Muzička manifestacija ARLEMM u Arilju kojoj je ove godine peti rođendan, pored velikog broja talentovane dece ali i drugih ljubitelja muzike koji su prisustvovali ili bili učesnici predavanja i radionica, od muzičkih preko slikarskih, multimedijalnih pa do ekoloških , u najatraktivnijem –festivalskom delu ugostila je emintente muzičare: Lenu Kovačević, Slobodana Trkulju, Jovana Kolundžiju a zatvaranje je ostavljeno za Divnu Ljubojević i horsku muziku.
Kao da se nebo ovog kišnog leta dogovorilo s zemljom da podrži prave vrednosti, tako je i kiša koja nas nije ostavljala na miru zadnjih dvadeset dana konačno prestala nekoliko sati pre početka prvog koncerta na ostrvu Uski vir na Rzavu. Za svaki slučaj, iznad ostrva je podignuta brana a kako reče jedan od organizatora Dragutin Mladenović, bio je spreman i na rizik da koncerata bude makar i po najvećem pljusku i najvećoj bujici, samo da se muzika čuje glasnije i snažnije od Rzava.
Kako su istakli organizatori, značaj ARLEMM–a je da doprinese „da se otkriju granice sveta i ličnog identiteta. Svoji sadržajima ovaj festival pruža uvid u predele našeg duševnog života bez granica i svesti o razlikama, a kulturi omogućava da iznese svoju vrednost. Efekat zasluge koju nam je darovao festival doprineo je da letnja pozornica na ostrvu Uski vir postane rezervisana za velikane muzičke scene donoseći svežinu života uz klasiku virtouza na sceni..”
Drugog dana festivala, 02. 08. na malom ostrvu usred Rzava nasupali su naš i svetski istaknuti violinista Jovan Kolundžija i multinstrumentalista, jedan od najboljih muških vokala Balkana–Slobodan Trkulja.
Svoje oduševljenje ambijentom pred početak koncerta nisu krili ni jedan ni drugi muzičar koji su svetske koncertne dvorane zamenili jedno veče za malu binu pored reke u Arilju. Jovan Kolundžija je, koliko god bio zabrinut za tehnički deo zbog vlage koja bi onemogućila perfekciju izvođenja jer je „vlažne drvene instrumente i vlažne ruke teško kontrolisati” ipak prednost dao lepoti nesvikadašnjeg ambijenta, ciljevima i svrsi ARLEMM–a, i publici koja je u velikom broju pristizala.
— Za ovaj festival sam čuo pre tri godine, no nisam mogao prošle godine da dođem. Znam ekipu iz Beograda koja je poreklom odave, to su moji drugari. Natalija Mladenović je fantastična pijanistkinja s kojom sam imao nekoliko koncerata na Kolarcu i čim je ona u igri–znao sam da to nešto vredi i da moram da podržim. Želeo sam da podržim ne samo nju nego i ovu grupu entuzijasta kojima profesionalizam ne nedostaje ali im nedostaje puno toga što bi sav taj entuzijazam nosilo , pre svega mislim na finansije. Ne bih želeo da ovako sjajan pokušaj koji bi poželeli a i i trebalo da imaju i mnogo veći gradovi završi „zamorom materijala”– rekao je Jovan Kolundžija. A što se tiče onoga što je najbitnije za ovakav festival , dodao je:
— Na ovakvim festivalima najvažnije je da gostuju kvalitetni muzičari. Opasno je predstaviti klasičnu muziku ljudima koji je ne poznaju dovoljno ili je tek uče, ako pozovete muzičare koji nisu dovoljno ubedljivi ili snažni u dejstu prema publici. Kvalitet koji pružaju dobri muzičari publika, iako možda nije dobro upućena u tajne klasične muzike, mora da oseti, i to je ta razmena dejstva i energije koja je potrebna da bi muzika imala svoj pravi efekat.
Slobodan Trkulja je o ambijentu i prvim utiscima , ne skrivajući oduševljenje izjavio:
–Očekivao sam nešto neuobičajeno i drugačije ne samo u odnosu na mesto nego i na profil ljudi koji me je zvao da dođem. Vidim da su donkihotovski ušli u celu ovu priču i po tom nekom naporu smo i sabraća na mnogo životnih mesta i ciljeva, ali bitno je da postoji jedna velika ljubav , entuzijazam . Ovde ništa nije logično počev od nedostatka novca koji se nadoknađuje verom organizatora u ciljeve ovoga što se dešava pa do toga da je izostala veća medijska podrška. Ovakve stvari bi svaki veliki grad poželeo da ima i ovo je prevazišlo i okvir Arilja i Zapadne Srbije pa i cele ove zemlje. Što se tiče organizacije, sve mi ovo liči na priču o ljubavi prema detetu: kad voliš nešto ništa ti nije teško. Isto kao kad gajiš dete– neispavan si, umoran, imaš podočnjake, ne možeš da se odmoriš, stalno si pod stresom da se ne dogodi ovo ili ono, ti brineš..ali voliš…i nije ti teško..jeste naporno ali ti nije teško! Ja to ovde vidim.
Njegova poruka za mlade koji žele da se bave muzikom je bila poruka u stilu velikog optimiste, entuzijaste i muzičara, pre svega ličnosti kojoj je i nebo usko:
–Borite se za sebe. Ne dajte da vas otruju glupostima sa televizije, ne dajte da vam kažu da ne može..i ako kažu–pogledajte ih i nasmejte se! Može, jer treba želeti. Kucajte , tražite, ištite, to je vaše..muzika pripada vama! Sve u životu što uradite je vaše i pripada vama. I sve granice na koje naiđete,samo ste vi postavili i niko drugi..Samo ako prihvatite da granice postoje, one će postojati. Uzmite neki instrument, nije bitno koji, svirajte, ne dajte da vas bilo šta zaustavi…osetite ljubav i držite se nje!
M.Nikolić