje sa računovođama o promenama u poslovnoj evidenciji. Mnogi prodavci već koriste pametne telefone za komunikaciju ili beleženje; prelazak na neki oblik digitalne evidencije može biti prirodniji nego što se na prvi pogled čini. Ključno je ne čekati poslednji trenutak, već postepeno se uključivati u proces.

Uticaj na potrošače i krajnji ciljevi reforme

Konačno, svaka promena u sistemu poslovanja na pijacama direktno utiče i na potrošače. Krajnji cilj reforme fiskalizacije nije samo prikupljanje poreza, već stvaranje ravnopravnijih uslova za sve učesnike na tržištu, borba protiv sive ekonomije i zaštita potrošača kroz garantovane račune. Potrošači bi, na duge staze, trebalo da imaju koristi od transparentnijeg tržišta gde se plaćaju porezi koji se zatim reinvestiju u javne usluge. Istovremeno, održivo rešenje mora da osigura da se ne izgubi glavna prednost pijaca – pristupačne cene svežih proizvoda. Uspeh celog poduhvata meriće se sposobnošću da se očuva jedinstveni ambijent i ekonomska dostupnost pijaca, uz istovremeno unapređenje njihove formalne strukture i integraciju u savremeni privredni sistem zemlje.