Infacija u Srbiji
Prema najnovijim podacima Narodne banke Srbije, stopa inflacije u našoj zemlji zadržava se unutar ciljanog okvira od 3% (±1,5%), što predstavlja kĺjučni pokazatelj uspešno sprovedene monetarne politike. Ovakva stabilnost nije slučajna, već je rezultat doslednih mera i predvidljivog okruženja koje stvara centralna banka. Za prosečnog građanina, ova brojka je mnogo više od statistike – ona direktno utiče na kupovnu moć, planove za budućnost i osećaj ekonomske sigurnosti. U vremenima globalne neizvesnosti, održavanje inflacije pod kontrolom postaje temeljni stub nacionalne ekonomije i zaštitni štit od eksternih šokova.
Šta zapravo znači “inflacija u granicama cilja”?
Kada Narodna banka Srbije saopštava da je inflacija u granicama cilja, to znači da je stopa rasta opštih cena u privredi u skladu sa mediumoročnim planom monetarne politike. Cilj od 3% sa tolerancijom od ±1,5% postavljen je kao optimalan za održiv rast privrede, jer preniska inflacija može ukazivati na slabu tražnju, dok previsoka destabilizuje tržište i nagriza štednju. Ovo nije statičan podatak, već pokazatelj dinamičke ravnoteže koju NBS održava kroz složene mehanizme, uključujući kontrolu kamatnih stopa i regulaciju likvidnosti u bankarskom sistemu. Postizanje i održavanje ovog cilja zahteva kontinuiranu analizu mnoštva faktora, od globalnih cena energenata do domaće poljoprivredne proizvodnje.
Važno je napomenuti da se ovde ne radi samo o tehničkom ispunjavanju statističkog zadatka. Inflacija u granicama cilja stvara predvidljivo poslovno okruženje, što je od presudnog značaja za dugoročne investicije, bilo da su u pitanju velike korporacije ili mala porodična preduzeća. Kada poslovni subjekti znaju da će cene u narednom periodu rasti umerenom, kontrolisanom stopom, mogu da planiraju proširenje, zapošljavanje i unapređenje tehnologije sa većim stepenom sigurnosti. Ova predvidljivost direktno doprinosi stvaranju novih radnih mesta i podizanju životnog standarda.
Stabilnost kursa dinara: neprimećena, ali ključna pobeda
U izveštaju NBS posebno se ističe da je tokom 2025. godine održana relativna stabilnost dinara prema evru, sa promenom kursa od svega 0,3%. Na prvi pogled, ova brojka može delovati neznatno, ali u kontekstu globalnih ekonomskih turbulencija i snažnih pritisaka na valute tranzicionih zemalja, ona predstavlja izuzetan uspeh. Stabilan kurs nacionalne valute je od vitalnog značaja za zemlju čija je privreda otvorena i koja u velikoj meri zavisi od uvoza sirovina, energije i tehnologije, ali i za izvoznike koji naplaćuju svoje proizvode u stranoj valuti.
Za građane, stabilan kurs dinara znači da će cene uvožene robe, od goriva i lekova do elektronike i automobila, rasti prvenstveno pod uticajem drugih faktora, a ne zbog naglog slabljenja domaće valute. Ovo ima direktan uticaj na stabilnost troškova života. S druge strane, za preduzeća koja izvoze svoje proizvode, predvidljiv kurs omogućava realnije kalkulacije i dugoročne ugovore sa inostranim partnerima. Održavanje ove stabilnosti zahteva pažljivo upravljanje deviznim rezervama i intervencije na tržištu, što Narodna banka Srbije čini sa visokim stepenom profesionalizma.
Rekordne devizne rezerve i zlato: finansijski štit nacije
Jedan od najimpresivnijih podataka iz izveštaja jeste nivo bruto deviznih rezervi, koji je na kraju novembra 2025. godine iznosio 29,4 milijarde evra. Paralelno sa tim, nastavljeno je povećavanje zaliha zlata u rezervama, za dodatnih 4,3 tone, čime je ukupna količina dostigla rekordnih 52,4 tone. Vrednost ovih zlatnih rezervi, zahvaljujući i rastućoj svetskoj ceni zlata, dostigla je novi vrhunac od 6,1 milijardi evra, što čini čak 20,8% ukupnih deviznih rezervi.
Ovi brojevi nisu samo simbolični. Visoke devizne rezerve služe kao moćan amortizer protiv spoljnih šokova. One omogućavaju zemlji da izdrži periode smanjene spoljne likvidnosti, održi stabilnost kursa i ispuni svoje medunarodne obaveze bez stresa. Zlato, kao tradicionalno “sigurno utočište”, dodatno diverzifikuje rezerve i štiti ih od inflacije i volatilnosti na tržištima papirnih valuta. Ova kombinacija deviza i zlata čini finansijski položaj Srbije znatno otpornijim i povećava poverenje medunarodnih investitora i finansijskih institucija.
| Pokazatelj | Stanje (kraj novembra 2025) | Značaj |
|---|---|---|
| Bruto devizne rezerve | 29,4 milijardi evra | Osigurava likvidnost i stabilnost u slučaju spoljnih šokova |
| Zlato u rezervama | 52,4 tone (6,1 mlrd. evra) | Diverzifikacija, zaštita od inflacije, povećanje poverenja |
| Udeo zlata u rezervama | 20,8% | Relativno visok udeo koji ukazuje na strategiju dugoročne sigurnosti |
| Dinarska štednja (stanje) | Preko 206 milijardi dinara | Rast poverenja građana u domaću valutu i bankarski sistem |
Rast dinarske štednje: povratak poverenja građana u domaću valutu
Podatak da je dinarska štednja u 2025. godini porasla za dodatnih 15,2 milijarde dinara (8%), dosegnuvši vrednost od preko 206 milijardi dinara, govori o nečemu mnogo dubljem od obične finansijske statistike. On ukazuje na vraćanje poverenja građana u nacionalnu valutu i stabilnost bankarskog sistema. Kada ljudi štede u dinarima, to znači da veruju da će vrednost njihovog novca ostati očuvana u budućnosti, bez rizika od naglog pada kursa ili gubitka kupovne moći.
Ovaj trend ima višestruke pozitivne efekte po celokupnu ekonomiju. Prvo, povećava se baza stabilnih depozita u bankama, što omogućava finansijskim institucijama da kreditiraju privredu pod povoljnijim uslovima. Drugo, štednja u domaćoj valuti smanjuje pritisak na devizno tržište i doprinosi stabilnosti kursa. I na kraju, ali ne manje važno, ona pokazuje da građani sve više planiraju svoju budućnost u Srbiji, što je temeljni preduslov za dugoročan demografski i ekonomski oporavak. Ovaj oblik štednje podstiče i sama Narodna banka kroz odgovarajuću monetarnu politiku koja neguje stabilnost cena.
Očuvan kreditni rejting: otvorena vrata za investicije
Narodna banka sa ponosom ističe da je Srbija uspela da očuva svoj kreditni rejting kod sve tri velike medunarodne rejting agencije, uključujući i investicioni rang koji je dodelila agencija Standard & Poor’s u 2024. godini. Kreditni rejting je, u suštini, ocena kredibilnosti i sposobnosti zemlje da servisira svoje spoljne dugove. Investicioni rang je posebno važan jer otvara pristup širem krugu globalnih investitora, uključujući konzervativne fondove penzionog osiguranja i velike institucionalne investitore koji po pravilu ne ulažu u zemlje sa spekulativnim rejtingom.
Održavanje ovog statusa direktno utiče na cenu novca koji zemlja pozajmljuje na medunarodnim tržištima. Niži trošak zaduživanja za državu znači više sredstava za infrastrukturu, zdravstvo, obrazovanje i druge javne potrebe, a manje novca koji odlazi na kamate. Takode, dobar kreditni rejting privlači strane direktne investicije, jer signalizira stabilno i predvidljivo poslovno okruženje. Kao što NBS navodi, ovom rezultatu su bitno doprinele upravo visoke devizne rezerve, odgovorno vođenje monetarne politike i stabilan finansijski sektor.
Šta sledi? Izazovi i prilike u srednjem roku
Projekcije Narodne banke Srbije ukazuju da će inflacija ostati u granicama cilja i u srednjem roku. Međutim, srednji rok donosi i nove izazove sa kojima će se monetarna politika morati suočiti. Globalni ekonomski usporavanje, fluktuacije cena energenata na svetskim berzama, kao i dalje nesigurna geopolitička situacija, biće faktori koji će zahtevati agilnost i spremnost za reagovanje. Nacionalna banka će morati da balansira između potrebe da održi stabilnost cena i podrži ekonomski rast, posebno u slučaju negativnih eksternih šokova.
S druge strane, ova stabilna makroekonomska osnova otvara prostor za realizaciju važnih strukturnih reformi. Vlada i privreda sada imaju sigurniju podlogu da se fokusiraju na povećanje produktivnosti, unapređenje konkurentnosti izvoza, podsticanje inovacija i rešavanje dugoročnih problema kao što su demografski pad i odliv kadrova. Stabilna monetarna politika stvara uslove, ali pravi kvalitet života i održiv rast zavise od toga kako će se ove prilike iskoristiti na mikro nivou – u preduzećima, lokalnim zajednicama i porodicama. Povratak poverenja, koji se ogleda u rastućoj dinarskoj štednji, možda je najvažniji kapital za budućnost, koji sada treba produktivno angažovati.
