U svečanoj sali Gradske kuće u Užicu, ispunjenoj do poslednjeg mesta, sinoć je predstavljena monografija „Kremna, selo na putu Užice–Višegrad”, dr Ilije Misailovića. O knjizi su govorili Dragiša Stanojčić, direktor Narodne biblioteke Užice, akademik dr Milorad Simić i autor, a takođe su bile puštene i izjave sa prethodne promocije akademika Ljubomira Simovića, Vidojka Jovića i dr Vladimira Nikitovića.
Ovo je druga knjiga o Kremnima Ilije Misailovića u mnogo obimnijoj formi, sa mnoštvom podataka, dokumenata, zanimljivih priča, sećanja.
—Veliko selo, velika knjiga na koju se dugo vremena potrošilo za rad. Prva knjiga je objavljena 1975, a druga i 2015. godine što je tačno 40 godina razlike. Nisam radio sve te godine svaki dan, ali u ideji i radu je prošlo 40 godina da bi se ova knjiga završila. To je jedan primer da se ne može ništa, brzo i lako, a dobro uraditi. To je poruka budućim istraživačima da kad počnu da rade jednu obimnu studiju da to mora da bude dug i mukotrpan proces, samo tako može da se stigne do nekog većeg rezultata—rekao je dr Misailović.
dr Ilija Misailović
On je naveo da je tokom četiri decenije kao i u prirodi i u životu ovog poznatog sela bilo mnogo promena, uspona i padova, naseljavanja, pošasti, ali da se u vreme najvećeg prosperiteta dogodila stagnacija i pad sela, što je jedna duža priča kojoj je potrebno posvetiti mnogo više vremena.
—Nisu srpska sela napuštena, sad su gradovi ugroženi, selo je otišlo. Mi sad treba da govorimo kako ćemo gradove spašavati. A što se tiče sela to je dug i mukotrpan proces, i za to je potrebno mnogo snage, volje, pameti i bez države se nikad ništa nije moglo rešiti. Trebaju za to entuzijasti, pametni ljudi. Svi imamo perpsketivu. Znate za onu čuvenu Pašićevu: „Spasa vam nema, ali ćemo opstati.” Seoba Srba se odigrala 1690. pa smo napustili prostor, pa smo ga naselili. Ne treba biti pesimista, uvek spasa ima, samo je pitanje šta mi hoćemo—kazao je dr Misailović.
Direktor Narodne biblioteke Užice, Dragiša Stanojčić je u svom obraćanju istakao vrednosti ove knjige. Naveo je da je ona neobična po formu, ali i sadržaju.
—Teško ju je svrstati u do sada poznate književne vrste, roman nije, istorijski i filozofski spisi nisu, mislim da je ovo forma koju bismo mogli nazvati od svega pomalo. Pogrešno bi bilo proceniti da je to njen nedostatak, naprotiv tokom cele knjige oseća se šta autor želi da kaže. Odnosno njena forma sadrži dvoslojnu misao i poruku koja se provlači kroz celu knjigu. Autor na vešt način hoće da sakrije osnovnu misao koju bismo mogli definisati, kao ko smo, šta smo, zašto nam se sve te nesreće kroz istoriju dešavaju i ponavljaju.
Akademik Ljubomir Simović je u svom govoru na promociji knjige u Beogradu, čiju izjavu je publika mogla da čuje u Užicu, između ostalog rekao da je ovo knjiga u kojoj se govori o svakodnevnom životu ovdašnjih ljudi, o običajima, govoru, folkloru, načinu na koji grade kuću i obrađuju zemlju, o ratovima, hajdučiji, ubistvima i krijumčarenju, o sudskim sporovima, o otmicama devojaka, o poznatim harmonikašima. Simović je u svom predgovoru za knjigu „Kremna, selo na putu Užice–Višegrad” takođe napisao:
„Posle istraživanja koje je moralo trajati godinama, Ilija Misailović je napisao obimnu biografiju o svojim rodnim Kremnima. Kao da je na tim istraživanjima radio ceo jedan institut a ne jedan čovek…
Izdavač knjige je Narodna biblioteka Užice, a saradnici na ovoj monografiji su bili urednik Zoran Jeremić, lektor dr Sava Petaković, tehički urednici Uroš Savić, Slobodan Popović, Tomo Milanović, izrada karata Dragoljub Štrbac i Danijela Gudurić, fotografije Branislav Vesnić, Zoran Misailović i Milan Bulatović, štampa Grafičar Milovan Vulović, predgovor napisao Ljubomir Simović.
M. H.
