Stanje na graničnim prelazima
Prema najnovijim podacima Auto-moto saveza Srbije, objavljenim danas, situacija na glavnim izlaznim graničnim prelazima postaje sve ozbiljnija za transportnu industriju. Na prelazima Horgos, Batrovci, Šid i Bezdan zabeleženo je zadržavanje teretnih vozila u trajanju od čak četiri sata. Ovakva kašnjenja ne predstavljaju samo logistički problem za pojedinačne vozače i kompanije, već imaju direktan i merljiv uticaj na celokupnu privredu, povećavajući troškove i ugrožavajući rokove isporuke roba širom regiona. U vreme kada se efikasnost lanca snabdevanja smatra kritičnom za ekonomsku stabilnost, ovakvi izveštaji postaju alarm za sve učesnike u transportnom sektoru.
Trenutna situacija na ključnim graničnim tačkama
Precizne informacije koje je podelila Uprava granične policije ukazuju na dinamičnu i promenljivu situaciju. Dok se na pomenutim četiri prelaza beleži četvoročasovno čekanje za teretnjake, na graničnom prelazu Kelebija, takođe važnom čvorištu ka Mađarskoj, zadržavanje je znatno kraće i iznosi oko sat vremena na izlaznom terminalu. Ova disparitet ukazuje da problem nije ujednačen i da su razlozi verovatno specifični za svaku pojedinačnu lokaciju. Sa druge strane, važno je istaci da na svim ostalim graničnim prelazima u zemlji trenutno nema značajnih zadržavanja ni za jednu kategoriju vozila, što sužava fokus problema na ove specifične arterije ka Evropskoj uniji i susednim zemljama. Paralelno sa tim, JP “Putevi Srbije” izveštava da na mreži autoputeva i naplatnim stanicama nema zagušenja, što dodatno potvrđuje da je usko grlo locirano upravo na samim graničnim procedurama.
Horgos i Bezdan: Kritične tačke prema EU
Granični prelazi Horgos i Bezdan predstavljaju najprometnije kopnene veze ka Evropskoj uniji, konkretno ka Mađarskoj. Ovi prelazi su vitalni za izvoz srpske poljoprivredne proizvodnje, automobilske industrije i drugih roba, kao i za uvoz sirovina i gotovih proizvoda. Četvoročasovno čekanje na ovim tačkama direktno podiže operativne troškove transportnih kompanija. Vozači moraju da vode računa o vremenu odmora prema AETR pravilima, a nepredviđena stajanja mogu da poremete ceo raspored i dovedu do kašnjenja koja se naknadno plaćaju penalinim klauzulama. Povećana kontrola carinskih i sanitarnih dokumenata, mogući nedostatak kadrovske podrške na terminalima ili tehnički problemi sa informacionim sistemima česti su uzroci ovakvih zastoja, iako službeni razlozi za današnje zagušenje još uvek nisu detaljno objavljeni.
Batrovci i Šid: Kašnjenja na pravcu ka regionu
Prelazi Batrovci (prema Hrvatskoj) i Šid (prema Hrvatskoj i dalje ka Sloveniji) takođe su od strategijskog značaja, posebno za robnu razmenu sa zemljama zapadnog Balkana i za transport ka lukama u Jadranskom moru. Zagušenja na ovim prelazima često su posledica kombinacije faktora, uključujući sezonski povećan promet, procedure koje sprovode hrvatske granične službe, kao i kapacitet samih terminala. Za razliku od unutrašnjih naplatnih stanica, gde protok može biti brz, granične procedure podrazumevaju detaljnu proveru vozila, tereta, putnih isprava i carinskih deklaracija, što svaki put zahteva određeno vreme. Kada se na to doda i povećan broj vozila, stvara se lanac čekanja koji se brzo proteže i unazad od same granice.
Ekonomski i poslovni uticaj produženog čekanja
Posledice ovakvih zastoja su višestruke i duboke. Direktan finansijski uticaj ogleda se u povećanoj potrošnji goriva dok motori radi u praznom hodu, dodatnom trošku plaćenog rada vozača za sate provedene u redu, te u mogućim kaznama od strane primalaca robe zbog propuštenih rokova isporuke. Za lako kvarljive proizvode, kao što su hrana ili farmaceutski proizvodi, svaki sat kašnjenja može da ugrozi kvalitet i bezbednost tereta, što vodi ka direktnim gubicima. Srednjoročno, ova nepredvidivost narušava pouzdanost Srbije kao tranzitne i izvozne zemlje, što može da natera međunarodne logističke kompanije da traže alternativne, možda duže, ali pouzdanije rute kroz druge zemlje regiona. Ovo bi imalo dugoročan negativan efekat na privredni razvoj.
| Granični prelaz | Prosečno čekanje (sati) | Glavni pravac | Potencijalni ključni uzrok |
|---|---|---|---|
| Horgos | 4 | Mađarska / EU | Povećana kontrola, veliki promet |
| Batrovci | 4 | Hrvatska | Kapacitet terminala, regionalni promet |
| Šid | 4 | Hrvatska / Slovenija | Kombinovane procedure, tranzit |
| Bezdan | 4 | Mađarska / EU | Povećana kontrola, veliki promet |
| Kelebija | 1 | Mađarska / EU | Manje zagušenje u odnosu na druge prelaze |
Uzroci zastoja: Više od prostog povećanog prometa
Iako se povećan obim prometa često navodi kao primarni uzrok, struktura problema je složenija. Jedan od kliučnih faktora je nesavršena sinhronizacija rada carinskih, graničnih i sanitarnih inspekcija sa obe strane granice. Ponekad nedostaje dovoljno obučenog kadra za rukovanje kompleksnim carinskim procedurama u elektronskom obliku, posebno u periodima vrhunca. Tehnički kvarovi na sistemima za razmenu podataka, kao što su carinski informacioni sistemi, takođe mogu trenutno da uspore ili zaustave ceo proces. Sa aspekta bezbednosti, pojačane kontrole usmerene na sprečavanje ilegalnih aktivnosti, kao što su krijumčarenje ili ilegalni migracioni tokovi, neizbežno produžavaju vreme provere za sva vozila. Ovo je posebno izraženo na prelazima koji se smatraju osetljivim.
Perspektiva vozača i transportnih kompanija
Za profesionalne vozače, četiri sata čekanja predstavljaju više od prostog gubitka vremena. To je period intenzivnog stresa, neizvesnosti i fizičkog nelagoda. Vozači su prisliljeni da pažljivo prate svoje radno vreme kako ne bi prekršili stroge propise o vozačkom odmoru, što dodatno komplikuje logistiku. Transportne kompanije, sa druge strane, suočavaju se sa nemogućnošću tačnog planiranja, što dovodi do neiskorišćenosti vozila i vozača. Potreba za fleksibilnošću i rezervnim planovima postaje imperativ, ali i dodatni trošak. Mnoge kompanije su primorane da investiraju u sofisticiranije softverske alate za praćenje vozila u realnom vremenu i da edukuju svoje vozače o procedurama na specifičnim prelazima kako bi minimizirali rizik od dodatnih provera.
Moguća rešenja i dugoročne inicijative
Rešavanje ovog hroničnog problema zahteva višenivoski pristup i saradnju više institucija. Kratkoročno, neophodno je poboljšati komunikaciju i koordinaciju između nadležnih tela sa obe strane granice kako bi se ravnomernije rasporedili resursi u toku dana. Uvođenje predvidivih “zelenih koridora” za pouzdane prevoznike sa elektronskim prethodnim prijavama tereta moglo bi značajno da ubrza protok. Srednjoročno, ključno je ulaganje u proširenje kapaciteta samih graničnih terminala, uključujući više traka za teretna vozila i modernizaciju informacione tehnologije. Najvažnije dugoročno rešenje leži u potpunoj integraciji sa evropskim carinskim i bezbednosnim informacionim sistemima, što bi omogućilo brzu i automatsku razmenu podataka, smanjujući potrebu za ručnom kontrolom na samoj granici na minimum.
Konačno, situacija na graničnim prelazima Horgos, Batrovci, Šid i Bezdan služi kao jasna indikacija zdravlja naše transportne infrastrukture i efikasnosti državnih procedura. Dok pojedinačni incidenti zastoja mogu biti privremeni, strukturni problemi koje oni otkrivaju zahtevaju kontinuiranu pažnju i strateško planiranje. Pouzdan i predvidiv granični prelaz nije samo usluga transportnom sektoru, već temeljna pretpostavka za konkurentnost celokupne nacionalne privrede na globalnom tržištu. Stalni dijalog između vlasti, privrednih komora i asocijacija kao što je AMSS neophodan je kako bi se ovaj kritični segment našeg ekonomskog života doveo na nivo koji zahtevaju savremeni izazovi.
