Alarmantni podaci MUP o pijanim vozačima: 1.907 isključenih za 10 dana

Alarmantni podaci MUP o pijanim vozačima

U samo deset dana, od 13. do 22. februara 2026. godine, policijska akcija na teritoriji čitave Srbije donela je brojke koje izazivaju jezgu. Kontrolisano je preko 92 hiljade vozila, ali podatak koji se ističe kao crna tačka naše saobraćajne slike jeste broj od 1.907 vozača koji su upravljali pod dejstvom alkohola i bili isključeni iz saobraćaja. Još više zabrinjava činjenica da je čak 300 od njih imalo više od 1,20 promila alkohola u krvi, što se kvalifikuje kao teško pijanstvo i predstavlja direktnu pretnju po živote. Ova statistika nije samo zbir cifara; to je jasan i alarmantni odraz zdravstvene, socijalne i bezbednosne krize na našim putevima.

Detaljna analiza podataka: Šta brojke zaista govore?

Kada se zagledamo u podatke objavljene od strane Ministarstva unutrašnjih poslova, postaje jasno da se ne radi o izolovanom incidentu, već o sistemskom problemu. Od ukupno 41.434 evidentirana prekršaja, prekoračenje brzine je i dalje na čelu, što je uobičajeno. Međutim, udeo prekršaja vezanih za alkohol i psihoaktivne supstance pokazuje zabrinjavajuću tendenciju. Pored 1.907 pijanih vozača, još 87 je uhapšeno zbog vožnje pod uticajem droga. Ova kombinacija otkriva širi spektar ponašanja koja se ne zasnivaju samo na slučajnosti ili lošoj proceni, već na svesnom iskazivanju potpunog ponirenja odgovornosti. Svaki od ovih slučajeva predstavlja potencijalnu tragediju koja je, zahvaljujući policijskoj prisunosti, sprečena u poslednjem trenutku.

Teško pijanstvo: Tanja linija između prekršaja i zločina

Najšokantniji segment ovih podataka čini grupa od 300 vozača sa preko 1,20 promila alkohola u krvi. Ovaj nivo alkohola nije više samo “malo preko granice”; to je stanje potpunog fizičkog i psihičkog onesposobljavanja. Reakcije su usporene, procena rizika i prostorna orijentacija praktično nepostojeće, a agresivno ponašanje je često. U pravnom smislu, takvo stanje prevazilazi okvire običnog prekršaja i graniči se sa krivičnim delom iz nehata, imajući u vidu potencijalne posledice. Činjenica da je toliki broj ljudi izašao na put u takvom stanju govori o dubokom nedostatku svesti, ali i o mogućem postojanju zavisnosti koja ostaje neprimećena i nelečena.

Šire posledice vožnje pod dejstvom alkohola

Problem pijanih vozača ne zaustavlja se na statistici policijskih akcija. Svaki slučaj predstavlja lančanu reakciju koja pogađa celo društvo. Prvo i najočiglednije, radi se o direktnoj opasnosti po živote i zdravlje svih učesnika u saobraćaju – pešaka, drugih vozača, putnika. Drugo, ekonomski troškovi su ogromni: zdravstvena nega za povređene, materijalna šteta na vozilima i infrastrukturi, gubitak radne snage i sudski troškovi. Treće, socijalni i porodični traumati su neizmerljivi. Porodice ostaju bez hranitelja, deca bez roditelja, a zajednice su osiromašene tragedijama koje se lako mogu sprečiti. Ova akcija je, na neki način, samo snimak trenutka, ali otkriva kontinuirani tok rizika koji teče kroz naše društvo svakodnevno.

Psihologija rizika: Zašto se ljudi i dalje voze pijani?

Iza hladnih brojeva krije se kompleksna psihologija pojedinca. Istraživanja ukazuju na niz faktora: precenjivanje sopstvenih sposobnosti pod uticajem alkohola (“Ja dobro vozim i pijan”), potcenjivanje rizika, normalizacija ponašanja u određenim društvenim krugovima, kao i nepotpuna informacija o stvarnim posledicama. Često se radi i o mehanizmu poricanja – “meni se neće desiti”. U srpskom kontekstu, gde je kultura pijenja često povezana sa druženjem i opuštanjem, prelazak sa stolice u bara do sedišta u autu može se doživeti kao logičan nastavak večeri, a ne kao fatalni prelaz u zonu visokog rizika. Razumevanje ovih motivacija ključno je za dizajniranje efikasnih preventivnih mera.

Efikasnost policijskih mera i prevencije

Centralna akcija pojačane kontrole jeste reaktivna mera – ona hvata počinioce na delu. Njena efikasnost je nesporna u kratkom roku, kao što pokazuju brojke. Međutim, dugoročno rešenje zahteva mnogo širi pristup. Prevencija mora početi mnogo ranije: edukacijom u školama, javnim kampanjama koje ne plaše, već racionalno objašnjavaju posledice, jačanjem zajednice da aktivno odvraća od takvog ponašanja i poboljšanjem alternativa kao što su javni prevoz noću ili usluge vozača. Ključno je i rano otkrivanje problema sa alkoholom. Vozač sa više od 1,20 promila verovatno ima ozbiljniji problem od jedne loše procene; možda ima zavisnost koja zahteva lečenje, a ne samo kaznu.

Tabela ispod prikazuje raspored otkrivenih prekršaja tokom desetodnevne akcije, što pomaže u vizuelizaciji razmere problema:

Pravni okvir i društvena odgovornost

Pravni sistem u Srbiji predviđa stroge kazne za vožnju pod dejstvom alkohola, koje se kreću od novčanih kazni, preko oduzimanja vozačke dozvole, do zatvorskih kazni za teže slučajeve, posebno ako dođe do saobraćajne nezgode. Međutim, zakonska represija, iako neophodna, nije dovoljna. Društvo kao celina mora preuzeti deo odgovornosti. To podrazumeva da se ne toleriše ponašanje prijatelja ili poznanika koji pokušava da vozi pijan, da se nude alternative, i da se problem alkoholizma ne stigmatizuje, već tretira kao zdravstveno stanje koje zahteva pomoć. Apel MUP-a na odgovornost nije usmeren samo na pojedinca iza volana, već na sve nas kao posmatrače i potencijalne “zaustavljače”.

Kako napredovati: Od statistike tragedije do kulture bezbednosti

Alarmantni podaci iz februara 2026. moraju biti prekretnica. Ne smeju ostati samo još jedna vest koja će za nekoliko dana nestati iz javnog sećanja. One moraju poslužiti kao katalizator za sistemske promene. Investicije u edukaciju, još efikasniji javni prevoz u noćnim satima, obavezna psihološka procena i savetovanje za one koji budu uhvaćeni, i jačanje zajedničke svesti da je sprečavanje pijane vožnje kolektivna obaveza – to su pravci delovanja. Cilj nije samo smanjiti broj na sledećoj policijskoj statistici, već stvoriti kulturu u koji je sedanje za volan pijan nemoguć, neprihvatljiv i socijalno osuđen čin, kako bi putevi Srbije postali bezbedniji za sve.