Srbija kao izvoznica mleka: Rekordni podsticaji i izazovi na globalnom tržištu

Srbija kao izvoznica mleka: Rekordni podsticaji i izazovi na globalnom tržištu

U godinama kada se globalna tržišta suočavaju sa nizom izazova, od geopolitičkih nemira do inflatornih pritisaka, srpska poljoprivreda, a naročito mlekarski sektor, beleži zapažene rezultate. Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić nedavno je istakao da je Srbija značajno povećala proizvodnju mleka i postala neto izvoznica ove osnovne namirnice, što predstavlja istorijski prekretnicu za našu zemlju. Ovaj uspeh nije slučajan, već je plod strateških državnih podsticaja i upornog rada proizvođača, koji uspevaju da se održe konkurentnim čak i u uslovima pada globalne potrošnje mleka za preko 20 odsto.

Istorijski momenat: Isplata 100 odsto budžeta za podsticaje

Jedan od ključnih faktora koji stoji iza ovih pozitivnih trendova jeste konzistentna finansijska podrška države. Ministar Glamočić je naglasio da će Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede do srede isplatiti čitavih 100 odsto budžeta predviđenog za podsticaje u tekućoj godini. „To se prvi put dešava u našoj istoriji”, istakao je ministar, podvlačeći simboličku i praktičnu važnost ovog čina. Ovakva puna isplata ne samo što ukazuje na ozbiljnost državne politike prema poljoprivredi, već i daje konkretnu likvidnost proizvođačima u ključnom trenutku, omogućavajući im da planiraju i investiraju sa većom sigurnošću.

Štaviše, za narednu godinu budžet za poljoprivredu je povećan na nivo koji je više nego duplo veći od njenog učešća u bruto domaćem proizvodu (BDP-u). Ovakav pristup govori o prepoznavanju strateškog značaja ove delatnosti ne samo za ishranu stanovništva, već i za ekonomski razvoj, spoljnotrgovinski bilans i stabilnost ruralnih područja. Planirano je i da se čuvena „krovna uredba”, koja reguliše mehanizam isplate podsticaja, usvoji pre kraja tekuće godine, čime će se osigurati pravna sigurnost i predvidljivost za naredni ciklus.

Konkretna podrška: Podsticaji za mlekarstvo i kalendar isplata

Kada je reč o mlečnom sektoru, podsticaji su direktno usmereni ka održavanju i povećanju stada. Trenutno važeći podsticaji od 55.000 dinara po kravi i 100.000 dinara za junicu prvotelku, kako je podsetio ministar, spadaju među najviše u Evropi. Ova finansijska injekcija je ključna za mlekare, jer im pomaže da pokriju visoke troškove proizvodnje, koji obuhvataju hranu, veterinarske troškove, energiju i radnu snagu. Bez ovih sredstava, mnogi proizvođači bi se teško suočavali sa fluktuirajućim svetskim cenama.

Još jedna inovacija koju najavljuje Ministarstvo je uvođenje jasnog kalendara podsticaja. Ova mera ima za cilj da eliminiše neizvesnost i omogući poljoprivrednicima da sa velikom tačnošću planiraju svoje finansijske tokove i proizvodne aktivnosti za narednu godinu. Posebno je važno najavljeno osiguranje da će podsticaji za biljnu proizvodnju, kao i određena kreditna podrška, biti isplaćeni pre prolećne setve. Ovakav pristup donosi novac proizvođačima upravo u trenutku kada im je najpotrebniji za kupovinu semena, đubriva i sredstava za zaštitu bilja, čime se stvaraju uslovi za uspešnu sezonu.

Spoljnotrgovinski bilans: Srbija neto izvoznica mleka

Najbolji pokazatelj uspeha mera politike jesu brojke. Prema podacima koje je izneo Glamočić, za prvih jedanaest meseci 2023. godine, Srbija je izvezla oko 52.000 tona mleka i mlečnih proizvoda, dok je uvezla oko 41.300 tona. To čini pozitivan bilans od preko 10.700 tona, sa izvozom većim za impresivnih 26 odsto. Još jedan značajan podatak jeste da je uvoz mleka i mlečnih proizvoda u tom periodu smanjen za oko 29 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ove cifre nedvosmisleno pokazuju da domaća proizvodnja ne samo da zadovoljava veći deo unutrašnjih potreba, već i uspeva da se izbori za mesto na stranim tržištima.

Ovaj izvozni uspeh je još impresivniji ako se uzme u obzir kontekst. Prosečna otkupna cena mleka u Srbiji kreće se oko 52 evro centa po litru, što je, kako ministar ističe, na nivou ili čak iznad proseka u većem delu Evrope. To znači da srpski proizvođači uspevaju da budu konkurentni ne samo cenom, već i kvalitetom, što im otvara vrata regionalnih i širih tržišta. Međutim, upravo ova konkurentnost postavlja i sledeći izazov.

Globalni izazovi: Pad potrošnje i fluktuirajuće cene

Iako su domaći rezultati dobri, srpski mlekarski sektor nije imun na globalne trendove. Ministar Glamočić je ukazao na dva ključna problema. Prvi je globalni pad potrošnje mleka, koji iznosi preko 20 odsto. Ovaj pad ima više uzroka, od ekonomskih kriza i smanjenja kupovne moći do promena u navikama ishrane. Posebno je zabrinjavajući trend među mlađom populacijom, gde se na društvenim mrežama mleko često neopravdano marginalizuje i predstavlja kao nezdrava namirnica. Suočavanje sa ovim narativom zahteva koordinisane kampanje edukacije o nutritivnoj vrednosti mleka i mlečnih proizvoda.

Drugi, možda i neposredniji izazov, su fluktuirajuće cene na svetskim tržištima. Cene mleka u Evropi su u prethodnom periodu imale tendenciju pada. Ministar je realistično ocenio da, ukoliko ovaj trend nastavi, Srbija će morati da se usklađuje sa tim kretanjima kako bi zadržala svoju izvoznu poziciju. Država, naravno, ne želi pad cena za svoje proizvođače, ali globalna tržišta zahtevaju određenu fleksibilnost. Ključ će biti u kontinuiranom povećavanju efikasnosti proizvodnje i dodavanju vrednosti kroz preradu, kako bi se održala profitabilnost čak i pri umerenim cenama sirovog mleka.

Put napred: Smanjenje marži, dodata vrednost i promocija

Za održiv razvoj sektora, nedovoljno je jednostavno podržavati proizvodnju. Potrebno je delovati na čitavom lancu vrednosti. Ministar je ukazao na postojanje prostora za smanjenje trgovačkih marži na osnovne mlečne proizvode. Ovaj potez bi direktno doprineo većoj pristupačnosti ovih proizvoda potrošačima, što bi u pozitivnoj sprezi moglo da podstakne i potrošnju. Razumevanje dinamike između proizvođača, prerađivača, distributera i maloprodaje je ključno za uravnoteženje lanca na način koji je fer za sve učesnike, a posebno za krajnjeg potrošača.

Dugoročno, budućnost srpskog mlekarstva leži u inovacijama i preradi. Umesto da se oslanja isključivo na izvoz sirovog mleka ili osnovnih proizvoda, potencijal leži u razvoju proizvoda sa dodatom vrednošću – specijalizovanih sireva, fermentisanih proizvoda, funkcionalne hrane ili pakovanja pogodnih za izvoz na dalja tržišta. Istovremeno, neprestano unapređenje kvaliteta, standarda i zdravstvene bezbednosti je obaveza koja ne trpi kompromis, jer je to osnova za poverenje kako domaćih, tako i stranih potrošača.

Na kraju, priča o srpskom mleku je priča o otpornosti, strateškom planiranju i reakciji na globalne izazove. Rekordna isplata podsticaja, pozitivan izvozni bilans i visoki evropski standardi podsticaja su jasni signali napretka. Međutim, put ka napred je kontinuiran. Zahtevaće održivu podršku, pažljivo praćenje globalnih trendova, borbu protiv dezinformacija o ishrani i konstantno ulaganje u modernizaciju i dodatu vrednost. Uspeh postignut u 2023. godini treba da posluži kao polazište i motivacija za još ambicioznije ciljeve u narednom periodu, osiguravajući da poljoprivreda ostane stub srpske privrede i izvor ponosa.