Zdravlje

Gojaznost u Srbiji: Epidemija koja zahteva hitnu pažnju

Prema najnovijim podacima, 57% odraslih stanovnika Srbije ima prekomernu težinu, dok je 24% gojazno. Ovi alarmantni podaci predstavljaju jedan od najvećih izazova po javno zdravlje sa kojim se suočava naš zdravstven sistem. Procenjuje se da će do 2030. godine u Republici Srbiji biti skoro 3 miliona odraslih osoba sa vrednostima indeksa telesne mase iznad granice zdravih vrednosti. Ovaj trend ne samo da ugrožava individualno zdravlje, već predstavlja i značajno opterećenje za celokupni zdravstven sistem.

Gojaznost nije samo pitanje estetike ili ličnog izbora, već je reč o hroničnoj bolesti koja dramatično pogoršava kvalitet života i smanjuje očekivano trajanje životnog veka. Kako naglašava prof. dr Edita Stokić iz UKC Vojvodine, “gojaznost je hronična bolest koju mnogi pogrešno razumeju. Ona je plodno tlo za razvoj brojnih savremenih bolesti, od metaboličkog sindroma do maligniteta”.

Šta je zapravo gojaznost i kako se meri?

Prekomerna težina i gojaznost definišu se kao abnormalna ili prekomerna akumulacija masti koja predstavlja rizik po zdravlje. Indeks telesne mase (BMI) je standardna metoda za procnju telesne mase koja se izračunava kada se telesna masa u kilogramima podeli sa kvadratom telesne visine u metrima, a izražava se u jedinicama kg/m². Prema svetskim zdravstvenim standardima, vrednosti BMI se kategorišu na sledeći način:

Međutim, važno je napomenuti da BMI nije savršena mera, jer ne uzima u obzir raspodelu masnoće u telu ili procentualni sastav telesne mase. Ipak, ostaje korisna skrining metoda za procenu opšteg zdravstvenog rizika povezanog sa telesnom masom.

Zdravstveni rizici povezani sa gojaznošću

Gojaznost predstavlja značajan rizični faktor za razvoj brojnih hroničnih bolesti. Prema studijama objavljenim u medicinskim časopisima, osobe sa gojaznošću imaju povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2, određenih tipova karcinoma, respiratornih problema, ortopedskih komplikacija i mentalnih poremećaja. Životni vek se smanjuje od 2 do 4 godine za one koji imaju indeks telesne mase od 30 do 35, dok će osobe koje imaju indeks telesne mase od 40 do 50 živeti kraće 8 do 10 godina.

Prof. dr Stokić naglašava da “gojaznost dramatično pogoršava kvalitet života i smanjuje očekivano trajanje životnog veka”. Ova zabrinjavajuća činjenica ukazuje na potrebu za preventivnim merama i usvajanjem inovativnih pristupa lečenju gojaznosti, koji uključuju i promene životnih navika savremene medicinske pristupe.

Psihosocijalni aspekti gojaznosti

Stigma zbog povećane telesne mase predstavlja glavni problem sa kojim se gojazne osobe suočavaju u svakodnevnom životu. Zablude i ukorenjeni stereotipi o gojaznosti često dovode do predrasuda i diskriminacije. Kako objašnjava prof. dr Snežana Polovina, endokrinolog iz UKC Srbije, “gojaznost je povezana sa značajnim psihosocijalnim opterećenjem. Mnogi pojedinci sa prekomernom težinom ili gojaznošću se bore sa niskim samopoštovanjem, smanjenim kvalitetom života i negativnom slikom sopstvenog tela”.

Negativna iskustva, lična samoprekornost, sram, neuspešni pokušaji da se smanji iscrpljenost mogu dovesti do akumulacije mentalnog stresa i gubitka motivacije da traže i dobiju adekvatnu medicinsku pomoć. Smanjenje stigmatizacije, razumevanje osnovnih psiholoških posledica gojaznosti, zajedno sa dobrom podrškom mogu doprineti boljim i trajnijim rezultatima u lečenju gojaznosti.

Efikasnost različitih pristupa lečenju

Većina odraslih koji imaju višak kilograma pokušala je da smanji telesnu masu. Međutim, sama modifikacija životnog stila, promena ishrane, vežbanje i savetovanja često ne dovode do dovoljnog i trajnog gubitka telesne mase. Najnovija studija je pokazala da je samo 6 do 12% njih postiglo gubitak telesne mase pri čemu se vraćanje telesne mase javlja kod 18% muškaraca i 27% žena.

Prof. Polovina naglašava da “kompleksne bolesti poput gojaznosti zahtevaju stručno vodenje i personalizovani pristup. Kod teških oblika gojaznosti, osim ishrane i vežbanja, često je neophodno primeniti farmakološku terapiju ili barijatrijsku hirurgiju”. Ovaj pristup lečenju značajno se promenio poslednjih godina, a savremena medicina je razvila inovativna rešenja u vidu novih lekova i minimalno invazivnih hirurških metoda.

Savremeni medicinski pristupi lečenju gojaznosti

Gojaznost je 1997. godine prepoznata od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO) kao hronična relapsirajuća multifaktorska bolest koja zahteva sveobuhvatan tretman, sa MKB-10 kodom E66. Zbog svega navedenog, gojaznost zahteva multidisciplinarni pristup koji uključuje lekare, nutricioniste, psihologe i druge stručnjake.

Savremena medicina pruža pacijentima ne samo efikasnu terapiju, već i podršku koja uzima u obzir psihološke i socijalne aspekte ove bolesti. Kako ističe prof. Stokić, “pacijente koji žive sa gojaznošću treba ohrabriti da se konsultuju sa zdravstvenim radnicima kako bi dobili odgovarajuću dijagnozu i tačne, personalizovane informacije o svom zdravstvenom stanju, te modalitetima lečenja i pojašnjenje bilo kakvih nedoumica, time osiguravajući donošenje proverenih i zajedničkih odluka o svom lečenju”.

Globalni uticaj gojaznosti na zdravstvene sisteme

Procenjuje se da u svetu pet miliona odraslih ljudi svake godine izgubi život zbog zdravstvenih stanja povezanih sa prekomernom težinom i gojaznošću, od kojih skoro četiri miliona je povezano sa hroničnim nezaraznim bolestima. Ova globalna epidemija predstavlja značajno opterećenje za zdravstvene sisteme širom sveta, uključujući i onaj u Srbiji.

Ekonomski troškovi gojaznosti su ogromni, obuhvatajući ne samo direktne zdravstvene troškove već i indirektne troškove kao što su gubitak produktivnosti i smanjena sposobnost za rad. Prema ekonomskim analitima, troškovi lečenja bolesti povezanih sa gojaznošću predstavljaju značajan deo zdravstvenog budžeta mnogih zemalja.

Prevencija i zdravstvena edukacija

Ključni element u borbi protiv gojaznosti je prevencija i zdravstvena edukacija. Rano otkrivanje i intervencija mogu značajno smanjiti rizik od razvoja komplikacija povezanih sa gojaznošću. Važno je razvijati obrazovne programe koji će populaciju obrazovati o zdravom načinu života, pravilnoj ishrani i važnosti redovne fizičke aktivnosti.

Preventivne strategije treba da budu usmerene ka svim starosnim grupama, od dece do odraslih, sa posebnim akcentom na školskom uzrastu kada se formiraju životne navike koje će trajati čitav život. Uključivanje porodice, škola i lokalne zajednice u promociju zdravog načina života predstavlja ključni faktor u suzbijanju epidemije gojaznosti.

Inovacije u lečenju i budući pravci

Savremena medicina neprestano razvija nove pristupe u lečenju gojaznosti. Od farmakoloških terapija do minimalno invazivnih hirurških procedura, opcije lečenja postaju sve personalizovanije i efikasnije. Istraživanje u oblasti genetike, mikrobioma i neuronauke otvara nove mogućnosti za razumevanje složenih mehanizama koji leže u osnovi gojaznosti.

Tehnološke inovacije, kao što su digitalne zdravstvene platforme i tele-medicina, omogućavaju bolju praćenost pacijenata i podršku u realnom vremenu. Ovi napredaci obećavaju poboljšanje kvaliteta života pacijenata sa gojaznošću i smanjenje opterećenja zdravstvenog sistema u budućnosti.