Pelet drastično poskupeo
Sve je spremno za jednu od najhladnijih zima u novijoj istoriji, ali tržište ogrevnih građevina je u potpunom haosu. Dok meteorolozi upozoravaju na duge mrazove, cena peleta je bukvalno eksplodirala, dostižući nikad viđenih 45.000 dinara po toni na nekim stovarištima. Ova drastična promena nije samo statistika; ona predstavlja stvarnu finansijsku pretnju za hiljade domaćinstava koja se oslanjaju na ovaj vid grejanja. Kako se na tržištu jedva mogu naći stabilne količine, a proizvođači najavljuju dalje poteškoće, postavlja se pitanje: šta zapravo stoji iza ove krize i kako će se odraziti na svakodnevni život građana tokom cele grejne sezone?
Analiza tržišne situacije: Od uobičajene cene do rekordnih skokova
Da bi se razumela težina situacije, neophodno je pogledati dinamku kretanja cena. Prema izjavama proizvođača sa terena, kao što je Miroslav Milošević iz Čačka, cena peleta u avgustu i septembru se kretala oko 27.000 dinara po toni. To je bila cena koju su potrošači smatrali stabilnom i predvidivom nakon prethodnih sezona. Međutim, u roku od nekoliko nedelja, došlo je do naglog preokreta. Trenutno, na stovarištu u Čačku cena iznosi 40.000 dinara, dok na drugim lokacijama dostiže i do 45.000 dinara po toni. Ovaj skok od preko 65% u odnosu na letnje cene predstavlja ekonomski šok za domaćinstva koja su svoj budžet planirala prema ranijim prognozama. Paralelno, ogrevno drvo je poskupelo za 1.000 dinara po kubičnom metru, što ukazuje na širu tendenciju porasta cena svih ogrevnih građevina, a ne samo peleta.
Ključni uzroci krize: Šuma, sneg i globalni pritisci
Šta je dovelo do ovako naglog preokreta? Proizvođači ističu više međusobno povezanih faktora. Prvi i najočigledniji je nedostatak sirovina. Pelet se proizvodi od drvne biomase, uglavnom odstružke i otpadaka iz drvoprerađivačke industrije ili od posebno uzgajanog brzorastućeg drveća. Problem nastaje kada se naruši lanac snabdevanja ovim osnovnim sirovinama. Naročito je pogoden Ivanjički kraj, gde su nedavne snežne padavine fizički onemogućile pristup šumama. Kamioni i teška mehanizacija ne mogu da stignu do sečenog drveta, što efektivno parališe proizvodni ciklus na samom početku. Ovaj lokalni problem se umnožava sa opštim povećanjem troškova energije i transporta, čineći ceo proces proizvodnje znatno skupljim.
Drugi značajan faktor je prekomerna potražnja. Nizoh hladnih dana koji su prethodili zimi naterali su ljude da ranije počnu da greju svoje domove i da kupuju veće rezerve. Ovaj porast potražnje, koji nije praćen odgovarajućim porastom ponude zbog već pomenutih proizvodnih poteškoća, stvorio je klasičan tržišni disbalans. Kada ponuda ne može da prati potražnju, jedini logičan ishod je porast cena. Prodavci na terenu, poput onih citiranih u vestima, priznaju da se snabdevaju “taman onoliko koliko prodaju”, što je jasan indikator sistema koji radi na granici svojih kapaciteta bez ikakvih značajnih zaliha za amortizaciju šokova.
Regionalni pregled cena: Od Čačka do Beograda
Kriza nije lokalizovana samo na jedan kraj. Podaci pokazuju da je porast cena opšti fenomen, mada sa određenim regionalnim varijacijama. U Beogradu, situacija je slično tenziona. Cena peleta u glavnom gradu kreće se u širokom opsegu od 24.000 do 43.000 dinara po toni. Ova velika razlika direktno zavisi od trenutne ponude i kvaliteta peleta. Visokokvalitetni pelet sa niskim procentom pepela i visokom kalorijskom vrednošću prirodno će biti u višem cenovnom rangu. Ogrevno drvo u Beogradu se obično prodaje oko 7.000 dinara po metru kubnom, ali kod nekih prodavaca cena može da skoči i na 8.000 do 11.000 dinara, naročito ako se radi o iscepanom i isporučenom drvetu. Ugalj, kao alternativa, takođe pokazuje porast, sa cenama od 16.000 do 30.000 dinara po toni, u zavisnosti od vrste (braon ili crni) i kvaliteta.
| Energent | Jedinica mere | Opseg cena (u dinarima) | Napomena |
|---|---|---|---|
| Pelet | tona | 24.000 – 45.000 | Zavisno od regiona i kvaliteta |
| Ogrevno drvo (beogradski region) | kubni metar | 7.000 – 11.000 | Cena za iscepano i isporučeno |
| Ugalj | tona | 16.000 – 30.000 | Velika varijacija prema vrsti |
| Ogrevno drvo (Čačak) | prostorni metar (bukovina) | oko 8.000 | Neznatan porast |
Implikacije po potrošače i domaćinstva
Ova kriza ima direktne i ozbiljne posledice po budžet domaćinstva. Porodica koja za grejanje domaćinstva tokom zime u proseku potroši 3-5 tona peleta, sada se suočava sa dodatnim troškom od desetina hiljada dinara u odnosu na prošlu sezonu. Ovaj iznos može predstavljati značajan procenat mesečnih prihoda, naročito za domaćinstva sa fiksnim ili niskim prihodima. Mnogi su primorani da preispitaju svoje grejne navike, da skraćuju vreme grejanja ili da snižavaju temperaturu u stanovima, što može imati uticaj na zdravstvenu udobnost, a naročito na starije i zdravstveno osetljive grupe stanovništva. Stres izazvan neizvesnošću oko dostupnosti i finansijske izdržljivosti dodatno opterećuje građane koji su već pod pritiskom opštih ekonomskih izazova.
Struktura i ekonomski faktori proizvodnje peleta
Da bismo potpuno razumeli cenu, moramo pogledati šta se krije iza procesa proizvodnje peleta. Peletara je industrijski pogon koji zahteva značajnu investiciju u mašine za mlevenje, sušenje, presuju i rashladnu logistiku. Troškovi energije za pokretanje ovih mašina su ogromni, a upravo su troškovi električne energije i gasa za proces sušenja jedan od ključnih faktora u celokupnoj proizvodnoj ceni. Kada se na to dodaju troškovi rada, održavanja opreme, amortizacije i logistike (kamioni za transport sirovine i gotovog proizvoda), postaje jasno da je proizvodnja peleta kompleksna i kapitalointenzivna delatnost. Svako povećanje cene bilo koje od ovih komponenti, bilo da je reč o struji, gorivu za kamione ili minimalnoj zaradi, direktno se prenosi na krajnju cenu tone peleta. Ova osetljivost na ulazne troškove čini industriju veoma ranjivom na makroekonomske potrese.
Pored toga, postoji i pitanje sezonske proizvodnje. Idealno, peletare bi tokom leta trebalo da proizvedu i skladište dovoljne količine za celu narednu grejnu sezonu. Međutim, nepredvidivi vremenski uslovi, kao što su ove godine sneg u rano jesen, mogu da poremete ovaj ciklus, ostavljajući proizvodnju u zaostatku u odnosu na rano otpočetu potražnju. Nedostatak skladišnog kapaciteta kod manjih proizvođača takođe doprinosi problemu, jer ih prisiljava da rade na principu “prati-prodaj”, bez mogućnosti da izgrade strateške rezerve koje bi stabilizovale tržište u periodima naglog porasta potražnje.
Perspektive i moguća rešenja za naredni period
Izgledi za brzo smirivanje situacije nisu naročito optimistični, barem ne u kratkom roku. Proizvođači otvoreno kažu da im se “zima tek sprema”, što ukazuje na očekivanje da će pritisak na tržištu ostati visok. Klimatske prognoze za naredne mesece biće ključne za određivanje dužine i intenziteta ove krize. Duža i hladnija zima će samo produbiti problem. S druge strane, moguće je da će državne institucije, pod pritiskom javnosti, razmotriti neke oblike intervencije. To može biti u obliku subvencija za najranjivije kategorije stanovništva, pojednostavljenja procedura za uvoz sirovina ili čak privremenih mera kontrole cena, iako je ovaj poslednji put često kontroverzan i može imati neželjene posledice po dugoročnu ponudu.
Za potrošače, ključna strategija u narednom periodu biće oprez i planiranje. Eksperti preporučuju da se, ukoliko je to moguće, obezbede ugovori o snabdevanju sa pouzdanim dobavljačima čak i za narednu sezonu, kako bi se osigurala stabilnost snabdevanja i fiksne cene. Takođe, sve veći broj domaćinstava razmatra diversifikaciju izvora grejanja – kombinovanje pelet kotla sa električnim grejanjem, kaminom na drva ili čak solarnim sistemima za podršku. Dugoročno gledano, ovo može biti prilika za ubrzani razvoj energetski efikasnijih kuća i podsticaj za jačanje domaće proizvodnje obnovljivih izvora energije, čime bi se smanjila zavisnost od fosila i biomase čija cena je tako nestabilna.
Na kraju, trenutna kriza sa peletom nije izolovan događaj, već simptom šireg sistema energetske nesigurnosti i klimatskih izazova. Ona otkriva koliko su domaćinstava i dalje ranjiva na promene u prirodi i na globalnim tržištima sirovina. Kako se svet suočava sa tranzicijom ka održivijoj energiji, priča o peletu služi kao moćan podsetnik da je obezbeđivanje pristupačne, stabilne i čiste energije jedan od temeljnih izazova savremenog društva, izazov koji zahteva pažljivo planiranje, inovacije i jaku javnu politiku usmerenu ka dugoročnoj rezilentnosti.
