Cene peleta ruše rekorde
U jesen 2023. godine, rekordne cene peleta postale su svakodnevna tema razgovora u gotovo svakom domaćinstvu u Srbiji koje se greje na ovaj ekološki prihvatljiv način. Dok se zima polako približavala, panične kupovine i nestašice dovele su do situacije gde su građani u nekim krajevima zemlje morali da plaćaju i do 800 dinara za džak od 15 kilograma. Ova cifra, koja se na prvi pogled može učiniti apstraktnom, dobija punu težinu kada se izračuna da to odgovara neverovatnih 60.000 dinara po toni goriva. Ovakva dinamika na tržištu nije slučajnost već je rezultat složenog spleta faktora koji su doveli do jedne od najozbiljnijih kriza na tržištu biomase u skorije vreme.
Anatomija krize: Zašto peleta više nema, a kad ima – košta?
Da bismo razumeli sadašnju situaciju, neophodno je pogledati unazad, u prethodne mesece. Ključni trenutak desio se tokom oktobra i novembra kada je, usled ranog dolaska hladnijeg vremena i psihološkog faktora straha od nestašice, došlo do eksplozivnog rasta potražnje. Domaća proizvodnja peleta, iako u porastu, nije ni približno mogla da isprati ovaj nagli i intenzivan skok. Fabrike su se našle pod pritiskom za koji nisu bile operativno pripremljene. Ovaj šok na strani ponude stvorio je vakuum koji je trenutno popunjen masovnim uvozom. Samo u novembru je u Srbiju uvezeno preko 36.000 tona peleta, količina koja je u prethodnim godinama stizala tokom čitavih šest meseci. Međutim, uvoz, kao skuplji oblik snabdevanja, direktno je uticao na konačnu maloprodajnu cenu.
Raspored ponude: Velika stovarišta protiv malih prodavnica
Trenutno stanje na terenu pokazuje izrazitu dihotomiju. S jedne strane su veliki distributeri i stovarišta koja imaju uspostavljene, stabilne kanale snabdevanja, uglavnom bazirane na dugoročnim ugovorima sa proizvođačima i uvoznicima. Na ovim lokacijama pelet redovno stiže, prodaja se odvija neprekidno, i liste čekanja su retkost. S druge strane, mala lokalna stovarišta i prodavnice građevinskog materijala su u mnogo kritičnijoj poziciji. One rade sa manjim, neredovnim isporukama i često nemaju finansijsku moć da rezervišu velike količine unapred. Upravo na ovom nivou se odigrava najdramatičnija slika krize: pelet se prodaje isključivo na džakove, ne postoji opcija kupovine na paletu ili tonu, a ponekad ga jednostavno nema. Ova fragmentiranost lanca snabdevanja dovodi do ekstremnih regionalnih razlika u cenama i dostupnosti.
Stručnjaci iz oblasti energetike i trgovine na veliko ističu da je aktuelna maloprodajna cena peleta i dalje za oko 30% viša od ekonomski opravdane. Ova “precenjenost” obuhvata ne samo troškove sirovine i proizvodnje već i visoke troškove distribucije, skladištenja i, naravno, uticaj panične potražnje. Iako je ponuda u decembru nešto stabilizovanija nego u vrhuncu krize u oktobru, mehanizam cenoobrazovanja se sporo prilagođava. Tržištu je potrebno vreme da apsorbuje uvezene količine i da se psihologija kupaca vrati u normalu, što se ne dešava preko noći.
Uticaj na domaćinstva i alternative za grejanje
Za prosečno domaćinstvo u Srbiji koje za grejanje koristi peletnu peć, ova kriza predstavlja značajan finansijski teret. Prelazak sa cene od, recimo, 35.000 na 50.000 dinara po toni direktno se odražava na mesečne troškove domaćinstva. Mnogi građani su primorani da preispitaju svoje navike grejanje, skraćuju vreme paljenja peći ili čak vraćaju u upotrebu stare šporete na čvrsto gorivo. Ovo, međutim, pokreće niz drugih problema, uključujući povećanu emisiju čestica i lošiji kvalitet vazduha u naseljenim mestima. Potraga za alternativama je intenzivna, ali opcije su ograničene.
| Vrsta goriva | Procenjeni trošak po grejnoj sezoni (srednje domaćinstvo)* | Trend cene |
|---|---|---|
| Pelet (pre krize) | 70.000 – 90.000 RSD | Stabilan |
| Pelet (sada) | 100.000 – 140.000+ RSD | Rastući / visok |
| Drva za ogrev | 60.000 – 85.000 RSD | U umerenom porastu |
| Ugalj | 65.000 – 95.000 RSD | Stabilan / neznatno rastući |
| Električna energija (grejanje) | 80.000 – 120.000+ RSD | Zavisno od tarife; subvencionisano |
*Procena za domaćinstvo površine 80-100m², na osnovu prosečne potrošnje i cena iz decembra 2023. Služi za orijentaciju.
Dugoročni efekti i promena ponašanja potrošača
Ova kriza verovatno će imati trajniji uticaj na ponašanje potrošača. Građani koji su investirali u relativno skupu peletnu tehnologiju sada su suočeni sa neizvesnošću. Mnogi će u budućnosti razmotriti diverzifikaciju izvora grejanje, što može podstaći interesovanje za kombinovane sisteme (npr. pelet + solarni paneli) ili jačanje termoizolacije kuća. Kriza je takođe ukazala na ključni problem: nedostatak strateških rezervi biogoriva na nacionalnom nivou i osetljivost na globalne tržišne fluktuacije. Potrošači će verovatno postati oprezniji i početi da prave veće rezerve ranije u sezoni, što samo po sebi može izazvati veštački rast potražnje u određenim periodima.
Perspektive i moguća rešenja za stabilizaciju tržišta
Krajnje je važno razumeti da tržište peleta nije izolovano; ono je deo šireg energetskog i poljoprivrednog sektora. Stabilizacija cena zavisi od nekoliko faktora. Prvo, neophodno je podstaći dalji rast domaće proizvodnje. To podrazumeva podršku proizvođačima, kako u pogledu surovine (održivo gazdovanie šumama i korišćenje poljoprivrednog otpada), tako i u modernizaciji postrojenja. Drugo, jačanje infrastrukture za skladištenje i distribuciju moglo bi da ublaži sezonske uspone i padove. Treće, transparentnije informisanje javnosti o stanju na tržištu moglo bi da spreči panične kupovine koje samo pogoršavaju situaciju.
Vlada i nadležna ministarstva imaju ulogu da kroz adekvatne mere podrške osiguraju da domaći proizvođači budu konkurentni i da se smanji zavisnost od uvoza. To može uključivati povoljne kreditne linije, subvencije za kupovinu opreme ili čak razmatranje uvođenja kratkoročnih subvencija za najosetljivije kategorije građana tokem ekstremnih kriza, slično kao što se radi za električnu energiju ili gas. Dugoročno gledano, investicije u energetsku efikasnost zgrada predstavljaju najsigurniji put za smanjenje ukupne potrošnje energije za grejanje i osetljivosti domaćinstva na kretanja cena bilo kog goriva.
Šta očekivati u narednim mesecima?
Iako je najoštrija faza nestašice, po svemu sudeći, prošla, ozbiljan pad cena peleta u srednjeročnoj perspektivi se ne očekuje. Tržište je i dalje zategnuto, a troškovi uvoza i logistike ostaju visoki. Verovatni scenario je postepena stabilizacija cena na nivou znatno višem nego u prethodne dve-tri sezone. Prolećni meseci, kada potražnja prirodno opada, bi trebalo da donesu blago povlačenje cena, što će biti ključni trenutak za građane da razmotre stvaranje rezervi za narednu zimu na racionalniji način. Konačno, ova sezona je snažan podsetnik da prelazak na “zelenu” energiju, iako neophodan, nije bez izazova i da zahteva pažljivo planiranje, kako na nivou pojedinca, tako i na nivou celokupne državne energetske strategije.
