Dupla dnevnica za praznik: Ko ima pravo, kako se obračunava i šta treba da znate

Dupla dnevnica za praznik

Vikend povodom Dana državnosti i Sretenja doneo je mnogim građanima Srbije četiri uzastopna doda odmora, ali i niz pitanja oko prava zaposlenih koji su radili. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji ima preko 2,2 miliona zaposlenih, od kojih značajan broj u sektorima kao što su trgovina, turizam, zdravstvena zaštita i obezbeđenje, gde je rad tokom praznika često neophodan. Za njih, razumevanje pravila oko duple dnevnice nije samo pitanje finansijske koristi, već i znanje o svojim osnovnim radnim pravima.

Šta zakon kaže o radu na praznike?

Osnovni pravni okvir koji reguliše rad na praznike i naknadu zarade je Zakon o radu Republike Srbije. Član 87. ovog zakona jasno propisuje da su državni i drugi praznici neradni dani. Međutim, isti član navodi da se, u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu, može odrediti da zaposleni obavlja rad i na ove dane ako to zahteva priroda posla ili uslovi rada. Ključna odredba se nalazi u narednim članovima koji se odnose na naknadu. Za rad na praznik, zaposleni ima pravo na plaćeni odmor u trajanju od najmanje 24 časa, koji koristi u roku od 30 dana od dana rada na praznik, ili na novčanu naknadu koja nije niža od dnevnice umenjene za 30 odsto. U praksi, ova “naknada koja nije niža” se najčešće tumači i primenjuje kao dupla dnevnica, odnosno 100% uvećanje u odnosu na redovnu dnevnicu.

Koji praznici daju pravo na duplu dnevnicu?

Nije svaki praznik isti sa stanovišta radnog zakonodavstva. Pravo na povećanu naknadu za rad odnosi se isključivo na državne praznike propisane zakonom. U Srbiji su to: Nova godina (1. i 2. januar), Božić (7. januar), Dan državnosti Srbije (15. i 16. februar), Veliki petak i Veliki ponedeljak (datumi variraju), Praznik rada (1. i 2. maj) i Dan primirja u Prvom svetskom ratu (11. novembar). Važno je napomenuti da se za praznik koji se praznuje dva dana, kao što su Nova godina ili Praznik rada, pravo na povećanu naknadu odnosi na oba dana. Međutim, postoje i dani koji su, iako se masovno ne rade, tehnički radni po zakonu. Na primer, neki verski praznici koji nisu proglašeni državnim, ili dani kao što su 14. februar, ne daju automatsko pravo na duplu dnevnicu, osim ako to nije dogovoreno kolektivnim ugovorom ili ako poslodavac to ne odluči dobrovoljno.

Kako se tačno obračunava dupla dnevnica?

Obračun duple dnevnice nije uvek jednostavan proces množenja sa dva. Osnova za obračun je redovna dnevnica zaposlenog. Redovna dnevnica se izračunava kao odnos plaće za mesec u kome je obavljen rad na praznik i broja radnih dana u tom mesecu. Na primer, ako zaposleni ima platu od 90.000 dinara i u februaru ima 20 radnih dana (isključujući praznike), njegova redovna dnevnica iznosi 4.500 dinara. Za rad na jedan državni praznik, on bi imao pravo na dodatnih 4.500 dinara, što ukupno čini 9.000 dinara za taj dan. Međutim, ako zaposleni radi na neradni dan koji je nedelja, a taj dan je ujedno i državni praznik, primenjuju se kumulativna pravila. Za rad u nedelju, već postoji pravo na povećanu naknadu (obično 30% višu dnevnicu prema Zakonu o radu). U takvom scenariju, na redovnu dnevnicu se dodaje i premija za rad u nedelju i premija za rad na praznik. Stoga, umesto duple, zarada za taj dan može biti i veća.

Zameni slobodan dan ili novčana naknada?

Zakon o radu daje i opciju poslodavcu i zaposlenom da se dogovore o alternativnoj nadoknadi za rad na praznik. Umesto novčane naknade (duple dnevnice), zaposleni može da ostvari pravo na plaćeni odmor u trajanju od najmanje 24 časa. Ovaj “zamenski” slobodan dan mora se koristiti u roku od 30 dana od dana rada na praznik. Ova opcija je česta u srednjim i velikim preduzećima koja imaju organizovane smene i gde je kontinuitet rada od suštinskog značaja. Odabir između dana odmora i novčane naknade često je regulisan kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu. Ako nije eksplicitno dogovoreno, zaposleni ima pravo da izabere koji vid naknade želi. Za poslodavce, nuđenje slobodnog dana može biti finansijski povoljnije, dok za zaposlene sa nižim prihodima novčana naknada može biti primamljivija, posebno u periodima kada su troškovi veći, kao što su praznični dani.

Specifični slučajevi i česta pitanja

Postoji nekoliko specifičnih situacija koje izazivaju zabunu. Prvo, šta se dešava sa zaposlenima koji rade na određeno vreme ili po ugovoru o delu? Njihova prava su uglavnom regulisana ugovorom. Ako ugovor eksplicitno ne pominje rad na praznike i naknadu za isti, primena opštih odredaba Zakona o radu može biti složenija, te je neophodno pažljivo čitanje ugovornih klauzula. Drugo, kako se ponašati kada praznik padne na vikend, kao što je bio slučaj sa ovim februarskim praznicima? Ako državni praznik padne u nedelju, pravo na duplu dnevnicu se odnosi samo na taj dan (nedelju), a ne i na ponedeljak koji je proglašen neradnim da bi se osigurao kontinuitod odmora. Rad u ponedeljak u tom slučaju bi se smatrao radom u običnoj sabotnoj smeni (ukoliko se radi), sa odgovarajućom nadoknadom za rad subotom, a ne duplom dnevnicom.

Treće, ako je zaposleni na bolovanju ili plaćenom odmoru tokom praznika, ne ostvaruje pravo na dodatnu naknadu za taj dan, jer već prima naknadu po osnovu bolesti ili koristi redovni godišnji odmor. Četvrto, zaposleni u javnim službama i državnoj upravi imaju ova prava jasno definisana kroz propise koji regulišu njihove sisteme plata, koji obično direktno implementiraju odredbe Zakona o radu, ponekad sa još konkretnijim postupcima obračuna.

Uloga kolektivnog ugovora i sindikata

Kolektivni ugovor na nivou delatnosti ili preduzeća igra ključnu ulogu u detaljnom oblikovanju prava na naknadu za rad na praznike. Dok Zakon o radu postavlja minimalni standard, kolektivni ugovori često mogu da ponude i povoljnije uslove za zaposlene. Na primer, neki kolektivni ugovori u bankarskom sektoru, energetici ili telekomunikacijama mogu propisati da je naknada za rad na praznik veća od 100% redovne dnevnice, ili da se “zamenski” slobodan dan može koristiti u dužem roku. Sindikati imaju ključnu ulogu u zaštiti ovih prava. Oni ne samo što učestvuju u pregovorima o kolektivnim ugovorima, već i pružaju pravnu pomoć članovima u slučaju da poslodavac ne isplaćuje zakonske naknade. Ako zaposleni sumnja da njegova prava nisu poštovana, prvi korak bi trebalo da bude konsultacija sa sindikalnom organizacijom u preduzeću ili strukovnim sindikatom.

Obaveze poslodavaca i posledice nepoštovanja zakona

Poslodavac je u obavezi da isplati povećanu naknadu za rad na praznik istovremeno sa isplatom redovne plate za mesec u kome je taj rad obavljen, odnosno u narednom platnom periodu ako obračun to omogućava. Neisplaćivanje duple dnevnice ili odbijanje da se osigura zameni slobodan predstavlja kršenje Zakon o radu. Zaposleni čija prava su povređena imaju pravo da pokrenu spor pred nadležnim sudom. Pored obaveze da isplati dug, poslodavac može biti izložen i novčanim kaznama od strane inspekcije rada. Inspektori rada imaju ovlašćenja da, u toku redovne ili vanredne kontrole, provere obračun i isplatu zarada, uključujući i naknade za rad na praznike. Stoga je u interesu poslodavca da ima jasan i proveriv sistem obračuna, kako bi izbegao pravne i finansijske komplikacije.

Pravilna primena ovih propisa nije samo formalnost; ona direktno utiče na motivaciju zaposlenih koji rade u teškim uslovima van standardnog radnog vremena. Zaposleni u bolnicama, hotelima, na benzinskim pumpama ili u obezbeđenju osiguravaju funkcionisanje društva tokom praznika, i adekvatna finansijska ili vremenska kompenzacija je osnov njihove pravde i priznanja. Sveobuhvatno razumevanje pravila o duploj dnevnici omogućava i zaposlenima da aktivnije brane svoja prava, i poslodavcima da izgrade transparentnije i poštenije radno okruženje.