Kriza kadrova u Srbiji
U trenutku kada se globalna ekonomija suočava sa recesijom i nesigurnošću, srpska privreda bori se sa jedinstvenim izazovom: hroničnim nedostatkom kvalifikovanih radnika. Iako bi se moglo pretpostaviti da je nezaposlenost i dalje ključni problem, podaci i izjave rukovodilaca ukazuju na potpuno suprotnu sliku. Milan Bosnić, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, nedavno je u Užicu izneo zapanjujuću konstataciju – glavni prepreka razvoju više nije nedostatak poslova, već nemogućnost poslodavaca da pronađu adekvatno obučen i kvalifikovan kadar. Ovaj problem, koji se sistemski ispoljava kroz gotovo sve grane privrede, postao je centralna tema strateških razgovora između državnih institucija, lokalne samouprave i biznis sektora.
Strateški dijalog u Užicu: Prepoznavanje stvarnih potreba privrede
Sastanak održan u filijali Nacionalne službe za zapošljavanje u Užicu predstavljao je deo šire inicijative koja je do sada obuhvatila dvanaest gradova u Srbiji. Cilj ovih susreta, kako je naglasio Milan Bosnić, jeste direktno sagledavanje stanja na terenu kroz razgovor sa poslodavcima. Ovaj pristup zasniva se na premisi da se efikasne mere podrške ne mogu osmisliti iz kancelarija u Beogradu, već moraju proizilaziti iz dubinskog razumevanja lokalnih specifičnosti, potreba i izazova sa kojima se suočavaju preduzeća. Prisustvo predstavnika Grada Užica i Regionalne privredne komore Zlatiborskog upravnog okruga ukazalo je na svesnost o potrebi za koordinisanim, multisektorskim pristupom. Jedino zajedničkim snagama države, lokalne zajednice i privatnog sektora može se stvoriti održiv model koji će istovremeno štititi postojeća radna mesta i stvarati uslove za razvoj novih.
Promena paradigme: Od borbe protiv nezaposlenosti do potrage za kadrovima
Izjava direktora Bosnića da problem više nije nezaposlenost, već nedostatak radnika, označava značajnu promenu u narativu o tržištu rada u Srbiji. Ovaj pomak nije izolovan fenomen već odraz dubljih demografskih i obrazovnih tendencija. Ekonomski rast prethodnih godina, mada umeren, stvorio je određeni broj novih radnih mesta, posebno u industrijskom sektoru. Međutim, obrazovni sistem i sistem profesionalnog usmeravanja nisu se dovoljno brzo prilagodili promenljivim potrebama industrije. Posledica je rastući jaz između ponude i potražnje na tržištu rada. Poslodavci ne traže bilo kog radnika; oni traže specifične kompetencije, praktična znanja i veštine koje se često ne stiču u formalnom obrazovanju. Ova disharmonija postaje glavni kočnica daljem investicionom razvoju i povećanju produktivnosti.
Ana Lapčević, direktorka Regionalne privredne komore, istakla je da je obezbeđivanje dovoljnog broja odgovarajuće kvalifikovanih radnika zajednički zadatak od ključnog značaja. Njena izjava ukazuje na to da privredne komore, kao predstavnici biznis zajednice, više ne posmatraju ovu krizu samo kao operativni problem pojedinačnih firmi, već kao sistemski rizik po celokupnu regionalnu privredu. Očuvanje postojećih proizvodnih procesima i radnih mesta u uslovima globalne nestabilnosti direktno zavisi od sposobnosti da se osigura kontinuitet ljudskih resursa. Bez toga, čak i najbolje opremljene fabrike i najinovativniji biznis modeli su ugroženi.
Koji su najtraženiji profili na tržištu rada?
Prema saopštenjima sa sastanka, deficit se posebno oštro oseća u tehničkim i inženjerskim oblastima. Mehatroničari, CNC operateri i operateri na industrijskim mašinama navode se kao najtraženiji profili. Ova lista je odraz duboke digitalne i tehnologičke transformacije koja zahvata modernu proizvodnju. Današnji radnik u fabrici više nije samo fizički radnik; to je tehnikar koji upravlja složenim kompjuterizovanim sistemima, dijagnostikuje greške i održava visokotehnološku opremu. Nedostatak takvih stručnjaka dovodi do zastoja u proizvodnji, odlaganja isporuka i gubitka konkurentske prednosti na međunarodnom tržištu. Tabela ispod sumira ključne deficitarne profile i glavne izazove vezane za njihovo popunjavanje:
| Najtraženiji profil | Oblast | Ključni izazov pri zapošljavanju |
|---|---|---|
| Mehatroničar | Automatizacija, robotika | Kompleksna kombinacija mehaničkih, elektronskih i programerskih znanja |
| CNC operater | Mašinska obrada, proizvodnja | Iskustvo sa specifičnim softverom i preciznošću |
| Operater industrijskih mašina | Razne proizvodne grane | Prilagođavanje brzim tehnologijskim promenama u opremi |
| Kvalifikovani zavarivač / bravar | Metalurgija, građevinarstvo | Fizički zahtevan posao, nedostatak mladih kadrova |
| Instalater OEK | Energetika, obnovljivi izvori | Brz rast sektora, nedostatak specijalizovanih obuka |
Perspektiva privrednika: Višestruki pritisci na poslovanje
Sa druge strane, privrednici su na sastanku u Užicu izneli svoje perspektive, koje crtaju kompleksnu sliku pritiska. Visoki troškovi poslovanja, izazvani energetskom krizom, inflacijom i poreskim opterećenjem, direktno utiču na njihovu sposobnost da nude konkurentne plate, što dalje otežava privlačenje talentovanih kadrova. Globalna tržišta kretanja i narušeni lanci snabdevanja dodaju sloj nesigurnosti, čineći dugoročno planiranje kadrovskih potreba izuzetno teškim. Međutim, jedan od najinteresantnijih izazova koji su naveli je sociološki – potreba za prilagođavanjem na drugačiji pristup radu i način razmišljanja radnika novijih generacija. Ovo ukazuje na sukob između tradicionalnih industrijskih disciplina i vrednosti mlađih generacija koje više cene fleksibilnost, balans između posla i privatnog života i smisao u radu.
Odliv mladog i obučenog kadra, posebno iz manjih mesta kao što je Užice, ka većim gradovima ili inostranstvu, predstavlja dugoročnu demografsku pretnju za regionalni ekonomski vitalitet. Kada najsposobniji i najobrazovaniji odu, lokalna privreda gubi ne samo radnu snagu već i potencijalne buduće lidere, preduzetnike i inovatore. Ovaj problem se ne može rešiti jednostavnim programima obuka; zahteva stvaranje primamljivog ambijenta za život, sa jakim obrazovnim ustanovama, kulturnim sadržajima i perspektivom karijernog napredovanja.
Kako Nacionalna služba za zapošljavanje planira da odgovori na izazove?
Direktor Bosnić naglasio je da će zaključci sa ovog i sličnih sastanaka predstavljati praktičnu osnovu za donošenje novih mera podrške. Fokus će biti na prilagođavanju postojećih programa obuka i dokvalifikacija konkretnim potrebama svakog regiona. Umesto generičkih kurseva, NSZ teži ka dizajniranju programa koji direktno odgovaraju na zahteve lokalnih poslodavaca. To podrazumeva još užu saradnju sa srednjim stručnim školama, fakultetima i samim preduzećima u kreiranju nastavnih planova i programa. Jedan od ključnih alata u tome su javni pozivi za subvencionisanje zapošljavanja i obuka, koji se, kako je najavljeno, očekuju u drugoj polovini februara. Ovi pozivi tradicionalno privlače veliko interesovanje i predstavljaju direktnu finansijsku podršku kako nezaposlenima da steknu veštine, tako i poslodavcima da olakšaju troškove uvođenja novih zaposlenih.
Sistemski pristup, koji Bosnić pominje, ima za cilj da prevaziđe reaktivno “gašenje požara”. Umesto toga, želi se izgraditi mehanizam za kontinuirano praćenje kadrovskih potreba privrede, anticipaciju budućih trendova (npr. u oblasti obnovljivih izvora energije ili elektronske trgovine) i brzo dizajniranje obrazovnih programa koji mogu da odgovore na te potrebe. Ovaj pristup zahteva značajno unapređenje kapacitata same Službe, uključujući i angažovanje stručnjaka za analizu tržišta i dizajn obuka, kao i jačanje digitalne infrastrukture za povezivanje ponude i potražnje.
Lokalna samouprava kao ključni partner u rešavanju krize
Uloga Grada Užica i lokalne samouprave u ovoj priči nije samo simbolička. Lokalne vlasti imaju instrumente koji mogu značajno da doprinesu rešavanju kadrovske krize. Kroz razvojnu politiku, mogu da kreiraju povoljne uslove za razvoj visokotehnoloških klastera koji privlače kvalifikovane kadrove. Investicije u infrastrukturu – od stambene, preko obrazovne, do cifarne – čine mesto primamljivijim za život. Takođe, lokalna samouprava može da bude pokretač javno-privatnih partnerstava u obrazovanju, podstičući firme da se uključe u rad srednjih škola i da nude praksu i stipendije učenicima. Stvaranje lokalnih “talenatskih” banki ili sajmova poslova specijalno dizajniranih za povezivanje učenika tehničkih škola sa poslodavcima predstavljaju konkretne mere koje mogu da se sprovedu na nivou grada ili opštine.
Konačno, sastanak u Užicu istakao je da nijedan akter ne može sam da nosi teret rešavanja ovog složenog problema. Kriza kadrova je multidimenzionalna, a njeno rešenje zahteva multidisciplinaran pristup. Potrebno je sinhronizovati nacionalnu ekonomsku politiku, regionalni razvoj, obrazovni sistem i strategije pojedinačnih preduzeća. Dok se javni pozivi u februaru očekuju kao sledeći korak, dugoročni uspeh zavisiće od sposobnosti svih učesnika da održe ovakav dijalog kontinuiranim, da prate efekte preduzetih mera i da budu spremni da brzo prilagode svoje strategije u skladu sa dinamičnim promenama na globalnom tržištu rada. Očuvanje postojećih i stvaranje novih radnih mesta u Srbiji u narednim godinama direktno će zavisiti od uspeha ove saradnje.
