Bezgotovinsko plaćanje u Srbiji
Srbija je u poslednjoj deceniji zabeležila revoluciju u načinu plaćanja, ali cifre i dalje govore priču o neiskorišćenom potencijalu. Iako je obim nelegalnog poslovanja smanjen sa impresivnih 29% na 21% BDP-a, što je državi vratilo milijarde evra u budžet, nivo digitalnih transakcija kod nas iznosi oko 12%. Ovaj podatak postaje još značajniji kada se uporedi sa prosekom zemljama Srednje i Istočne Evrope (16-17%) i čitave Evropske unije (19%). Ova jaz nije samo statistička razlika, već pokazatelj koliko je Srbiji potrebno dalje ubrzanje digitalizacije plaćanja kako bi se osigurao održivi ekonomski rast i jačanje institucija.
Inicijativa “Bolji način” i POS program 2.0: Strategija za budućnost
Na čelu ove transformacije nalazi se Inicijativa “Bolji način”, zajednički projekat Nemačke razvojne saradnje (GIZ), kompanija Mastercard i Visa, koji se sprovodi u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija Srbije. Nakon uspeha prethodne faze, koja je privukla skoro 10.000 preduzetnika, inicijativa sada pokreće POS program 2.0 za 2026. godinu. Filosofija je jednostavna i efikasna: ono što daje rezultate treba proširiti i unaprediti. Mali biznisi koji su do sada odlagali uvođenje kartičnog plaćanja sada imaju novu priliku da se prijave preko portala boljinacin.rs i ostvare subvencije koje pokrivaju besplatnu instalaciju i korišćenje POS terminala, uz povlašćenu trgovačku naknadu za Visa i Masterkard kartice tokom cele godine.
Ekonomski i socijalni uticaj digitalnih plaćanja
Uvođenje bezgotovinskog plaćanja daleko prevazilazi tehničku inovaciju; ono predstavlja temeljnu promenu u ekonomskom ponašanju i kulturi. Direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u, Dušan Vasiljević, naglašava da dalji razvoj ove prakse i dostizanje evropskog proseka može da smanji sivu ekonomiju za dodatnih 2,4% BDP-a, što bi državi donelo dodatnih 500 miliona evra prihoda. Ova cifra nije samo teorija – ona je rezultat temeljnih analiza koje pokazuju kako formalizacija transakcija direktno jača javne finansije. Za male biznise, POS terminal nije trošak, već investicija koja otvara vrata novim kupcima, omogućava praćenje prometa i pruža sigurnost koja dolazi sa svakom evidentiranom transakcijom.
Perspektiva malih preduzeća: Od pekara do frizerskih salona
Sektori koji su pokazali najveće interesovanje za POS program govore priču o širenju digitalne kulture na sve aspekte svakodnevnog života. Trgovina, smeštaj i ishrana, prerađivačka industrija i razne uslužne delatnosti vodeće su oblasti. Potpredsednica i generalna direktorka kompanije Visa za Jugoistočnu Evropu, Ana Drašković, ističe da čak 94% korisnika subvencije navodi da im je uvođenje bezgotovinskih plaćanja unapredilo poslovanje. Preko terminala uvedenih kroz program ostvareno je više od 118 miliona evra prometa, što je jasan pokazatelj stvarne ekonomske aktivnosti koju ovaj sistem generiše. Za preduzetnika u malom gradu, ovo može značiti razliku između opstanka i proširenja.
| Region | Interes za POS terminale (prethodni ciklus) |
|---|---|
| Šumadija i Zapadna Srbija | Najveći |
| Vojvodina | Visok |
| Beograd | Visok |
Potrošači kao pokretači promena
S druge strane, potrošači su oni koji zapravo teraju tržište napred. Kako ističe Jelena Sretenović, potpredsednica i direktorka kompanije Mastercard za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, danas kupac ulazi u radnju sa telefonom u ruci, a ne novčanikom. Mogućnost plaćanja karticom sve češće utiče na konačnu odluku o kupovini. Istraživanje MasterIndeks za 2025. godinu otkriva da je beskontaktno plaćanje najprepoznatljivija funkcionalnost među 61% korisnika. Međutim, potrošači jasno poručuju da bi kartice koristili još češće da su POS terminali dostupniji na pijacama, u kioskima, taksijima i kod lokalnih zanatlija. Ovaj zahtev stvara pritisak na preduzetnike da se prilagode očekivanjima savremenog kupca.
Digitalna infrastruktura kao osnova savremenog poslovanja
Razvoj bezgotovinskog plaćanja nije izolovan proces; on je sastavni deo šire izgradnje digitalne infrastrukture neophodne za savremenu privredu. Jelena Sretenović naglašava da digitalni alati postaju ključni za poslovanje, jer ih polovina preduzeća već koristi ili prepoznaje njihovu vrednost. POS terminal je često prvi korak ka digitalnoj transformaciji malog biznisa, koji zatim otvara put za onlajn prodaju, digitalno marketing i efikasnije upravljanje zalihama i finansijama. Ova infrastruktura je preduslov za dalji rast i integraciju u regionalne i globalne tržišne tokove.
Borba protiv sive ekonomije: Od nagrade do svesti
Jedan od najmoćnijih alata u borbi protiv nelegalnog poslovanja pokazala se državna nagradna igra “Uzmi račun i pobedi”, koja je, uz podršku Inicijative “Bolji način”, proširena i na bezgotovinska plaćanja. Savetnik develoPPP programa u GIZ-u, Zlatko Milikić, ističe da je ova igra pravi primer kako država može da jača poresku kulturu i finansijsku pismenost. Istraživanja pokazuju da skoro 80% građana i privrede smatra da nema opravdanja za nelegalno poslovanje, što ukazuje na rastuću društvenu svest. Svaki fiskalni račun izdat preko POS terminala nije samo transakcija, već i akt učešća u izgradnji transparentnijeg sistema.
Regionalni kontekst i budući pravci
Uspeh POS programa u Srbiji nije prošao nezapaženo u regionu. Albanija je već uvela slične subvencije, a posebno je značajno što se Bosna i Hercegovina priključuje Inicijativi “Bolji način”. Ovo ukazuje na to da se model razvijen u saradnji sa međunarodnim partnerijama smatra efikasnim i replikabilnim rešenjem za podsticaj digitalizacije i formalizacije ekonomije. U budućnosti se očekuje da se programu priključe i dobavljači pametnih fiskalnih kasa, što će još više integrisati sisteme i olakšati poslovanje malim trgovcima. Podršku programu do sada su pružile brojne banke i dobavljači terminala, stvarajući mrežu koja čini digitalno plaćanje sveprisutnim.
Konačno, put ka ekonomiji koja manje zavisi od gotovine je put ka većoj transparentnosti, efikasnosti i inkluzivnosti. Podrška malim biznisima da uđu u ovaj sistem nije samo ekonomski interesantna, već je i strateška odluka za unapređenje celokupnog društva. Kako se tehnologija razvija i navike potrošača menjaju, sposobnost da se prihvati i plaća digitalno postaje jedna od osnovnih odrednica poslovne konkurentnosti u 21. veku. Inicijative poput “Bolji način” i njenih POS programa postavljaju temelje za tu budućnost, gradeći most između tradicionalnih načina poslovanja i digitalnih zahteva novog doba.
