Društvo

Povratak obaveznog vojnog roka u Srbiji

Rekordnih 277 milijardi dinara – toliko iznosi projektovani budžet Ministarstva odbrane za 2026. godinu, što predstavlja ključni finansijski stub za jednu od najznačajnijih strukturnih promena u sistemu odbrane Republike Srbije u poslednjim decenijama. Nakon više od godinu dana opsežnih analiza i priprema, državni aparat je, prema saopštenjima najodgovornijih, u potpunosti spreman za implementaciju odluke o povratku obaveznog vojnog roka. Ovaj korak, koji redefiniše odnos države i građana prema odbrani, nije izolovana mera, već deo šire strategije koja obuhvata besprecedentnu modernizaciju, infrastrukturnu obnovu i jasno definisan status za sve građane, uključujući i žensku populaciju na principu dobrovoljnosti.

Zakonski okvir i vremenska linija: Od sednice Vlade do kasarne

Proces reintrodukcije obaveznog služenja vojnog roka zasniva se na čvrstoj institucionalnoj podlozi. Ključna odluka o organizaciji i pripremama doneta je na posebnoj sednici Vlade Srbije u septembru 2024. godine, čime je dat politički impuls celokupnom procesu. Kako je naglasio ministar odbrane Bratislav Gašić, zakonsko rešenje je već pripremljeno i nalazi se na ulazu u skupštinsku proceduru. Ovaj zakonodavni postupak predstavlja formalni završetak analitičke faze i otvara put konkretnoj implementaciji. Primena sistema, prema navodima, može da počne već nakon donošenja političke odluke i usvajanja neophodnih zakonskih izmena, što ukazuje na dinamičan kalendar događaja u narednom periodu.

Plan implementacije je detaljno osmišljen kako bi se osigurala upravljivost i efikasnost. U prvoj fazi, predviđeno je da godišnje vojni rok služi oko 5.000 regruta, koji će biti podeljeni u određene generacije. Ovaj broj nije slučajan, već proizilazi iz proračuna kapaciteta obnovljenih kasarni i potreba vojske. Svakom regrutu će biti obezbeđena adekvatna novčana naknada za vreme boravka u jedinicama, čime se priznaje njihov doprinos i ublažava ekonomski uticaj na mlade građane i njihove porodice. Ovaj sistemski pristup ima za cilj da transformiše vojni rok iz apstraktne obaveze u dobro organizovan i socijalno osetljiv državni program.

Struktura obuke: Od kasarne do terena

Sam vojni rok trajaće ukupno 75 dana, što predstavlja balans između potrebe za efikasnom obukom i realnih društvenih i ekonomskih obaveza mladih. Obuka je podeljena u dve jasno odvojene faze. Prvih 60 dana regruti će provesti na osnovnoj obuci u kasarnama raspoređenim širom teritorije Srbije. Ova faza će obuhvatiti osnovno vojno obrazovanje, fizičku pripremu, upoznavanje sa naoružanjem i vojnom opremom, kao i izgradnju timskog duha i discipline. Drugi deo, koji traje 15 dana, rezervisan je za intenzivnu obuku u logorskim uslovima i na specijalno pripremljenim terenima.

Ova terenska faza ima za cilj da učvrsti stečena znanja u uslovima koji maksimalno simuliraju realne situacije, fokusirajući se na praktične veštine preživljavanja, navigacije i manevrisanja. Međutim, proces obrazovanja rezervista neće se završiti nakon 75 dana. Kako bi se održao nivo stečenih veština i znanja, strategijom su predviđene redovne, periodične vežbe u narednim godinama. Na ovim vežbama, bivši regruti, sada već rezervisti, imaće priliku da obnove znanja, upoznaju nove procedure i očuvaju operativnu spremnost, čime se gradi trajni i održiv sistem aktivno rezerve.

Finansijska podrška i modernizacija: Rekordni budžet kao pokretač promena

Povratak vojnog roka nije moguć bez masivne finansijske podrške, koja je u slučaju Srbije više nego impresivna. Da bi se razumeo skok, neophodno je pogledati dinarske iznose kroz vremenski okvir. Dok je vojni budžet 2012. godine iznosio 63 milijarde dinara, projekcije za 2026. godinu govore o čak 277 milijardi dinara. Ovaj iznos predstavlja približno 2.4% očekivanog BDP-a zemlje i simbolizuje jasan strateški prioritet koji se daje odbrambenom sistemu. Ova sredstva nisu namenjena isključivo za potrebe regruta, već za seriju umeđusobno povezanih projekata.

Znatan deo budžeta usmeriće se na kontinuiranu modernizaciju Vojske Srbije. Najvidljiviji primer je nabavka savremenih francuskih borbenih aviona „Rafal”, čiji dolazak je planiran za 2028. godinu. Paralelno sa tim, predviđeno je značajno povećanje plata profesionalnih vojnika i rešavanje njihovih stambenih pitanja, što je ključno za održavanje morala i kvaliteta kadrova. Ovakva raspodela sredstava pokazuje holstički pristup: ulaganje u ljudske resurse (kroz rok i profesionalce) istovremeno sa ulaganjem u najsavremeniju tehnologiju, čime se gradi višenamenska i sposobna odbrambena sila.

Infrastrukturna revolucija: Obnova kasarni i logistička sigurnost

Da bi se primile nove generacije regruta, bilo je neophodno obnoviti i modernizovati celokupnu primamlju infrastrukturu. Tokom prošle godine, izvedena je masovna obnova čak 125 objekata. Ovaj broj obuhvata kasarne, paviljone, prateće administrativne i logističke zgrade širom zemlje. Svi objekti su kompletno renovirani i privedeni u funkciju, osiguravajući bezbedne, higijenske i adekvatne uslove za smeštaj i obuku budućih vojnika. Ovaj poduhvat nije bio samo fasadni, već se radilo o temeljnoj pripremi koja uključuje i energetsku efikasnost i savremene standarde stanovanja.

Paralelno sa građevinskim radovima, obavljena je i opsežna logistička priprema. Nabavljeni su kompleti potpuno novih uniformi i lične opreme za prvu, ali i za sve planirane naredne generacije vojnika, što ukazuje na dugoročno planiranje. Vojska je u proteklom periodu značajno ojačala svoje domete uvođenjem preko 220 sredstava domaće namenske industrije, dok je samo u prethodnoj godini dodato još 35 potpuno novih tipova naoružanja i opreme. Jedan od najambicioznijih ciljeva je opremanje jedinica sa blizu 80.000 dronova (domaćih i uvezenih) do 2026. ili 2027. godine, čime se vojska pozicionira na samom vrhu savremenih tehnologija ratovanja.

Logistička sigurnost i rezerve

Osnova operativne sposobnosti svake vojske leži u njenoj logističkoj sigurnosti. U tom kontekstu, podatak da Vojska Srbije trenutno raspolaže sa 150% standardnih rezervi hrane, goriva i drugih derivata je od ključnog značaja. Ovaj višak, u odnosu na uobičajene potrebe, služi kao jak amortizer za svaki potencijalni krizni situacija i garantuje stabilnost sistema čak i u uslovima produženih operacija ili spoljnih pritisaka. Ovakvo planiranje rezervi direktno doprinosi strateškoj autonomiji i otpornosti države.

Status žena u sistemu odbrane: Dobrovoljnost i jednake mogućnosti

Jedno od najčešće postavljanih pitanja u javnoj debati odnosi se na ulogu i status žena u kontekstu povratka vojnog roka. Ministarstvo odbrane je ovu temu adresiralo jasno i principijelno. Dok je služenje vojnog roka za muškarce starosne dobi od 18 do 30 godina definisano kao zakonska obaveza, za žena će to ostati isključivo na bazi dobrovoljnosti. Ovaj pristup odražava savremene trendove i poštuje individualni izbor, istovremeno otvarajući vrata za one koje imaju interesovanje za vojnu karijeru ili želje da steknu jedinstvena znanja i iskustva.

Ženama koje se dobrovoljno prijave nudi se potpuno jednak tretman u pogledu same obuke. One će imati priliku da prođu identičan program obuke u trajanju od 75 dana, pod istim uslovima kao i muški regruti. Nakon toga, ostvariće pravo na istu novčanu naknadu i, što je najvažnije, steći će formalne uslove i predispozicije za kasniji angažman u profesionalnom sastavu Vojske Srbije, ukoliko to budu želele. Ovaj put karijere čini sistem otvorenim i mobilnim, transformišući vojni rok iz izolovane obaveze u potencijalnu prvu stupnicu ka profesionalnom vojnom pozivu.

Zdravstvena zaštita i porodična podrška

Kako bi se osigurao potpun i jednak status, izvršene su i značajne izmene u zakonodavstvu koje se tiče zdravstvene zaštite. Izmenom Zakona o vojnom zdravstvu, osigurana je zdravstvena zaštita za sve pripadnice vojske, ali i za članove njihovih porodica, na potpuno istom nivou i po istim standardima kao u civilnom zdravstvenom sektoru. Ova mera ima dvostruku svrhu: prvo, eliminiše zdravstvenu nesigurnost kao potencijalnu prepreku za dobrovoljno učešće žena, i drugo, jača porodičnu stabilnost i socijalnu sigurnost profesionalnih vojnih kadrova, čime se dugoročno jača kohezija i moral unutar sistema odbrane.