Povodom premijere komada „Spletka i ljubav” Fridriha Šilera, 8.oktobra u 20 časova u Narodnom pozorištu, u adaptaciji dr Nebojše Romčevića i režiji Nemanje Rankovića, u izvođenju glumačkog ansambla matičnog pozorišta u petak, 4. oktobra održana je konferencija za medije. Prisutnim novinarima, obratili su se reditelj i članovi glumačke i tehničke ekipe.
Reditelj Nemanja Ranković, je u obraćanju uz zahvalnost ansamblu na podršci u realizaciji sopstvenih ideja pri postavljanju ovog adaptiranog komada istakao da se „Spletka i ljubav” zadnji put u Užicu igrala davne 1953.
—Šiler je ovaj komad napisao davne 1783, a 1785 je prvi put izveden. Motiv koji me je pokrenuo da to baš bude ovaj tekst je želja da se vratimo pravim ljudskim vrednostima, da progovorimo o ljubavi, u ovim vremenima kada se na to gleda sa gnušanjem i smatra velikom ljudskom slabošću savremenog čoveka. U vreme kada je tekst napisan imao je za cilj prenstveno da govori o političkim previranjimau tadašnjoj Nemačkoj, tako da političku konotaciju teksta nismo mogli da zaobiđemo. Međutim, želeo sam upravo da ljubavnu priču izvučem u prvi plan da bih nekako uspeo da se pozabavim nekim stvarima koje me još uvek okupiraju, a to je pitanje porodice i da li je porodica kao fenomen moguća u ovakvom društvu, šta je to sve što utiče na raspad porodice, koliko je politički kontekst u odostima porodice parametar u odnosima življenja. Priča se odvija oko mladog zaljubljenog para koji ne potiče iz istog društvenog staleža što u velikom, njima otežava problem življenja —istakao je Romčević, pozivajući da se odgleda predstava da bi znali koji je, s ovako intrigantnom nosećom temom, epilog cele drame.
Glumica Ivana Pavićević, koja igra Luizu, devojku iz nižeg staleža zaljubljenu u Ferdinanda ( Branislav Ljubičić), na pitanje o zahtevnosti adaptiranog komada je rekla.
—Nikad nije lako govoriti tu vrstu teksta koji potiče iz XVIII veka, ali svaki tekst koji je Šiler napisao je razumljiv i jasan i danas, i bilo kad i bilo gde. Korišćenje ”velikih”,romantičnih reči, poetičnih reči u XXI veku, je način da branimo jedan način govora koji bismo voleli, jednu uzvišenu retoriku koja je iz našeg govora prognana.
Na istu temu nadovezao se glumac Branislav Ljubičić:
—Tekst obiluje poetikom koju nimalo nije bilo lako interpretirati, ali smo se svi zajedno trudili da to savladamo. Ljubav kao večita tema nije se mnogo promenila od tog vremena do danas, o osećanju ljubavi koje je večito, nepromenljivo govori se na mnogo načina ali je lirska poetika najprimereniji način govora.
Muziku za predstavu uradio je kompozitor Miroljub Aranđelović Rasinski, kome je ova premijera ujedno i proslava 30 godina uspešnog rada u pozorišnoj umetnosti. Za muziku za ovu predstavu citirao je reči Soje Jovanović –” muzike će da bude, ne znam tačno u kojoj količini, ali će tačno da bude” i istakao da se trudio da svojom muzikom prati emotivnu liniju predstave i da je svojim radom pokušao da isprati ideju reditelja.
Kostimograf Snežana Kovačević je naglasila da su kostimi rađeni u skladu sa idejom adaptiranog teksta o vremenu u kome se radnja odvija, da su eleganti kostimi koji su rađeni po njenim idejama, u korespodenciji sa samom pričom. Scenograf, Marijana Zorzić Petrović, o svom doprinosu ovoj izvedbi je rekla:
—Kao i u realnom životu u kom svi mi imamo velike želje, a suština se nikad ne menja, pokušala sam da napravim scenski prostor koji se stalno menja, ali njegova suština, bit uvek ostaje ista.
Da li će napori Biljane Zdravković koja igra Luizinu majku, gospođu Miler da nam dočara nesebičnost jedne majke da joj se ćerka uda u viši stalež ne zbog novca, nego zbog boljeg čoveka koga tamo nalazi i koji zaslužuje i daje veliku ljubav, i Momčila Murića (Miler, muzikant, Luizin otac) koji ističe da bi neke ljubavi bile trajnije kad bi ih roditelji usmeravali, biti uspešni , videćemo na predstojećoj premijeri, upriličenoj povodom proslave Dana grada Užica.
Milunka Nikolić
