Šta sve utiče na cenu hrane u Srbiji
U poslednje tri godine, srpski potrošači su svesni jedne uporne ekonomske realnosti: cena hrane u Srbiji stalno raste. Prema podacima iz studije “Uticaji globalnih faktora na skok cena hrane u Srbiji 2022-2025.”, inflacija hrane bila je “brža i tvrdoglavija od očekivane”, posebno teško pogađajući domaćinstva sa nižim primanjima. Ovaj problem nije izolovan, već je rezultat složene mreže globalnih i domaćih faktora koji su zajedno formirali savršenu oluju za poljoprivredu i tržište prehrambenih proizvoda. Iako su administrativne mere, poput ograničenja marži na 23 grupe proizvoda, donele privremeno olakšanje, one nisu mogle da zaustave dugoročni trend rasta, otkrivajući dublje strukturne probleme u lancu snabdevanja.
Energetski šok kao primarni pokretač cena hrane
Autori studije jasno identifikuju glavni okidač za rast cena hrane u Srbiji: poskupljenje goriva nakon 2022. godine. Ovaj podatak nije slučajan, već direktno osvetljava koliko je domaća poljoprivreda i ceo prehrambeni sektor zavisan od energenata. Statistika pokazuje da je litar dizela u jesen 2025. godine koštao oko 195 dinara, a benzin 178 dinara, što predstavlja gotovo 60% više od svetskog proseka. Ova razlika je dramatična kada se uzme u obzir ekonomski kontekst – poljoprivrednici u Srbiji plaćaju gorivo znatno skuplje od svojih kolega u zemljama kao što su Francuska ili Španija, i to uprkos nižim prihodima i nižoj produktivnosti. Ovaj energetski šok direktno prodire u sve faze proizvodnje, od osnovne obrade zemlje pa sve do maloprodajnog polica.
Direktni uticaj skupoće dizela na poljoprivredu
Više od 80% poljoprivredne mehanizacije u Srbiji oslanja se na dizel, čineći ga životnom venom moderne proizvodnje. Prema računici iz studije, trošak goriva po hektaru tokom 2022. godine porastao je i do 40 procenata. Ovaj skok se direktno prelio na prosečnu cenu ključnih kultura kao što su pšenica, kukuruz i povrće. Svaka operacija – oranje, setva, tretiranje, žetva – postala je znatno skuplja. Ovo nije samo pitanje marže proizvođača; to je sistemski trošak koji se prenosi niz lanac. Kada se kombinira sa drugim faktorima, kao što su klimatske nepogode, ekonomski pritisak na farmere postaje neizdrživ, što na kraju ograničava ponudu i podstiče dalji rast cena.
Transport: slaba karika koja lomi budžet potrošača
Nakon što hrana napusti farmu, sledi sledeća faza gde cena hrane u Srbiji dobija novi impuls za rast: transport. Većina prehrambenih proizvoda u zemlji se i dalje prevozi kamionima, što čini transportnu mrežu izuzetno osetljivom na fluktuacije cena goriva. Skup transport, kao što naglašava studija, dodatno je uslovio poskupljenje krajnje cene hrane. Ovaj segment lanca snabdevanja često predstavlja “slabu kariku” koja znatno uvećava ukupne troškove distribucije. Efekti su posebno izraženi za udaljenije regione, gde se dodatni transportni troškovi direktno reflektuju na maloprodajne cene, povećavajući regionalne nejednakosti u dostupnosti pristupačne hrane.
Globalni faktori: uvoz đubriva i klimatske oscilacije
Problem poskupljenja hrane u Srbiji nije samo domaćeg karaktera. Studija ističe da su istovremeno delovali i globalni faktori: visoke cene uvoznog đubriva i klimatske oscilacije. Zavisnost od stranih izvora đubriva smanjila je prinose i podigla troškove proizvodnje, jer su domaći proizvođači bili primorani da plaćaju svetske cene. Paralelno sa tim, klimatske nepogode – suše, mrazevi i toplotni talasi – dodatno su otežale situaciju. Ove pojave nisu samo smanjile domaću ponudu ključnih poljoprivrednih proizvoda, već su i primorale zemlju na veći uvoz, koji sam po sebi nosi dodatne troškove i rizike vezane za međunarodno tržište i logistiku.
| Faktor uticaja na cenu hrane | Opis uticaja | Vremenski okvir |
|---|---|---|
| Poskupljenje goriva (dizel) | Povećanje troškova proizvodnje za preko 80% mehanizacije; rast transportnih troškova. | Od 2022. nadalje |
| Cene uvoznog đubriva | Smanjenje prinosa, povećanje troškova proizvodnje usled zavisnosti od uvoza. | 2022-2025. |
| Klimatske oscilacije (suša, mraz) | Smanjenje domaće ponude, povećanje potrebe za uvozom, nepredvidivost proizvodnje. | Kontinuirano |
| Ograničena domaća proizvodnja | Smanjena konkurentnost, veća osetljivost na uvozne cene i globalne krize. | Strukturni dugoročni problem |
Efikasnost administrativnih mera: ograničenje marži
Kao odgovor na nagli rast cena, vlasti su u Srbiji sprovele administrativne mere, od kojih je najpoznatija odluka o ograničenju marži na 20% za 23 grupe osnovnih proizvoda. Cilj je bio jasan: zaštititi građane od naglih poskupljenja i obezbediti pristupnost ključnih namirnica. Predviđeni efekat bio je smanjenje cena između 10 i 20 procenata. Iako su ove mere, kako navodi studija, “ublažile trenutni udar na potrošače”, njihova dugoročna efikasnost je bila ograničena. One nisu mogle trajno da zaustave rast cena, posebno kod osnovnih namirnica, jer nisu rešavale koren problema – visoke troškove proizvodnje i distribucije generisane energetskim šokom i drugim globalnim faktorima.
Fiskalne i monetarne mere: privremeno olakšanje
Pored administrativnih kontrola, sprovedene su i fiskalne i monetarne mere u nadi da će se ublažiti pritisak na potrošače. Ove mere, međutim, donele su samo privremeno olakšanje. Kako studija konstatuje, one “nisu dovoljno amortizovale pritisak na krajnjeg potrošača”. Inflacija hrane nastavila je da bude uporna, otkrivajući ograničenja kratkoročnih intervencija u suočavanju sa strukturnim izazovima. Ekonomski instrumenti nisu uspeli da kompenzuju fundamentalne disbalanse u lancu snabdevanja koji su prvenstveno pokretani spoljašnjim faktorima van neposredne kontrole domaće ekonomije.
Strukturna zavisnost i budući izazovi
Studija “Uticaji globalnih faktora na skok cena hrane u Srbiji 2022-2025.” ukazuje na dublji, strukturni problem: zavisnost. Reč je o zavisnosti od uvoznih energenata i đubriva, kao i o osetljivosti na globalne klimatske trendove i tržišne potrese. Ova kombinacija čini srpsko tržište hrane izuzetno ranjivim na eksterne šokove. Budući izazovi, uključujući potencijalne nove energetske krize ili ekstremnije klimatske događaje, mogu da prodube ovu ranjivost ako se ne preduzmu dugoročne strateške mere usmerene ka većoj samoodrživosti, diverzifikaciji energetskih izvora u poljoprivredi i investicijama u otpornije poljoprivredne prakse i transportnu infrastrukturu.
Socijalni implikacije i pristup hrani
Uprkos ograničenjima, administrativne kontrole cena i fiskalne mere imale su jednu ključnu socijalnu dimenziju: pokušaj da se ublaži najteži udar na najranjivije slojeve stanovništva. Brzi rast cena hrane neproporcionalno pogađa domaćinstva sa nižim primanjima, koja veći deo svog budžeta izdvajaju za ishranu. Ova neravnoteža ne samo što direktno utiče na kvalitet života, već može da ima i šire zdravstvene i socijalne posledice. Stoga, razumevanje faktora koji utiču na cenu hrane u Srbiji nije samo ekonomski izazov, već i ključni društveni i politički prioritet za održanje socijalne kohezije i osiguravanje hrane kao osnovnog ljudskog prava za sve građane.
