Projekat „Reanimacija” podržan od strane Ministarstva za omladinu i sport već neko vreme se paralelno sprovodi u dva grada: Čačku i Požegi. U okviru ovog projekta u periodu od 6. do 12. oktobra , u organizaciji Kulturnog centra Požega, Kancelarije za mlade Požega i Kulturnog centra „Lift” iz Čačka organizovane su radionice ulične umetnosti.

U sklopu ovih radionica, pod mentorstvom akademske umetnice Bojane Stamenović iz Čačka , četrnaest gimnazijalaca je oslikavalo zidne površine u Požegi tokom sedmice a u nedelju 12. oktobra akademski umetnik iz Požege Vojislav Nedeljković uz asistenciju koleginice Slobodanke Milošević osmislio je i realizovao akciju mobilnog izlaganja umetnosti u javnom prostoru uz neprekidno kretanje.

Bojana Stamenović , o celom ovom projektu izjavila je sledeće:

—Ceo ovaj projekat koji je podržalo Ministarstvo sporta i omladine sastoji se od raznih oblika animacije mladih ljudi u dva grada. Cilj je animacija mladih ljudi u malim sredinama da se bave nečim dobrim i kvalitetnim , da kroz angažovanje u raznim vidovima umetnosti oplemene i obogate svoj život. Do sada smo imali Bioskop i to u Čačku– bioskop na otvorenom a u Požegi u sali KC  Požega bioskopske projekcije muzičkih filmova, planinarenje na Kablaru , ovu radionicu ulične umetnosti u oba grada a u planu su nam muzički koncerti i snimanje spotova.  Planiramo da to budu koncerti zvučnih imena naše muzičke scene ali će na koncertima u Čačku kao predgrupe nastupati mladi iz Požege i obrnuto. Cilj nam je , ne samo jačanje kreatvnosti, podsticanje na aktivnost , nego i zbližavanje mladih ova dva grada, da ih učinimo vidljivim u sredinama u kojima žive i da doprinesemo da se dve sredine na ovaj način zbliže.

Kako ste zadovoljni odzivom mladih u radionici oslikavanja javnih površina?

— U Požegi se prijavilo desetina mladih gimnazijalaca i sasvim sam zadovoljna kako odzivom s obzirom da je počela školska godina a time i obaveze, zadovoljna sam energijom i angažovanjem koje su ovi mladi ljudi pokazali. S obzirom da su u pitanju gimnazijalci, a ne kao u Čačku učenici Umetničke škole koji imaju obrazovanje koje je usmereno na likovnosti, koji prvi put uzimaju četku i boje u ruku i rade na zidnim površinama što je dosta teško prvi put , onda je ovo odlično odrađen posao. Nadam se da će , s obzirom na talenat koji sam imala priliku da vidim, neki od njih i nastaviti svoje obrazovanje na liniji umetnosti i umetničkih fakulteta.

O svom iskustvu na radu u slikanju na zidnim površinama Jelena Dostanić, učenica Gimnazije iz Požege kaže:

—Ova akcija je stvarno dobar povod da se mladi okupe, druže, razmene ideje i iskustva i naravno– ispolje svoju kreativnost. Ja inače planiram da upišem arhitekturu, dosta slobodnog vremena provodim crtajući prvenstveno portrete i nisam imala nikakvo iskustvo s ovakvim radom. Bojana nam je dosta pomogla, uz njena upustva , veliko strpljenje  i razumevanje, napravili smo ove crteže na zidu Potensa. Ljudi jako lepo reaguju, čak su i  iz firme preko puta dolazili da pitaju za mogućnost da i njihov zid oslikamo, a prolaznici zastanu, gledaju, pitaju, deca bi da probaju da i oni nešto naslikaju. Pored rada dobro se i zabavljamo . Ovo je stvarno dobra ideja i nadam se da će nas sledeći put biti i više a i da će ovakvih akcija biti češće.

Slobodanka Milošević i Uroš Pavlović, umetnici iz Požege su dan ranije, u subotu 11. oktobra oslikavali površine u naselju Milovića livade i o tom iskustvu Slobodanka ima najlepše mišljenje:

—Uroš Pavlović i ja smo radili u naselju Milovića livade u sklopu jedne šire akcije sređivanja tog dela grada koja se sprovodi. Tamo su već ranije oslikavani murali, nas dvoje smo dobili da oslikamo poštanske i sandučiće za struju, a meštani planiraju da se, s obzirom na javni prostor koji imaju i njihove planove, akcija nastavi s nekim drugim umetnicima i njihova namera je da tamo imaju kolekciju radova različitih potpisa kao nekakav vid javne galerije. Uroš već ima iskustava u oslikavanju javnog prostora, meni je ovo bilo prvi put da radim na zidnoj površini i bilo je jako izazovno. Uglavnom smo, pri izboru tema, pošli od onoga što već radimo, onoga što su naša interesovanja i to prilagodili i površini, materijalu, strukturi ali i sveukupnom utisku. Meštani tog dela grada su nas jako dobro prihvatili, imali smo odličan tretman , tako da je taj rad bio lepo iskustvo plus izuzetno zadovoljstvo.

Akademski umetnik Vojislav Nedeljković je imao svoj koncept učešća u celoj ovoj akciji. Ovde je nastupio s njegovom idejom o mobilnoj umetnosti kroz pokret, koja je podrazumevala mobilne platforme kao instalaciju s ogledalima u kombinaciji s delovima ranijih slikarskih radova ovog umetnika koja je prešla put s jednog kraja grada do centralnog trga. Cilj je bio, ne samo vizuelni utisak, veličanstvena impresija promene slike odosno popunjavanja prostrora u ogledalima koja se kroz kretanje neprekidno menjala nego i približavanje umetnosti sugrađanima, buđenje interesovanja za vizelne efekte i radoznalosti po pitanju promena.

O svom radu, Vojislav  je izjavio:

—Predmet mog umetničkog interesovanja jeste prostor i zablude koje naša percepcija nosi po pitanju shvatanja prostora . Većina mojih radova su slične poetike. Ove instalacije su napravljene tako što sam kao predloške uzeo neke moje ranije radove i crteže i preslikao ih na ogledala. Zašto na ogledala? Pa predlozi za moje slike i crteže su fotografije koje sam pravio tako što sam fotografisao prostor između dva arhitektonska oblika, objekta u prostoru, i onda tu kompoziciju dodatno apstrahovao u svrhu crteža. Sve što se vidi između tih fotografisanih zgrada je nebo i praktično ogledala služe da se vrati ta prvobitna ideja o prostoru između prostora. Ovaj rad inače može da se svede u seriju mojih dosadašnjih  radova pod nazivom „Prostor iznad”.

Vi na ovaj način u stvari nastojite da vizelno nadopunite našu percepciju praznine između objekata koje vidimo?

— U istraživanju prostora i percepcijskih dilema izučavao sam teoriju matematike i neeuklidovske teorije koje su kreirali Lobočevski, Klajn..i koje se bave percepcijom prostora koja nije ona standardna, nama poznata, tačnije euklidovska teorija prostora kojom je prostor definisan samo onim što može da se vidi. Razmišljanja idu u pravcu šta sve to prostor može da bude i kako možemo da ga definišemo. Arhitektonski objekti su ne samo ono što možemo u nekom prostoru da vidimo već se mogu posmatrati i na način njegovog ograničavanja u ukupnom doživljaju.

M.Nikolić