Ponovo izmenjena Uredba o ograničenju marži: Šta donosi nova izmena i šta očekivati nakon njenog isteka

Ponovo izmenjena Uredba o ograničenju marži: Šta će biti kada prestane da važi i hoće li novi zakon da „zaključa” cene

U trenutku kada se inflacija i dalje oseća u džepovima građana, poslednja izmena Uredbe o ograničenju trgovačkih marži izazvala je novi talas diskusija i zabrinutosti. Podaci Republičkog zavoda za statistiku ukazuju da su cene prehrambenih proizvoda u januaru 2024. godine bile značajan faktor u ukupnom indeksu potrošačkih cena. U takvom kontekstu, odluka da se proizvođačke cene, koje su do sada bile „zaleđene” na nivou od 1. avgusta prošle godine, odmrznu pre isteka same uredbe, otvara niz pitanja o efektima na tržištu i pravom cilju ove mere.

Pozadina i evolucija Uredbe: Od instrumenta kontrole do predmeta izmena

Uredba o ograničenju trgovačkih marži, koja je stupila na snagu 1. septembra 2023. godine, predstavljala je jedan od ključnih instrumenata državne politike za suzbijanje porasta cena osnovnih životnih namirnica. Njen primarni mehanizam sastojao se iz dva dela: ograničenja visine trgovačke marže na određenim proizvodima i obaveze da se proizvođačke cene zadrže na avgustovskom nivou. Međutim, od svog donošenja, ova uredba je već nekoliko puta menjana, što ukazuje na složenost njene primene i pritiske različitih aktera na tržištu. Poslednja izmena, izvršena prošle nedelje, upravo je ukinula taj drugi deo – obavezu držanja proizvođačkih cena. Ovaj potez, prema analitičarima, nije iznenađujući s obzirom na konstantne pritužbe proizvođača i distributera o nemogućnosti da se održe stare cene usled rasta troškova energije, rada i sirovina.

Trenutna promena: Šta tačno znači „odmrzavanje” proizvođačkih cena?

Nakon izmene, proizvođači osnovnih prehrambenih proizvoda više nisu obavezni da se pridržavaju cena iz avgusta 2023. godine. To im u teoriji daje slobodu da, u skladu sa tržišnim uslovima i sopstvenim troškovima, revidiraju svoje cenovnike. Dejan Gavrilović iz Udruženja „Efektiva” za Euronews Srbija je istakao da mu nisu poznati konkretni razlozi za ovu promenu, ali da je očigledno da je pritisak proizvođači bio dovoljno jak da se uredba izmeni pre njenog prirodnog isteka krajem februara. „Očigledno im je zapelo bilo za toliko”, komentarisao je Gavrilović, sugerišući da proizvođači nisu želeli da čekaju još mesec dana do prestanka važenja celokupne uredbe. Ova promena praktično uklada jedan od dva stuba koji su, prema rečima stručnjaka, držali cene pod nekom kontrolom.

Direktni efekti na krajnjeg potrošača: Šta možemo da očekujemo u narednim nedeljama?

Najvažnije pitanje za svakog građanina je kako će ova izmena uticati na cene u prodavnicama. Logika tržišta je jednostavna: ako proizvođač poveća svoju cenu, taj porast se kaskadno prenosi preko distributera na trgovca, a konačno ga apsorbuje krajnji potrošač. Gavrilović je jasno stavio do znanja: „Ako proizvođačke cene krenu nagore, naravno da će to da se prevali na kraju na krajnjeg potrošača”. U narednim nedeljama, dok uredba još uvek formalno važi (ali sa ukinutim delom o proizvođačkim cenama), možemo očekivati postepeno prilagođavanje cena na policama. Ograničenje marži još uvek važi, što bi teoretski trebalo da spreči trgovce da na tu povećanu nabavnu cenu dodaju preveliku maržu. Međutim, praktični efekat ostaje da se vidi.

Kraj važenja uredbe u februaru: Prekretnica ili povratak na staro?

Uredba o ograničenju marži važi do kraja februara 2024. godine, i ministarka unutrašnje i spoljne trgovine, Jagoda Lazarević, je potvrdila da neće biti produžena. Ovo znači da će od 1. marta prestati da važi i njen drugi, preostali deo – ograničenje visine trgovačkih marži. Na taj način, trgovcima će se vratiti potpuna sloboda u formiranju krajnjih cena. Dejan Gavrilović pesimistično gleda na ovaj trenutak: „Mislim da ćemo opet imati onu situaciju od pre septembra prošle godine – da trgovci formiraju cene kako oni hoće i to je to.” Ovakva projekcija zasnovana je na pretpostavci da na tržištu i dalje nedostaje dovoljno jaka konkurencija koja bi prirodnim mehanizmima držala cene pod kontrolom.

Najavljeni novi zakon o trgovačkim praksama: Rešenje ili formalnost?

Vlada je najavila da će do kraja prvog kvartala 2024. godine usvojiti tri nova zakona koja imaju za cilj da urede tržište, među kojima je i Zakon o trgovačkim praksama. Međutim, ključno pitanje je kakve će konkretne mehanizme ovaj zakon sadržati. Prema saznanjima i analizi eksperata poput Gavrilovića, novi zakon neće sadržavati odredbe o ograničenju marži. Umesto toga, fokus će verovatno biti na transparentnosti, zabrani nepoštenih praksi i zaštiti potrošača. Dok su takvi koraci bitni za dugoročno zdravo tržište, oni ne predstavljaju direktan instrument za kontrolu cena u kratkom roku. Stoga se postavlja pitanje da li će ovaj zakon biti dovoljan da spreči „nekontrolisano divljanje cena” nakon isteka uredbe.

Ocena efekta uredbe: Da li je „doživela debakl”?

Dejan Gavrilović dao je oštru ocenu efektivnosti Uredbe o ograničenju marži, tvrdeći da je ona „doživela debakl”. Iako priznaje da je uredba zaustavila najekstremnije skokove cena, ističe da obećano smanjenje cena za 15-20% nije ni približno postignuto. „Otprilike su negde… da su cene u nekom trenutku bile niže možda nekih pet odsto, ali to se već vratilo na neki stari nivo”, naveo je. Njegovi stavovi podupiru i podaci koji pokazuju da su cene hrane u Srbiji i dalje među najvišim u Evropi, uprkos svim intervencijama. Ova činjenica ukazuje na strukturne probleme u snabdevanju, distribuciji i nivou konkurencije koji se ne mogu trajno rešiti administrativnim ograničenjima.

Transparentnost i cenovnici: Korisna alatka ili simbolički gest?

Jedan od elemenata koji je pratio uredbu bilo je objavljivanje sedmičnih cenovnika na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine. Cilj je bio da se potrošačima omogući upoređivanje cena i time podstakne konkurencija. Međutim, efikasnost ovog instrumenta je upitna. Gavrilović ih opisuje kao „nepregledne i prilično beskorisne”, istakavši da je za njihovo korišćenje potrebno znanje, vreme i internet veština kojom, prema njegovoj proceni, „ogroman procenat” stanovništva još uvek ne raspolaže. Ipak, on priznaje da je i to „neki pomak” u odnosu na period kad nije bilo nikakve informacije. Ovaj primer dobro ilustruje izazove u implementaciji politika transparentnosti u praksi.

Dugoročni izazvi i strukturna rešenja

Krajnje rešenje za visoke cene hrane ne leži u stalnim administrativnim intervencijama, koje često imaju privremeni efekat i mogu izazvati neželjene poremećaje na tržištu. Kako ističe Dejan Gavrilović, ključna promena može doći tek sa pojavom „ozbiljnije konkurencije koja će da geografski zauzme tržište“. To podrazumeva podsticaj domaćoj proizvodnji, smanjenje birokratskih barijera za ulazak novih igrača, poboljšanje logistike i snabdevanja, kao i podsticaj na otvaranje novih prodajnih objekata koji će ponuditi alternativu postojećim mrežama. Bez takvih strukturnih promena, svaki zakon ili uredba rizikuju da budu samo lakmus papir za dublje probleme u srpskoj privredi.

Tabela: Ključni datumi i promene u vezi sa Uredbom o ograničenju marži