Tekstilne sirovine Zlatibora: Stočarska tradicija i narodna umetnost

Tekstilne sirovine Zlatibora: Stočarska tradicija i narodna umetnost

Preko 80% tradicionalnih tekstilnih proizvoda od tekstilne sirovine  na Zlatiboru u 19. veku izrađivano je od domaćih sirovina – konoplje i ovčije vune, što je činilo ovaj region jedinstvenim u pogledu samoodrživosti u tekstilnoj proizvodnji. Ovaj fascinantan svet tradicionalne prerade tekstila oživljava knjiga „Tekstilne sirovine Zlatibora“ autorke Snežane Tomić, muzejskog savetnika etnologa Muzeja „Staro selo“ u Sirogojnu, koja je nedavno nagrađena najznačajnijom muzejskom nagradom „Mihailo Valtrović“.

Etnografsko istraživanje kao osnova za očuvanje tradicije

Snežana Tomić je svoje istraživanje započela još 2002. godine, a podatke o narodnoj preradi tekstila od tekstilne sirovine prikupljala je tokom višegodišnjeg rada u selima Sirogojno, Željine, Trnava, Jablanica, Dobroselica i Rožanstvo. Ona naglašava da je izrada tekstilnih proizvoda od tekstilne sirovine u kućnoj radinosti bila orijentisana na potrebe domaćinstva i porodice, što je kasnije, oživljavanjem domaće radinosti kroz angažovanje žena u izradi proizvoda namenjenih tržištu, ostvarilo veću ulogu žene u porodičnim okvirima i socijalnom okruženju. Autorka nije bila samo posmatrač već je aktivno učestvovala u obradi konoplje i vune, tkanju, pletenju i heklanju u radionicama Muzeja „Staro selo“, što joj je omogućilo da stekne direktno iskustvo i dublje razume tradicionalne tehnike.

Istorijski razvoj tekstilne proizvodnje na Zlatiboru

Tradicionalna proizvodnja tekstila koristeći tekstilne sirovine na Zlatiboru posebno je aktivna tokom 19. i početkom 20. veka, kada su tekstilne sirovine bile biljne (od konoplje, lana, pamuka) i životinjske (ovčija vuna, kozja dlaka, svilena buba). Ovaj period predstavlja zlatno doba domaće tekstilne proizvodnje, kada je svaka kuća imala svoje konopljište i stado ovaca, čime se osiguravala potpuna samoodrživost u proizvodnji odeće i tekstila za domaćinstvo. Proces proizvodnje bio je kompleksan i zahtevao je znanje koje se prenosilo sa generacije na generaciju, što je činilo tekstilnu proizvodnju ne samo praktičnom već i kulturnom baštinom.

Konoplja kao osnovna tekstilna sirovina

U zlatiborskim selima prednjačila je konoplja koju su uzgajali u konopljištima, dok su pamuk kupovali u gradskim dućanima. Proces obrade konoplje bio je izuzetno zahtevan i sastojao se od više faza: čupanje, kiseljenje, lomljenje stabljika i prerada u vlakna pomoću stupe i trlice. Ispredena konopljana nit korišćena je kao osnova i potka u procesu tkanja platna ili u kombinaciji s kupovnim pamukom. Od konopljanih niti su heklane čipke kojima su se ukrašavale ženske košulje, kao i čaršavi, dok su od grubo obrađenih niti tkane torbe, zobnice, džakovi i oglavi za stoku.

Vuna – stočarsko bogatstvo Zlatibora

Od sirovina životinjskog porekla zastupljena je ovčija vuna, jer su se ovce uvek gajile u ovom stočarskom kraju. Prerada vune započinjala je šišanjem ovaca, zatim pranjem, češljanjem vune i grebenanjem. Predenje i prepredanje vlakana obavljalo se uz pomoć preslice i nekoliko vrsta vretena (ručno, kolovrat i čekrklija). Zatim se pređa namotava u klupko, a da bi se pripremila za tkanje ona se pomoću motovila formirala u kanure. Ovaj složeni proces osiguravao je kvalitetnu vunu koja je služila za izradu tople i trajne odeće.

Tkanje na tradicionalnim razbojima

Tkanje je predstavljalo vrhunac tekstilne proizvodnje, a pripremnu fazu činilo je snovanje osnove koja se zatim uvodila u razboj. U zlatiborskom kraju tkalo se na horizontalnom razboju zvanom natra. Proces tkanja činila su tri postupka: prvi je podizanje niti osnove, drugi prevlačenje potke pomoću čunka, a treći slaganje potkinih niti u ravan sabijanjem, ravnomernim udaranjem brdilom sa brdom. Ova tehnika zahtevala je veliku veštinu i strpljenje, a rezultat su bili kvalitetni tekstili koji su služili godinama. Saznajte više o tradicionalnom tkanju

Pletenje kao narodna umetnost

Pletenje je tehnika oblikovanja petlji, međusobno povezanih, pomoću igala. Za pletenje čarapa i rukavica koristilo se pet manjih igala, a za kružno pletenje dve drvene povezane strunom. U zlatiborskom kraju vunena pređa je korišćena za pletenje tkanina, delova odeće: najpre čarapa, priglavaka, nazuvica, rukavica, a zatim i prsluka i džempera. U periodu između dva svetska rata sve više u upotrebu ulaze pleteni prsluci, najpre bez rukava, a kasnije s rukavima (džemperi). Pletu se od domaće vune, na dve igle, pravim i obrnutim žersej bodom, pirinač bodom, bodom ruba.

Savremeno oživljavanje tradicije

Tradicionalno umeće zlatiborskih žena da se bave izradom odevnih predmeta od domaće vune omogućilo je da se u drugoj polovini 20. veka u Sirogojnu razvije organizovano pletenje u okviru pogona domaće radinosti. Ovaj razvoj predstavlja most između tradicije i savremenosti, omogućavajući očuvanje starih zanata uz prilagođavanje savremenim potrebama i tržištu. Muzej „Staro selo“ u Sirogojnu igra ključnu ulogu u očuvanju ovih tradicija kroz obrazovanje i prezentaciju tradicionalnih tehnika.

Kulturni značaj i budućnost tradicionalne tekstilne proizvodnje

Tradicionalna tekstilna proizvodnja na Zlatiboru predstavlja ne samo ekonomski već i kulturni fenomen koji je oblikovao identitet ovog regiona. Preslica, vreteno, tkački razboj bili su u svakoj kući, a sada ih samo poneka starija žena u udaljenim selima čuva i ponekad uzme u ruke, podsetivši se na dane mladosti. Očuvanje ovih tradicija zahteva sistemski pristup koji uključuje obrazovanje mladih, podršku zanatlijama i integraciju tradicionalnih tehnika u savremenu proizvodnju. Rad Muzeja „Staro selo“ i istraživanja kao što je ono Snežane Tomić predstavljaju ključni korak u ovom pravcu.

Tradicionalna tekstilna proizvodnja na Zlatiboru predstavlja živu baštinu koja seže duboko u istoriju ovog regiona. Kroz rad lokalnih zajednica i institucija kao što je Muzej „Staro selo“, ova tradicija nastavlja da živi i razvija se, predstavljajući ne samo ekonomski potencijal već i kulturni identitet Zlatibora. Istraživanja kao što je ono Snežane Tomić pružaju dragocene uvid u prošlost i putokaz za budući razvoj kulturnog turizma zasnovanog na autentičnim vrednostima. Saznajte više o istoriji tradicionalne tekstilne proizvodnje