Zdravlje

Požar u domu penzionera u Tuzli: tragedija u Tuzli: 11 života izgubljeno u požaru u domu penzionera

U požaru koji je u utorak uveče zahvatio sprat zgrade Doma penzionera u Tuzli, život je izgubilo najmanje 11 osoba, a 35 ljudi je povređeno, od kojih nekoliko u teškom stanju. Ova tragedija, koja se dogodila na jednom od viših spratova objekta, izazvala je masovnu evakuaciju i angažovanje vatrogasnih jedinica iz susednih gradova. Požar je konačno ugašen u 22 sata, ali sumnje ostaju da konačni bilans žrtava možda neće biti konačan.

Hitni odgovor i medicinska pomoć

Na mestu događaja ubrzo je stiglo nekoliko vatrogasnih vozila, policijske jedinice i ekipe hitne medicinske pomoći. Prema saopštenju tuzlanskog doma, „korisnicima sa ugroženih spratova pripadnici SHMP Doma zdravlja Tuzla su ukazali medicinsku pomoć, nakon čega su zbrinuti na niže spratove“. Povređeni pacijenti su zbrinuti u UKC-u Tuzla, a među njima se osim korisnika ustanove nalaze i pripadnici policije, vatrogasci, medicinski radnici, kao i zaposleni Doma penzionera Tuzla.

Ovaj događaj predstavlja jednu od najtežih tragedija u zdravstveno-socijalnim ustanovama u regionu u poslednje vreme i otvara pitanja o bezbednosnim standardima i sistemima zaštite u domovima za starije osobe.

Paralela sa Barajevom: Istorijska ponavljanja

Tragedija u Tuzli podsetila je na gotovo identičnu nesreću koja se dogodila početkom godine u Barajevu. U požaru koji je 20. januara izbio u privatnom domu za stare „Ivanović” u selu Veliki Borak, život je izgubilo osmoro korisnika, dok je sedmoro povređeno. Iako je dom imao važeću licencu za rad, mediji su ubrzo otkrili da je firma koja njime upravlja godinama u finansijskim problemima — račun je bio blokiran od 2020. godine.

Ova paralela između dve tragedije u različitim državama regiona otkriva sistemske propuste u kontroli bezbednosnih uslova u domovima za starije osobe. Kako se vidi iz stručnih analiza zdravstvenog sistema, problemi se često ponavljaju uprkos formalnoj ispunjenosti propisa.

Sistemska kriza u socijalnoj zaštiti

Inspekcijski propusti i formalni pristup

Stručnjaci za socijalnu zaštitu godinama upozoravaju da država ima premalo inspektora, kao i da privatni domovi često funkcionišu sa minimalnim brojem zaposlenih. Jedan bivši republički inspektor za socijalnu zaštitu izjavio je za Vreme: „Imamo situaciju da inspekcija jednom godišnje obiđe dom, ako i tada, dok se u međuvremenu dešavaju tragedije koje otkrivaju ono što je trebalo sprečiti”.

Ovaj formalni pristup kontroli, gde se tehnički i bezbednosni uslovi proveravaju površno, a ne suštinski, predstavlja ključni problem u osiguravanju bezbednosti najranjivijih članova društva. Kako pokazuju ekonomske analize, nedostatak adekvatnog finansiranja socijalnog sektora dovodi do kompromitovanja bezbednosnih standarda.

Finansijski problemi i bezbednosni rizici

Slučaj doma „Ivanović” u Barajevu otkrio je da firma koja upravlja domom ima blokiran račun od 2020. godine, što ukazuje na dugoročne finansijske probleme. Ovakva situacija često dovodi do ušteda na ključnim bezbednosnim merama, uključujući redovno održavanje protivpožarnih sistema, obuku osoblja i adekvatno osiguranje.

Tabela ispod prikazuje uporedni pregled ključnih bezbednosnih propusta identifikovanih u dva požarišta:

Psihološke posledice i društveni odjek

Traumatizacija preživelih i porodica

Požar u domu penzionera u Tuzli ostavio je duboke psihološke posledice kod preživelih, njihovih porodica i zaposlenih u ustanovi. Mnogi stariji ljudi koji su preživeli požar suse su se suočili sa ponovnim traumama, gubitkom prijatelja i strahom od budućnosti. Kako pokazuju stručne analize psihološke podrške, takvi događaji zahtevaju dugoročnu specijalizovanu pomoć.

U Barajevu je dan nakon tragedije proglašen dan žalosti. Na mestu požara, ispred izgorelog doma, meštani su zapalili sveće i ostavili poruke: „Nisu zaslužili ovakav kraj.” Ovaj gest pokazuje duboku emocionalnu vezu zajednice sa svojim najstarijim članovima i bol zbog načina na koji su okončali živote.

Medijski odjek i javna reakcija

Oba požara izazvala su značajan medijski odjek i javnu reakciju u obe zemlje. Građani, stručnjaci i političari izrazili su zabrinutost zbog sistemskih propusta i pozvali na hitne reforme u sistemu socijalne zaštite. Međutim, istorijski gledano, takve reakcije često ne rezultiraju dugoročnim promenama, već ostaju na nivou trenutnih obećanja.

Pravni i institucionalni okviri

Zakonska regulativa i njena primena

I u Srbiji i u Bosni i Hercegovini postoje zakonske norme koje regulišu bezbednosne uslove u domovima za starije osobe. Međutim, problem leži u nepotpunoj primeni ovih propisa i nedostatku efikasnog nadzora. Inspekcijski tela često nemaju dovoljno ljudskih i tehničkih resursa za redovne i temeljne provere.

Prema studijama iz oblasti društvenih nauka, efikasan sistem nadzora zahteva ne samo adekvatne zakonske norme, već i institucionalni kapacitet za njihovu primenu, što često nedostaje u tranzicionim društvima.

Privatni sektor i profit orijentacija

Rast privatnih domova za starije osobe u regionu doveo je do komercijalizacije zdravstvene i socijalne zaštite. Dok neki privatni pružaoci pružaju visokokvalitetne usluge, drugi primaju korisnike u lošim uslovima radi maksimizacije profita. Ovakva situacija zahteva jači regulatorni okvir i strože kaznene mere za kršitelje bezbednosnih propisa.

Tehnološka rešenja i prevencija

Savremeni protivpožarni sistemi

Savremena tehnologija nudi brojna rešenja za poboljšanje bezbednosti u domovima za starije osobe. Automatski protivpožarni alarmi, sistemi za automatsko gašenje požara, dimne detektore i pametne evakuacione sisteme mogu značajno smanjiti rizik od tragedija poput onih u Tuzli i Barajevu.

Kako pokazuju tehnološke inovacije, implementacija ovih sistema ne mora biti finansijski opterećujuća, posebno kada se uzmu u obzir potencijalni gubici ljudskih života i imovine.

Obuka osoblja i procedure za hitne slučajeve

Ključni element prevencije predstavlja obuka osoblja za hitne situacije. Zaposleni u domovima za starije osobe treba da budu redovno obučavani za procedure evakuacije, prvu pomoć i rukovanje protivpožarnom opremom. Redovne vežbe i simulacije mogu značajno poboljšati spremnost u slučaju stvarne opasnosti.

Društvena odgovornost i etička pitanja

Odnos prema najstarijim članovima društva

Požar u domu penzionera u Tuzli otvara fundamentalna etička pitanja o odnosu društva prema njegovim najstarijim i najranjivijim članovima. Kako društvo tretira one koji su mu dali najviše i koji su sada u najvećoj potrebi za zaštitom i brigom?

Ova tragedija podsetila je na činjenicu da kvalitet zdravstvene i socijalne zaštite predstavlja merilo civilizacijskog napretka jednog društva. Država koja ne može da obezbedi bezbednost svojih najstarijih građana u osnovnim ustanovama zaštite pokazuje sistemske nedostatke u svem socijalnom sistemu.

Uloga porodice i zajednice

Iako država ima ključnu ulogu u osiguravanju bezbednosti u institucionalnoj zaštiti, porodice i lokalne zajednice takođe nose određenu odgovornost. Redovne posete, praćenje uslova života i komunikacija sa upravom domova mogu doprineti ranom otkrivanju potencijalnih problema i rizika.

Političke implikacije i buduće reforme

Potreba za sistemskim reformama

Tragedije u Tuzli i Barajevu ukazale su na hitnu potrebu za sistemskim reformama u oblasti socijalne zaštite. Ove reforme treba da obuhvate jačanje inspekcijskog sistema, uvećanje budžeta za socijalnu zaštitu, uvođenje strožih standarda i poboljšanje koordinacije između različitih nivoa vlasti.

Kako pokazuju iskustva drugih zemalja, efikasan sistem socijalne zaštite zahteva dugoročno planiranje, adekvatno finansiranje i političku volju za sprovođenje neophodnih promena.

Međunarodni standardi i saradnja

Region bi mogao da koristi iskustva i dobre prakse evropskih zemalja u oblasti osiguravanja bezbednosti u domovima za starije osobe. Međunarodna saradnja, razmena znanja i implementacija evropskih standarda mogu značajno doprineti poboljšanju uslova života najstarijih građana.

Implementacija savremenih standarda u zdravstvenoj zaštiti i socijalnoj politici predstavlja ključni korak ka evropskim integracijama i poboljšanju kvaliteta života svih građana, posebno onih najranjivijih.