Ekološka Katastrofa Užice: 600 kubika otrovnog koncentrata pred izlivanjem u Turski potok
Prema najnovijim podacima, JKP RCUO “Duboko” je u nebezbednoj laguni namenjenoj prečišćavanju otpadnih voda uskladištio čak 600 kubnih metara opasnog koncentrata – nusproizvoda nelegalnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Ova ekološka bomba sa satom predstavlja neposrednu pretnju za ceo ekosistem u slivu reka Lužnice i Zapadne Morave, a izlivanje ovog opasnog materijala u Turski potok biće ekološka katastrofa čiji će se efekti osećati godinama unazad.
Pravni okvir i zabrane nadležnih institucija
Situacija se odvija uprkos eksplicitnoj zabrani Ministarstva zaštite životne sredine (MZŽŠ) i privremenoj meri Osnovnog suda u Užicu o odlaganju bilo koje vrste otpada na deponiji “Duboko”. Dodatno, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI) je zabranilo korišćenje tela deponije, dok je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (MPŠV) zabranilo ispuštanje neprečišćenih voda u vodotokove. Ova trostruka pravna zabrana jasno ukazuje na ozbiljnost situacije i neophodnost hitne reakcije.
Rešenje MGSI od 14. oktobra 2025. godine predstavlja ključan dokument u ovoj priči. Inspektor MGSI je tokom vanrednog nadzora konstatovao da su zbog požara 2024. godine devastirane lagune za prihvat procesne vode i da postoji opasnost od prodora ove vode u Turski potok, čime su ugroženi život i zdravlje ljudi. Ministarstvo je naložilo JKP RCUO “Duboko” izvođenje radova na sanaciji defekata i oštećenja laguna, kao i postrojenja za prečišćavanje otpadne vode u roku od 30 dana.
Tehnički aspekti funkcionisanja postrojenja
Prema izveštaju o radu postrojenja koji pokriva period od 9. oktobra do 9. novembra, postrojenje od prečišćenih proceduralnih voda proizvodi 57,6% filtrirane vode i 42,4% koncentrata koji se vraća u lagunu. Iako prečišćena voda zadovoljava parametre za ispust u Turski potok, kvalitet ulazne vode stalno se pogoršava, zbog čega je smanjena efikasnost postrojenja. U izveštaju se eksplicitno upozorava da će zaustavljanje postrojenja uskoro biti neizbežno i da je neophodno što pre obezbediti uslove da se koncentrat ne vraća u lagunu.
| Parametar | Vrednost | Status |
|---|---|---|
| Filtrirana voda | 57,6% | Zadovoljava standarde |
| Koncentrat | 42,4% | Vraća se u lagunu |
| Kvalitet ulazne voda | Konstantno se pogoršava | Kritičan |
| Efikasnost postrojenja | Smanjena | Nezadovoljavajuća |
Finansijski aspekt i upravljački propusti
Postrojenje je koštalo građane 200 hiljada evra, a nabavljeno je mimo zakona, bez planova i dozvola. Ovaj investicioni promašaj predstavlja klasičan primer neadekvatnog upravljanja javnim sredstvima. Postavljanjem postrojenja nisu razmišljali o skladištenju otrova, već im je namera bila da ga prosipaju po telu deponije. Zbog rešenja MGSI kojim se zabranjuje korišćenje tela deponije, došli su na “genijalnu” ideju da ga skladište u oštećenoj laguni.
Samo nakon mesec dana rada postrojenje više ne može da funkcioniše. Napunjen rezervoar više ne može da prihvata vode, a 600 kubika najgoreg otrova samo čeka da se izlije u Turski potok. Ova situacija jasno pokazuje nedostatak stručnosti i odgovornosti kod onih koji upravljaju deponijom. Kao što možete videti u našoj industrijskoj analizi, ovakvi propusti u upravljanju opasnim materijama mogu imati katastrofalne posledice.
Istorijski kontekst i upravljački problemi
Sadašnjeg direktora Milana Nenadića javnost je upamtila po prosipanju otpada po šumama Golije u vreme kada je bio direktor JKP “Zelen” Arilje, čiji radnici su nedavno štrajkovali zbog neisplaćenih dohodaka. Protiv bivše direktorke JKP “Duboko”, Tanje Knežević, vodi se krivični postupak zbog požara na deponiji, a svojevremeno je izjavila da je “unajmila jedno lokalno preduzeće” da lagunu sanira – bez projekta, nadzora i dozvola. Kako je “sanirana” govore i rešenja ministarstava da je laguna danas nebezbedna i da postoji opasnost od havarije i izlivanja koncentrata.
O 200 hiljada evra našeg novca bačenog na postrojenje koje u startu nije bilo adekvatno rešenje i koje nakon samo mesec dana više nema uslova za rad – nećemo ni da govorimo. Ovakvi primeri nedoličnog upravljanja javnim sredstvima zahtevaju detaljnu ekonomsku analizu i preispitivanje sistema odgovornosti.
Ekološke posledice i uticaj na životnu sredinu
Potencijalno izlivanje 600 kubika otrovnog koncentrata u Turski potok predstavlja direktnu pretnju za ceo ekosistem. Turski potok se uliva u reku Lužnicu, koja se dalje spaja sa Zapadnom Moravom, čime se zagadenje može proširiti na šire područje. Ovakva ekološka katastrofa bi imala dugoročne posledice po kvalitet vode, biodiverzitet i zdravlje lokalnog stanovništva.
Prema stručnim procenama, zagadenje ovog tipa može dovesti do uništenja vodenih ekosistema, ugrožavanja pitkih voda i dugoročnog oštećenja zemljišta. Kao što ističu stručnjaci u oblasti zaštite prirode, ovakvi incidenti zahtevaju hitne mere prevencije i dugoročne strategije sanacije.
Javni poziv i civilni angažman
Udruženje građana “Da (NE) dišemo Duboko” je upozorilo rukovodstvo deponije da ne ponovi raniju praksu i ne prospe otrov u vodotokove ili po deponiji i da momentalno obustavi sve radnje koje se protive rešenjima nadležnih institucija. Poziv je upućen i rukovodstvu grada Užica, koje se proglašava nenadležnim i ignoriše problem, da hitno spreči novu ekološku katastrofu i pronađe trajno rešenje za zagadenje koje deponija proizvodi.
Upozorenje javnosti je jasno: ekološka katastrofa je neizbežna ukoliko se odmah ne primene rešenja nadležnih ministarstava. Udruženje građana “Da (NE) dišemo Duboko” ima zakonski osnov i kapacitet da inicira sprovodenje ovih mera – i to će, ukoliko bude potrebno, i učiniti.
Zakonski okvir i mogućnosti pravne zaštite
Postojeći zakonski okvir u Republici Srbiji pruža dovoljno alata za rešavanje ovakvih ekoloških kriza. Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o vodama i drugi propisi jasno definišu obaveze i odgovornosti svih učesnika. Međutim, kako pokazuje ovaj slučaj, postoji jaz između zakonskih odredbi i njihove praktične primene.
Rešenja nadležnih ministarstava predstavljaju pravno obavezujuće dokumente čije se nepoštovanje može sankcionisati. U slučaju neprimenjivanja ovih rešenja, postoje mehanizmi prinude koji mogu biti pokrenuti kako od strane državnih organa, tako i od strane gradanskih inicijativa.
Budući koraci i preporuke za rešavanje krize
Za rešavanje ove ekološke krize neophodno je hitno preduzeti nekoliko ključnih koraka. Prvo, mora se obezbediti bezbedno skladištenje postojećeg koncentrata na način koji isključuje mogućnost izlivanja. Drugo, potrebno je razviti i implementirati trajno rešenje za tretman otpadnih voda koje će biti u skladu sa svim zakonskim propisima. Treće, neophodno je sprovesti detaljnu analizu odgovornosti i preduzeti mere kako bi se sprečile slične situacije u budućnosti.
Konačno, ovaj slučaj treba da posluži kao podsetnik svima koji se bave upravljanjem opasnim materijalima i zaštitom životne sredine da je prevencija uvek bolja i jeftinija od sanacije posledica. Kao što pokazuje ovaj primer, cena neodgovornog ponašanja može biti izuzetno visoka – kako u finansijskom, tako i u ekološkom smislu.
