Sneg u Srbiji
Prosečna dnevna temperatura vazduha u Srednjem Banatu u prvoj polovini januara iznosila je -2,3 stepena, sa preko 42 litara padavina po kvadratnom metru. Ovaj podatak, u poređenju sa blagim +2,6 stepenima i svega 11 litara padavina iz istog perioda prošle godine, jasno ukazuje na promenu vremenskog obrasca koja, iako izaziva izazove u svakodnevnom životu, donosi značajne koristi za agrarni sektor. Snežni pokrivač, koji je konačno zabeležen u mnogim regionima, nije samo sezonska pojava već ključni agro-meteorološki faktor koji utiče na zdravstveno stanje zemljišta, preživljavanje useva i potencijal budućeg prinosa.
Termoizolacioni efekat snega: Prirodni štitnik za jesenje useve
Sneg deluje kao izuzetno efikasan prirodni izolator za useve poput ozime pšenice i uljane repice. Kako objašnjava Snežana Parađenović iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin, temperatura u zoni biljaka, ispod snežnog pokrivača, značajno je viša od spoljne temperature vazduha. Ako je spolja -3 stepena, a debljina snega je između 10 i 20 centimetara, temperatura oko biljke može da se kreće od +1 do +3 stepena. Ovaj efekat je od vitalnog značaja za preživljavanje useva tokom perioda golomrazice, kada bi visoki minusi direktno delovali na biljno tkivo i izazvali smrzavanje. Serđo Okolišan iz Zemljoradničke zadruge „Yuko Begejci” potvrđuje da je sneg u Torku, i pored temperatura koje su se spuštale do -11 stepeni, uspešno zaštitio pšenicu od izmrzavanja. Ova prirodna zaštita omogućava biljkama da bezbedno prezime i da nastave vegetaciju sa prvim prolećnim toplotnim talasom.
Sneg protiv golomrazice: Zašto je pokrivač bitan?
Golomrazica, odnosno period niskih temperatura bez snežnog pokrivača, predstavlja jednu od najvećih pretnji za ozime useve. U takvim uslovima, zemljište se dublje smrzava, što može oštetiti korenov sistem, a kod pšenice može doći do fizičkog izbacivanja biljaka iz zemljišta usled smrzavanja i ottapanja zemljišne vode. Sneg, kao sloj koji zadržava toplotu zemljišta, eliminiše ovaj rizik. On stvara stabilni mikroklimat u rizosferi, omogućavajući biljkama da održe metabolizam na minimalnom, ali bezbednom nivou tokom zimskog mirovanja. Ova funkcija snega je posebno važna u kontinentalnim oblastima Srbije, gde su zimski minusi česti i intenzivni.
Stvaranje rezervi zemljišne vlage: Sneg kao prolećni rezervoar
Pored termoizolacione uloge, sneg ima i nezamenjivu hidrološku funkciju. Godine sa oskudnim zimskim padavinama, kao što je bila prethodna, rezultiraju sušom zemljištem već na proleće, što prisiljava poljoprivrednike na ranu i često skupu intervenciju navodnjavanjem. Sneg koji pada tokom zime predstavlja, u suštini, skladištenu vodu. Njegovo postepeno topljenje omogućava da se voda polako infiltrira u zemljište, prodirući u dublje horizonte koje korenovi prolećnih i letnjih kultura, poput kukuruza, šećerne repe ili soje, kasnije mogu da iskoriste.
Ovaj proces je daleko efikasniji od jakih prolećnih kiša, koje često dovode do površinskog oticanja i erozije, a ne do dubokog natapanja zemljišta. Kako ističe stručnjak, za kasnije okopavine, postepeno topljenje snega stvara optimalne rezerve vode u zoni korena, što je ključno za njihovu produktivnost tokom sušnih letnjih meseci. Stoga, svaki centimetar snega koji padne zimi direktno se pretvara u uštedu na navodnjavanju i osigurava stabilniji prinos tokom cele vegetacione sezone.
Uticaj na štetočine i biljne bolesti: Prirodni regulator
Niske zimske temperature u kombinaciji sa snežnim pokrivačem mogu imati dvojaki uticaj na populacije insekata štetočina i patogena. S jedne strane, dugotrajni minusi mogu značajno smanjiti brojnost insekata koji prezimljavaju u površinskim slojevima zemljišta ili na biljnim ostacima. Na primer, paradajzov moljac je osetljiv na niske temperature, a golomrazica bez snega može decimirati njegove populacije. Međutim, kao što naglašava Parađenovićeva, sneg kao izolator može i da zaštiti određene vrste.
Insekti koji prezimljavaju na dubini većoj od pet centimetara, poput žičara, nalaze se u termostabilnoj zoni gde sneg štiti od ekstremnih spoljnih temperatura. Slično tome, kukuruzni plamenac ima sposobnost da sintetiše antifriz proteine koji ga štite od smrzavanja. Stoga, efekat zime na štetočine je kompleksan i zavisi od vrste i načina prezimljavanja. Ipak, hladnija zima generalno otežava preživljavanje za mnoge insekte, što može rezultirati manjim pritiskom štetočina u prolećnom delu sezone, kao što primećuje i povrtar Čaba Nađ, ističući da insekti teže prezimljavaju kada je hladno.
| Faktor | Pozitivan uticaj snega | Potencijalni izazovi |
|---|---|---|
| Termička zaštita | Štiti useve od smrzavanja, sprečava izbacivanje pšenice. | Može da olakša prezimljavanje nekih štetočina ispod pokrivača. |
| Zemljišna vlaga | Stvara duboke rezerve vode za proleće/leto, smanjuje potrebe za navodnjavanjem. | Prekomerno topljenje može izazvati zastoj vode na nižim mestima. |
| Štetočine i bolesti | Niske temperature smanjuju brojnost mnogih insekata i patogena. | Zatvoreni prostori (plastenici) ostaju pogodni za prezimljavanje tripsa i sl. |
| Plastenici | Hladnoća smanjuje aktivnost štetočina; sneg sklizne sa dobro zategnute folije. | Rizik od oštećenja konstrukcije pri većim količinama snega; smrzavanje sistema za navodnjavanje. |
Praktični pogled sa polja: Iskustva proizvođača
Iskustva poljoprivrednika na terenu u potpunosti potvrđuju teorijske prednosti snega. Čaba Nađ, povrtar iz Mihajlova, istakao je da trenutna količina snega nije kritična za njegove plastenike, za razliku od situacija pre desetak-petnaest godina kada je snega bilo znatno više i predstavljalo je pretnju po konstrukciju. On naglašava da biljke u plastenicima, poput spanaća i kelerabe, pokrivene agrilom, dobro podnose hladnoću, a da je zima sa nižim temperaturama čak poželjnija zbog težeg prezimljavanja insekata. Slično, Serđo Okolišan ističe da je sneg u Banatu dobrodošao nakon perioda suše, iako bi bilo bolje da ga je još više. On navodi da će se, nakon prestanka velikih minusa, pristupiti uzorkovanju zemljišta za N-min analizu, koja će tačno odrediti potrebnu količinu azotnog đubriva za prihranu pšenice, čime se optimizuju troškovi i sprečava zagađenje.
Plastenici i zima: Strategije za uspešnu proizvodnju
Proizvodnja u zaštićenom prostoru tokom zime zahteva specifične strategije. Kako Nađ objašnjava, grejanje plastenika nije neophodno za zimske useve koji podnose niske temperature. Grejanje se uključuje tek pri proizvodnji rasada paradajza i krastavca, koja počinje u februaru, ali je i tada ekonomski opravdano samo do određene mere zbog visokih cena energenata. Ključni izazov zimi je zaštita sistema za navodnjavanje od smrzavanja, što je i dogodilo se u njegovom slučaju. Međutim, biljkama u hladnoći nije potrebno često zalivanje. Ova praksa pokazuje da uspešna zimska proizvodnja u plastenicima više zavisi od izbora otpornih vrsta i pasivne zaštite (agril) nego od intenzivnog grejanja, što je ekonomski održiviji model.
Dugoročni značaj zimskih padavina za agroekosistem
Značaj snega i zimskih padavina se ne ogleda samo u trenutnoj zaštiti useva, već i u dugoročnom zdravlju agroekosistema. Redovno popuštanje vlage u zemljište sprečava njegovo prekomerno uplitnjavanje i gubitak strukture. Osigurane rezerve vode doprinose stabilnijim prinosima, smanjujući osetljivost poljoprivrede na prolećne i letnje suše, koje su sve češće usled klimatskih promena. Bogatije i vlažnije zemljište podstiče aktivnost zemljišnih mikroorganizama koji su ključni za kruženje hranljivih materija. Sve ovo ukazuje na to da je snežna zima, sa agronomske tačke gledišta, značajna investicija u plodnost zemljišta za naredne sezone. Iako savremena poljoprivreda ima alate za navodnjavanje, prirodno natapanje kroz sneg ostaje najekonomičniji i najekološki prihvatljiviji način održavanja hidrološke ravnoteže.
Monitoring i prilagođavanje: Uloga stručnih službi
U takvim uslovima, uloga poljoprivrednih stručnih službi postaje ključna. Kao što se vidi iz izjava Snežane Parađenović, praćenje meteoroloških parametara, debljina snega i temperatura u različitim zonama omogućava da se precizno proceni stanje useva i predvide potencijalni rizici. Ovakvi podaci su neophodni i za donošenje odluka o prihrani, kao što je planirano u zadruzi u Torku. Analize zemljišta nakon zime pokazuju koliko su se hranljive materije isprale, a koliko azota je ostalo dostupno biljkama, što direktno utiče na efikasnost i ekonomičnost đubrenja. Stoga, snežna zima nije period pasivnog čekanja, već vreme prikupljanja podataka i strateškog planiranja za prolećne radove, čime se osigurava da se sva korist od prirodnih uslova maksimalno iskoristi.
