Tijana Malešević
Odbojkašica Tijana Malešević, nakon Evropskog prvenstva na kojem je naša selekcija osvojila četvrto mesto, vreme provodi u rodnom gradu, sa porodicom i prijateljima gde puni baterije i iščekuje da sazna ime novog kluba u kojem će nastaviti karijeru.
Naše odbojkašice nisu uspele da odbrane titulu osvojenu u Beogradu, a mnogo je razloga što se to nije desilo. Ipak četvrto mesto u Evropi treba smatrati dobrim rezultatom.
—Ove godine smo imale stvarno jak ritam, veoma gust raspored, jer smo pre EP učestvovale na Gran priju u Japanu gde smo osvojile bronzu i nakon toga smo otputovale na šampionat Evrope. Sve to se osetilo i manifestovalo u prvom kolu gde smo poraženi od Bugarske. Brzo smo zaboravile taj poraz, pobedili smo ostale ekipe u grupi i završile smo na prvoj poziciji. U četvrtfinalu smo igrale sa Italijom i taj meč je bio vrhunac naše igre. Igrale smo odlično, sve je išlo lagano i uspele smo da ih savladamo i plasiramo se u polifinale. Posle toga su naši motivi porasli, bili smo sigurni u sebe i da ćemo nastaviti u tom ritmu. Ali, eto sa Rusijom smo igrale u polufinalu i tu smo poražene. Rusija je najjača ekipa na prvenstvu i zato su i osvojile prvenstvo. U utakmici za treće mesto smo igrale sa Belgijom, koja ima veoma finu ekipu, koja je odlično igrala na ovom šampionatu. One su izuzetno borbene, dobro su igrale u toj utakmici i tokom tih pet setova smo se stvarno izmorile, a naše protivnice su to iskoristile i savladale nas. Ali, mogu reći da ni četvrto mesto u Evropi nije mala stvar, bezobzira što nije osvojena medalja —ističe Tijana.
Tijanini najveći uspesi su medalje koje je osvajala sa reprezentacijom Srbije čije je sve selekcije prošla. Ipak osvojena zlatna medalja na Evropskom prvenstvu koje je bilo u Srbiji i Italiji, sigurno je najveći i najznačajniji rezultat koji je ova ekipa ostvarila.
—Igrala sam za sve selekcije u reprezentaciji i tako sam sa ostalim igračicama prelazila iz pionirske u kadetsku, pa u juniorsku i na kraju u seniorsku selekciju. Tako sam razvijala prijateljstvo sa njima, a nove saigračice upoznala u seniorskom timu. Fino sam se uklopila u svaki tim u kojem sam igrala. A igranje za reprezentaciju nosi neku posebnu vrstu emocija, jer tu se ne igra za novac kao u klubu, ni ti se igra za sebe, već za tim i državu, predstavljaš ono odakle potičeš. Volim da igram za reprezentaciju, onaj momenat kad se svira himna pre meča je stvarno poseban osećaj.
Nakon stasavanja i sticanja iksustva u Jedinstvu u kojem je napravila prve odbojkaške korake i postala profesionalan igrač, karijeru je nastavila u švajcarskom Voleru gde je provela dve sjajne sezone, a zatim se preselila u poljski klub Pila.
—U Voleru imaju veoma dobro organizovan klub, dosta mladih odbojkašica, dobrog trenera i tu se zaista dobro radi. Igraju Ligu šampiona što je izazov za svakog igrača. Sa Volerom sam dva puta bila prvak Švajcarske i jednom smo osvojile nacionalni Kup. Nakon toga sam odlučila da se preselim u Poljsku u kojoj je odbojka izuzetno popularna i mnogo se prati. Sigurno se nisam pokajala, prezadovoljna sam tom sezonom koju sam tamo provela. Prvenstvo im je izuzetno jako, mnogo dobrih igračica je u njihovim klubovima i sve je to davalo na težini.
Još uvek ne zna gde će nastaviti karijeru, a period pauze dok ne nađe novi klub, provodi u Užicu uz roditelje i prijatelje.
—Ništa konkretno ne znam u vezi novog angažmana, ali nadam se da će to uskoro biti rešeno. Ali, dobro mi dođe da se posle napornog leta odmorim. Prija mi boravak u rodnom gradu, to što sam sa porodicom, prijateljima i uz sve to punim baterije za nove izazove—istakla je Tijana.
Osim odbojke Tijana voli da boravi u prirodi i da se odmori uz knjigu. Voli istinite priče, a njena preporuka je knjiga Pustinjski cvet. Uz odbojku uspešno studira marketing i trgovinu na Univerzitetu Singidunum.
—Nakon srednje ekonomske škole sam upisala Fakultet, ali sam i karijeru nastavila u Švajcarskoj. Zbog toga sam odabrala Singidunum pošto oni omogućavaju studentima da jedan deo ispita polažu preko interneta, tako da preko leta kad sam u Beogradu, onda polažem ono što mi je preostalo. Upravo to mi omogućava da studiram, ali i da se profesionalno bavim odbojkom.
Nebojša Hobetko i Predrag Marković
