Budžet Užica i Civilna Zaštita
Prema podacima Ujedinjenih nacija, preko 75% svetske populacije je pogođeno nekom vrstom katastrofe u poslednje dve decenije, što nedvosmisleno ukazuje na ključnu ulogu prevencije i pripreme na lokalnom nivou. U svetlu toga, najnovija odluka o budžetu grada Užica za 2026. godinu izazvala je značajnu zabrinutost, jer ni jednim slovom ne pominje obaveze iz oblasti civilne zaštite i upravljanja vanrednim situacijama. Ovaj propust nije samo administrativna greška; on predstavlja direktno kršenje nacionalnog zakonodavstva i stavlja u pitanje bezbednost svih stanovnika ovog grada. Pozivajući se na Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama iz 2018. godine, opoziciona stranka Srbija centar ukazala je na sistemski problem koji traje godinama, a čije rešavanje odlaže na neodređeno vreme.
Zakonska Osnova: Šta Propisuje Republika Srbija?
Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama predstavlja temeljni dokument koji uređuje ovu oblast u Srbiji. Njegova primarna svrha je da uspostavi jasan okvir za prevenciju, pripremu, odgovor i oporavak od katastrofa svih vrsta. Posebno je bitno naglasiti član 15. ovog zakona, koji eksplicitno nalaže da jedinice lokalne samouprave, odnosno gradovi i opštine, imaju obavezu da obezbede adekvatna budžetska sredstva za realizaciju mera civilne zaštite. Ova sredstva moraju biti vidljiva, planirana i programirana u godišnjim budžetima, bilo kroz posebne programe, bilo kroz jasno definisane projekte i aktivnosti. Svrha ove odredbe je transparentnost i osiguranje da se za ove ključne funkcije neće trošiti “ostaci” neiskorišćenih sredstava, već da će im biti obezbeđena prioritetna i predvidljiva finansijska podrška. Ignorisanje ove zakonske obaveze otvara pitanje odgovornosti svih koji su učestvovali u donošenju i usvajanju takvog budžeta.
Istorijski Kontekst: Propusti u Užicu kroz godine
Problem neurednog stanja civilne zaštite u Užicu nije izolovan događaj vezan za budžet za 2026. godinu. Kako navodi saopštenje stranke Srbija centar, ni jedan od prethodnih budžeta grada nije bio usaglašen sa pomenutim zakonom. Ovo ukazuje na duboko ukorenjen sistemski propust, a ne na jednostavnu slučajnosti ili zaborav. Dalje, ključni dokument – Odluka Grada o organizovanju i funkcionisanju civilne zaštite na teritoriji grada Užica iz 2020. godine – ostaje uglavnom na hartiji. U njemu su definisane obimne obaveze, od kojih je najzahtevnija formiranje, opremanje i obuka jedinice civilne zaštite koja bi, prema Proceni rizika, trebalo da broji 200 pripadnika. Međutim, bez budžetskih sredstava, ova jedinica, nakon pet godina od donošenja Odluke, još uvek nije formirana. Paradoks je u tome što se ipak pojavljuje u svim planovima i protokolima za vanredne situacije, gde joj se uredno dodeljuju zadaci i odgovornosti, iako u stvarnosti ne postoji. Ovaj dualizam između “hartije” i “prakse” predstavlja kritičnu ranu u sistemu bezbednosti grada.
Praktične Posledice: Šta znači nemati opremljenu jedinicu?
Odsustvo funkcionalne i opremljene jedinice civilne zaštite ima direktne i merljive posledice po sposobnost grada da se nosi sa kriznim situacijama. Uzmimo za primer poplave, koje su česte pojave u mnogim delovima Srbije. Jedinica civilne zaštite je prva linija odgovora: ona vrši evakuaciju stanovništva iz ugroženih zona, pruža prvu pomoć, pravi barikade od vreća sa peskom, osigurava opasne objekte i radi na otklanjanju posledica. Bez takve jedinice, ceo teret pada na redovne službe hitne pomoći i vatrogasce, koje su često preopterećene i nemaju specifičnu obuku i opremu za sve tipove intervencija. Slično važi i za šumske požare, havarije na industrijskim objektima ili zemljotrese. Vreme odgovora se produžava, efikasnost intervencije opada, a rizik po živote i imovinu građana eksponencijalno raste. Oprema, kao što su pumpe, generatori, alati za sečenje, zaštitna odeća i komunikacioni sistemi, nije “luks” – to je osnovna operativna potreba.
Specifični lokalni rizici: Brane i ekološke pretnje
Stranaka Srbija centar je u svom amandmanu na budžet, pored opremanja jedinice, predložila i sredstva za zaštitne mere na Maloj i Velikoj brani, kao i za čišćenje njihovih jezera od mulja i naplavina. Ovaj predlog nije manje važan. Brane predstavljaju ključnu infrastrukturu, a njihovo održavanje je od vitalnog značaja za sprečavanje katastrofa. Nagomilavanjem mulja smanjuje se korisna zapremina jezera, što može dovesti do prelivanja u slučaju obilnih padavina. Pored toga, zanemarena jezera mogu postati žarišta ekoloških problema i razvoja štetočina, na šta aludira i izraz “kako još jednu godinu ne bi pojeli skakavci” – metafora za nepredvidive posledice zanemarivanja preventivnih radova. Ovi projekti spadaju u preventivne mere zaštite, koje su, prema zakonu, jednako važne kao i mere za odgovor u toku katastrofe. Odbijanje da se takvi predlozi razmotre ukazuje na kratkovid pristup upravljanju javnim sredstvima.
| Ključni Propusti (Prema Saopštenju SRCE) | Zakonska Obaveza (Zakon iz 2018) | Potencijalna Posledica |
|---|---|---|
| Nema sredstava za civilnu zaštitu u budžetu 2026. | Član 15: LSU obezbeđuje budžetska sredstva. | Nemogućnost finansiranja operativnih aktivnosti i opreme. |
| Jedinica od 200 ljudi nije formirana nakon 5 godina. | Lokalni planovi i procene rizika (obavezni dokumenti). | Smanjen kapacitet za brz i organizovan odgovor na katastrofu. |
| Održavanje brana i jezera nije budžetirano. | Obaveza prevencije i smanjenja rizika. | Povećan rizik od poplava i ekoloških šteta. |
Politički i Upravljački Aspekti: Ko je odgovoran?
Ova situacija otvara i niz pitanja o političkoj odgovornosti i kvalitetu upravljanja. Prvo, funkcija većnika za vanredne situacije, koja bi trebalo da bude stručna i apolitična koordinativna uloga, je, prema opoziciji, poverena nekompetentnom licu. Ako je to tačno, to ukazuje na pogrešno shvatanje da se ovaj resor može koristiti za političke imenovanja, umesto da se vodi strukom i iskustvom. Drugo, navodi se da vlast više brine mogućnost da im koalicioni partner PUPS uskrati poverenje zbog smene tog većnika, nego što brine o neuređenom stanju samog resora. Ovakva dinamika, ako je tačna, svodi ozbiljno pitanje javne bezbednosti na nivo koalicionog torga i političkog opstanka, što je neprihvatljivo. Gradonačelnik i Gradsko veće nose krajnju odgovornost za usvajanje budžeta koji je u suprotnosti sa zakonom, a Sekretarijati imaju obavezu da predlože ispravan i zakonski usoglašen dokument.
Pravni Putevi i Dalje Postupanje
Stranaka Srbija centar je navela da podnosi prijavu Ministarstvu unutrašnjih poslova (Sektoru za vanredne situacije) i Ministarstvu finansija. Ovo je standardna procedura kada se utvrdi da lokalna samouprava ne ispunjava zakonske obaveze. Ministarstva imaju ovlašćenja da, nakon provere, izdaju obavezna uputstva jedinici lokalne samouprave da otkloni utvrđene nepravilnosti u određenom roku. Ako lokalna samouprava i dalje ne postupi po uputstvu, moguće je pokretanje i prekršajnog postupka protiv odgovornih lica. Ovaj proces može biti dugotrajan, ali je neophodan da bi se osiguralo poštovanje državnih propisa na svim nivoima vlasti. Građani takođe imaju pravo da, kroz informisanje i zahteve za pristup informacijama od javnog značaja, prate da li su uputstva izvršena i da li su sredstva za civilnu zaštitu konačno uvrštena u naredne budžete.
Bezbednost građana ne sme biti predmet kompromisa ili političkih igara. Sistem civilne zaštite izgrađen na papiru, a ne u praksi i budžetu, predstavlja lažni osećaj sigurnosti koji se može katastrofalno srušiti u trenutku kada naiđe prava kriza. Investicija u prevenciju, opremu i obuku je uvek isplativija od skupih intervencija i popravki nakon što se nesreća desi. Grad Užice, sa svojom istorijom i značajem, zaslužuje sistem zaštite koji je robustan, transparentan i u skladu sa najboljim praktikama i zakonima Republike Srbije. Trenutna odluka o budžetu za 2026. godinu, nažalost, ne ide u tom pravcu i predstavlja kritički korak unazad u odnosu na zakonske i moralne obaveze prema stanovnicima.
