Stanje na tržištu goriva u Srbiji: Ima li goriva na pumpama i kakva je budućnost snabdevanja?
U vremenu kada su se, nakon objave sankcija Rafineriji nafte u Pančevu pre više od dva meseca, širile najcrnje prognoze o nestašicama i haotičnim scenama na benzinskim pumpama, stvarnost pokazuje drugačiju, stabilniju sliku. Paradoksalno, trenutno na pumpama u Srbiji ima svih vrsta derivata, redovi su retkost, a cene su se čak i korigovale na niže. Ovakvo stanje, koje mnogi doživljavaju kao “najbolja vremena” u pogledu dostupnosti, direktna je posledica brze prilagodbe tržišta i uvoza, ali istovremeno otvara brojna pitanja o dugoročnoj održivosti i zavisnosti od jednog ključnog igrača.
Tržišna stabilnost uprkos zaustavljenoj proizvodnji: Kako je to moguće?
Ključna činjenica koja oblikuje trenutnu situaciju je da je “Naftna industrija Srbije” (NIS) uspela da organizuje redovno snabdevanje svojih partnera i pumpi i pored činjenice da njegova rafinerija u Pančevu već duže vreme ne radi zbog američkih sankcija. Prema dostupnim informacijama, kompanija će nastaviti da snabdeva prometnike sa kojima ima ugovore barem do kraja decembra, što je produženo u odnosu na prvobitne najave. Ovo je omogućilo da gorivo na pumpe stiže redovno, bez stvaranja panike i masovnog pravljenja zaliha od strane vozača. Većina potrošača, naviknuta da toči manje količine, i dalje preferira gotovinsko plaćanje, što dodatno doprinosi fluidnosti na punktovima.
Mehanizam koji stoji iza ove stabilnosti je kompleksan i ukazuje na dobru logističku pripremljenost. Kako Dunav nije zaleđen, nesmetan je transport goriva baržama, što je kĺjučna arterija za uvoz. Država je, svesna potencijalnih rizika, ubrzala carinske procedure, skrativši vreme čekanja cisterni i barži sa nekadašnjih pet dana na znatno kraći period. Ovo “zeleno svetlo” od strane carinskih organa omogućilo je da se lanci snabdevanja održavaju neometano, sprečavajući uske grlo koje bi inače moglo da dovede do stvarnih nestašica na terenu.
NIS kao nepomenuti stub: Šta se dešava kada dominantni igrač zastane?
Iako se tržište prilagodilo, svi akteri naglašavaju jednu teško prevazilaznu činjenica: NIS, kada je reč o logistici i obimu snabdevanja, nema pravu alternativu. Kako ističe Jelena Radun, direktor u kompaniji “Avia”, niko drugi ne može da pokrije tržište u toj meri i sa takvom pouzdanošću kao što to radi NIS. Ova zavisnost postaje još očiglednija kada se pogleda u budućnost. Trenutno ne postoje ponude od strane NIS-a za potpisivanje novih ugovora o snabdevanju za narednu, 2026. godinu.
Ovo izostavljanje ponuda logično je posledica neizvesnosti oko toga da li će rafinerija uopšte dobiti neophodnu licencu za nastavak rada. Bez proizvodnje, rezerve kompanije su verovatno pri kraju, što dovodi u pitanje njen kapacitet da bude primarni snabdevač u dugom roku. Stoga, iako je kratkoročno snabdevanje rešeno, pitanje “šta će biti od 1. januara” visi kao Damoklov mač nad prometnicima koji su decenijama oslanjali svoj posao na ovog giganta. Sreća u nesreći je što su uvoznici, poput mađarskog MOL-a, pokazali izuzetnu brzinu i efikasnost u preuzimanju dela tereta.
Uvoz kao kratkoročno rešenje: Ko su novi akteri na sceni?
Kako NIS privremeno gubi proizvodni kapacitet, drugi snabdevači su dobili priliku da ojačaju svoju poziciju na srpskom tržištu. Mađarski naftni koncern MOL se ističe kao najaktivniji. Prema iskustvima prometnika poput Zorana Zečevića, vlasnika pumpe u Novoj Crnji, MOL ne samo da nudi niže veleprodajne cene od NIS-a, već za dugogodišnju saradnju daje i posebne pogodnosti. Zečević navodi da je njegova pumpa još prošle godine, anticipirajući probleme, potpisala petogodišnji ugovor sa MOL-om, što im je obezbedilo stabilnost i povoljnije uslove.
Međutim, postoji i određena selekcija. Dok MOL aktivno traži partnere, čini se da neke druge kompanije nisu toliko agresivne na tržištu ili fokusiraju svoje napore samo na veće lance. Ovo stvara dinamičnu i donekle fragmentiranu sliku. Za manje, nezavisne pumpe, pronalaženje pouzdanog i isplativog snabdevača postaje strateška odluka. Interesantno je da je povedana tražnja primećena i za dodatni asortiman na pumpama (ulja, dodaci), verovatno zato što NIS trenutno ne može da obezbedi celu svoju paletu proizvoda, otvarajući prostor za druge dobavljače.
Cena goriva: Šta određuje dinamičku ravnotežu?
Trenutna cena goriva na pumpama u Srbiji je direktna posledica kombinacije globalnih i lokalnih faktora. Nakon nedavne korekcije, litar benzina košta oko 179 dinara, a evrodizel 196 dinara. Ove cene su pod uticajem pojeftinjenja sirove nafte na svetskom tržištu, što najverovatnije dovodi do toga da će i naredna korekcija, ako bude, biti u smeru sniženja. Međutim, lokalni faktor poput povećanih troškova uvoza i logistike (transport baržama ili cisternama) delimično apsorbuje tu globalnu prednost.
Pored toga, takmičenje među snabdevačima počinje da utiče na cene. Niže veleprodajne cene koje nudi MOL, na primer, mogu potencijalno da dovedu do toga da pumpe koje se snabdevaju od njega budu u mogućnosti da maloprodajne cene drže nešto nižim ili da ostvare veću maržu. Ovakva dinamika je zdrava za tržište i krajnjeg potrošača, jer uvodi element konkurencije koji je ranije bio prigušen dominacijom jednog proizvođača i snabdevača.
| Vrsta goriva | Očekivana cena (din/litar, okvirno) | Ključni faktor uticaja |
|---|---|---|
| Benzin (standardni) | 179 – 185 | Cena sirove nafte, troškovi uvoza, konkurencija snabdevača |
| Evrodizel | 196 – 202 | Cena sirove nafte, seizonska poljoprivredna potražnja, carinski postupak |
Potrošačko ponašanje: Od panike do racionalnosti
Jedan od najznačajnijih pomaka u ovoj krizi dogodio se u glavama vozača. Nakon početne neizvesnosti, potrošači su primetili da goriva ima i da nema nestašica. Ovo je dovelo do povratka racionalnom ponašanju: nema redova, nema gomilanja kanistera i kanti u gepekovima, nema nervoze na pumpama. Vozači su se vratili uobičajenom obrascu točenja manjih količina, što je i razlog zašto gotovinsko plaćanje i dalje dominira.
Čak su i poljoprivrednici, koji su obično glavni pokretači tražnje za dizelom u sezoni radova, pokazali izuzetno odmereno ponašanje i nisu pravili velike zalihe. Ovo ukazuje na poverenje u stabilnost snabdevanja koje je uspostavljeno tokom proteklih nedelja. Takvo racionalno ponašanje krajnjih korisnika je možda i najvažniji amortizer koji sprečava da se lokalni problemi u logističkom lancu pretvore u pravu tržišnu paniku.
Budućnost i rizici: Šta nas čeka u 2026. godini?
Iako je kratkoročna slika umirujuća, dugoročni izgledi su puni neizvesnosti. Centralno pitanje je sudbina Rafinerije nafte u Pančevu i njena sposobnost da dobije licencu za nastavak rada. Ako se to ne dogodi, NIS će izgubiti svoju proizvodnu osnovu i postati u najboljem slučaju veliki uvoznik i trgovac, što će promeniti njegovu poziciju na tržištu i verovatno uticati na cene. Pitanje novih ugovora za 2026. godinu ostaje otvoreno, a odgovor na njega zavisiće upravo od te neizvesnosti.
Postoji i rizik od potencijalnih sekundarnih sankcija koje bi mogle da pogode NIS. Kako Jelena Radun ističe, ozbiljan problem bi mogao da nastane ako bi se doveo u pitanje platni promet sa ovom kompanijom, odnosno ako bi banke odbile da učestvuju u finansijskim transakcijama zbog straha od američkih sankcija. Ovakav scenario bi onesposobio ne samo snabdevanje već i celu finansijsku operativu velikog broja pumpi i poslovnih partnera. Stoga, stabilnost današnjice ne sme da zaseni ozbiljne sistemske rizike koji i dalje postoje.
Zaključna razmatranja: Nova tržišna dinamika
Trenutno stanje na tržištu goriva u Srbiji pokazuje da je lokalna privredna struktura pokazala izvesnu otpornost i sposobnost brze adaptacije. Uvoznici su pokazali agilnost, državne procedure su se prilagodile, a potrošači su ostali racionalni. Ovo je omogućilo da se izbegne “crni scenario” koji je bio na pomolu. Međutim, ova kratkoročna uspešna prilagodavanja ne smeju da prikriju strukturalni problem: preveliku zavisnost od jednog entiteta, NIS-a.
Period koji sledi biće ključan za oblikovanje novog, možda trajnijeg, modela snabdevanja. Povećana uloga stranih uvoznika kao što je MOL, diversifikacija snabdevača za manje pumpe i kontinuirano praćenje globalnih kretanja cena nafte biće odlučujući faktori. Konačno, dugoročno rešenje za energetsku stabilnost zemlje ne leži samo u reaktivnom uvozu, već u strategkoj raznovrsnosti izvora snabdevanja i eventualnoj obnovi domaće prerade, pod uslovom da se za to steknu međunarodno prihvatljivi uslovi.
