U Gradskoj galeriji u Užicu sinoć je otvorena izložba fotografija i crteža starih zlatiborskih kuća pod nazivom „Poslednji čuvari zlatiborske baštine– spomenici tradicionalnog graditeljstva”, autora Dragiše Milosavljevića.
Izložba „Poslednji čuvari zlatiborske baštine” plod je dugogodišnje saradnje između Zavičajnog muzeja iz Priboja i Dragiše Milosavljevića.
Zoran Cvetić, direktor Gradske galerije je rekao da je pravo bogatstvo što imamo priliku da pogledamo jednu ovakvu izložbu autora Dragiše Milosavljevića, koji se iako u penziji još uvek aktivno bavi raznim projektima i da je taj njegov entuzijazam vidljiv i u ovoj izložbi.
Fotografije i crteži starih drvenih kuća po kojima je Zlatibor prepoznatljiv mogu se naći samo još u ponekim zabačenim selima ove planine, a zahvaljujući autoru izložbe, imamo priliku da ih pogledamo u njihovom trenutnom stanju. Prema rečima Dragiše Milosavljevića, nada da će se u oronulim kućama otkriti neke nove konstrukcije i zanatske veštine, opipljivi tragovi prošlosti, isprepletene sudbine pojedinih familija, tragovi nesreća iz prohujalih vremena, zatim uzgredni zapisi, predmeti i relikvije– bila je taj čudesni opijum koji je vodio istraživače prema poslednjim čuvarima zlatiborske tradicije.
—Nije slučajno izbor pao na zlatiborske kuće, jer malo se zna da u Zapadnoj Srbiji kuće koje su pred vama se nalaze samo u jednom broju zlatiborskih sela, one su skoro nestale sa ogromnog područja Zapadne Srbije. Zato se čini primernim da ih vidite u onom svetlu, kako sada izgledaju. Ove kuće su svojevrsni stražari koji decenijama stoje na visovima, brdima Zlatibora. Poslednji čuvari zaltiborske baštine su stare, oronule kuće i kolibe, bez kojih je nezamisliv zlatiborski pejzaž. To drevno neimarstvo stvarano na zaltiborskim padinama i visovima, naučeno od starijih i veštijih majstora Osaćana sa druge strane Drine, nije bilo isključivo graditeljski princip niti određeni stil. Bio je to pogled na život i svet, na prirodu, okruženje i duh mesta. Bio je to odnos prema okolini, životnim procesima, materijalima, podneblju i autentičnosti. To je veliko graditeljstvo zato što je posvećeno čoveku i izvođeno–po meri čoveka—rekao je Milosavljević.
M. H.
