Električni orgazam prisutan na sceni 30 godina, sa 18 izdatih albuma i pet singlova jedan je od najpopularnijih bendova u Srbiji. Preživeli su mnogo toga, ali Gile jedan od glavnih imenitelja ovog benda nikad nije odustao od njega i zahvaljujući tome grupa je opstala i traje i dalje.

Nastanak benda vezuje se za kafanu Mornar. A priča o osnivanju glasi:

„Polovinom januara 1980. godine, posle koncerta grupe Leb i sol, u beogradskoj kafani „Mornar” sedeli su Srđan Gojković Gile bubnjar grupe Hipnotisano pile, gitarista Ljubomir Jovanović Jovec, takođe u grupi Hipnotisano pile i orguljaš Ljubomir Đukić. Došli su na ideju da osnuju punk grupu Električni orgazam u kojoj je Gile trebalo da svira gitaru i peva, a Jovec da bude za bubnjevima.”

A da je ta priča zaista istinita potvrdio je i Jovec u intervjuu za sajt popboks.com kada je rekao:

„Vidim da postoji prilična sumnja i rezerva prema toj priči, ali ona je od prvog do poslednjeg slova tačna. Gile i ja smo u to vreme već svirali zajedno. S druge strane, Ljubu Đukića znam još iz osnovne škole. Jednostavno, mi smo se družili i išli zajedno na koncerte. Slušali smo novotalasnu i punk muziku, koja tada kod nas još nije pustila korenje. Tog dana bili smo na koncertu grupe Leb i Sol (januar 1980.g.). Koncert je bio super, ali to nama, koji smo slušali to što smo slušali, s nabujalom tinejdžerskom energijom, jednostavno nije bilo dovoljno. Hteli smo nešto drugo i posle koncerta smo otišli u Mornar. Mislim da nas je bilo trojica (Gile, Đukić, Jovec), možda je bio još neko… Bila je, za to vreme jedna uobičajena situacija – nema konobara. Tako je nastala pesma, i bend. Nismo se okupili da bismo napravili bend. Postojalo je samo zajedničko interesovanje. Svi smo nešto svirali i moglo je eventualno da se predvidi da će se nešto desiti, ali te večeri sve je bilo potpuno spontano.”

Nakon toga sve je istorija. Gile je ispričao da je on prvi izgovorio ime benda i da mu je to prvo palo napamet, a da je bend tada bio zamišljen kao totalno zezanje i da je on trebao samo da bude predruga Hipnotisanog pileta i da potraje kratko. Ipak desilo se nešto drugo. Električni orgazam je prerastao Hipnotisano pile već na prvom koncertu 1980.godine u maloj Sali SKC, kada je publika ovacijama pozdravila muziku „Orgazma” , a tokom nastupa „Pileta” pola sale je napustilo publiku, ispričao je Gile. Bilo je jasno da je jedan bend završio muzičku karijeru, a drugi započeo svoju.

Na prvom koncertu nastupili su u postavi: Gile (gitara), Ljuba (klavijature), Jovec (bubnjevi), Goran Sinadinović (gitara) i Marina Vulić (bas). Kada je u grupu došao atraktivni bubnjar Goran Čavajda Čavke (ex Butik, rođen 1962.), Jovec je prešao na gitaru a Sinadinović je otišao. Sa Čavketom su prvi put svirali na jednom žuru, a odmah zatim i na Paliluskoj olimpijadi kulture, kada su prekinuli nastup zbog lošeg razglasa. U jesen iste godine na Omladinskom festivalu u Subotici izazvali su skandal energičnim nastupom koji je uključivao rušenje mikrofona, činela i razbijanje šarenih sijalica koje su bile deo kičerajske scenografije. Odmah su bili diskvalifikovani.

Početkom 1981. godine Električni orgazam je uz grupe Idoli i Šarla akrobatu snimio LP „Paket aranžman” na kome su bili zastupljeni pesmama „Krokodili dolaze”, „Zlatni papagaj” i „Vi”. Jugoton im je odmah dao šansu i prvi su od beogradskog novotalasnog trija snimili debi album. Bili su jedna od retkih grupa sa privilegijom da „odrastaju u javnosti”. U produkciji Ivana Pike Stančića zabeležili su svoj autentičan zvuk iz tog perioda u pesmama „Nebo”, „Konobar”, „I’ve Got a Feeling” (obrada The Beatles), te novim verzijama „Krokodili dolaze” i „Vi” (u kojoj peva Ljuba). U vreme rada na toj ploči, Čavke je služio vojni rok tako da je bubnjeve svirao Branko Kuštrin Mango, član Grupe I. U stilu punk dizajna omot je uradio Gile. Ploča je dobila vrlo dobre ocene kritike, a Električni orgazam je na koncertima regrutovao sve širi krug publike. Na osnovu te ploče Kris Bon (Kris Bohn), novinar magazina „New Musical Express”, ocenio je Električni orgazam kao jedan od najuzbudljivijih nebritanskih sastava, a deo tiraža je mogao da se kupi u Engleskoj, nalazi se u biografiji Električnog orgazma.

U jesen 1981. godine u bend je došao Jovan Jovanović Grof, vratio se  Čavke i u toj postavi su u novembru otišli u Poljsku. Održali su šest koncerata četiri u Varšavi, jedan u Krakovu i jedan u mestu Kališ.

„Nastup koji su 8. novembra održali u varšavskom klubu “Rivijera Remont” snimljen je na običnom kasetofonu, a koncertni mini LP “Warszava 81” doneo je šest pesama u limitiranom tiražu od 2000 primeraka. Grubi snimak postproducirao je Slobodan Konjović i on predstavlja veran dokument zvuka grupe, kao i reakciju publike koja nije često imala prilike da prisustvuje punk koncertima. Tokom izvođenja pesme “Konobar” došlo je do raspada zvučnog sistema u trajanju od pola minuta, a za to vreme je neko u publici bacio suzavac. Kratkotrajna pometnja i prekid nastupa zabeleženi su na ploči, kao i dve nove pesme „Leptir” i „Razgovori”.”

LP „Lišće prekriva Lisabon”, koji se smatra jednim od najboljih albuma, snimili su u ljubljanskom studiju „Tivoli” i producirali ga uz pomoć Tonija Jurija.

„Ploča je dobila naslov po ljubavnom romanu Barbare Kartland, a sedamnaest novih pesama predstavile su sasvim drugačiji Električni orgazam koji se prepustio viđenju nove psihodelije. Naslov svake pesme bila je samo jedna reč, a u pesmama „Afrika” i „Alabama” (sa tekstualnom potkom Bertolda Brehta u viđenju The Doors) deo teksta uz Gileta otpevao je Ljuba. U pesmi „Dokolica” Gile je iskoristio tekst iz neke sociološke knjige dok se u temama „Leptir”, „Podstanar” i „Odelo” bavio klasičnim urbanim otuđenjima. U pesmama „Alabama” i „Leptir” gostovao je trubač Petar Ugrin. LP je propratio singl sa pesmom „Dokolica” kao i dub verzijom iste pesme.”

U jesen 1983. godine Piko i Gile su pod uticajem njujorške underground scene, pod imenom Hijene, snimili ploču „WooDoo za početnike”. Nezadovoljni tretmanom izdavačkih kuća, materijal nisu objavili ali su te pesme snažno inspirisale kasniji album „Distorzija”. Sledeći diskografski korak Orgazma bio je pomalo neočekivani album „Les Chansones Populaires” na kome su obradili Bouvijevu „The Man Who Sold The World” (otpevao je Ljuba Đukić), „Metal Guru” (T. Rex), „When The Music’s Over” (The Doors) i druge. Osam obrada producirali su Gile, Ljuba, Toni Jurij i Piko koji je svirao i bubnjeve, jer je Čavke bio u zatvoru. Na turneji sa njima opet je nastupao Mango. Kada se Čavke vratio u grupu, uoči snimanja albuma „Kako bubanj kaže” napustio ih je Jovec.

„Ploča Lišće prekriva Lisabon, za koju mislim da je antologijska na ovim prostorima, označila je kraj jedne priče… bez neke naše težnje. To je bila potpuno neshvaćena ploča. Jednostavno, ta priča, sve ovo o čemu smo razgovarali dosad, posle toga je počelo da nestaje. Očekivalo se da će ta ploča da materijalizuje svu našu uloženu energiju… Nisam više imao ni energije ni entuzijazama, a nisam baš ni bio siguran šta treba dalje—izjavio je Jovec.

Nakon odlaska nekih članova i dolaska novih u bend i manje krize, albumom „Distorzija” realizovali su pravi veliki povratak na scenu.

„Jednostavnim i nadahnutim rock’n’roll pesmama nanizali su seriju hitova: „Debela devojka”, „Ja sam težak kao konj”, „Ne postojim”, „Vudu bluz”, „Kapetan Esid”, „Ša la la”. Na ploči je i obrada „Lui Lui” Ričarda Berija (Richard Berry), materijal su producirali Piko i Gile, a omot je uradio slikar Radovan Hiršl. Koncertni album „Braćo i sestre” snimljen je u klubu „Kulušić” u oktobru 1986. godine. Ploču otvara efektna najava Dražena Vrdoljaka, u pesmi „Locomotion” kao gost peva Ljuba, a jedina nova pesma je „Bejbe, ti nisi tu”, obrada „Out Of Time” The Rolling Stones.”

Nakon toga 1988. objavili su album „Letim, sanjam, dišem” na kojem su se istakle pesme „Igra rock’n’roll cela Jugoslavija”, „Ti”, „Poljubi me i priznaj mi”, „Sve ste vi naše devojke”. Album su promovisali koncertom na Tašmajdanu leta 1988. godine. Ubrzo su objavili ploču sa izborom najboljih hitova i posle toga prestali sa radom.

Krajem iste godine Gile je snimio poluakustičnu, ogoljenu, minimalistički zamišljenu solo ploču „Evo, sada vidiš da može”. Pomagali su mu Čavke, Koja, Vlada Divljan, Ljuba Đukić, Banana, Ivica Vdović, Bajaga, Anton i Cane. Sem Giletovih pesama, na albumu je i „Mladi luk”, obrada stare „Green Onions”. Ploča je promovisana sa nakratko formiranom grupom Fanatici u kojoj su bili Divljan, Švaba i bubnjar Srba Radivojević (Van Gogh).

Posle dve godine, 1990. Gile, Vlada, Piko i Švaba snimili su album „Lutka koja kaže ne” (PGP RTB 1991.) na kome je gostovao i pijanista Saša Šandorov, a pesme su napisali Vlada i Gile. Ubrzo se u bend vratio Čavke iz Australije i krajem 1991. godine Električni orgazam je obnovio aktivnost.

Ploču „Seks, droga, nasilje i strah / Balkan horror rock” snimili su u proleće 1992. godine. Na A strani je pet novih pesama. Na B strani su živi snimci starih hitova sa koncerta u Studiju M u Novom Sadu. Na kaseti „Balkan horror rock II” su i drugi snimci sa novosadskog koncerta kao i „Svečane bele košulje” i „Mjau Mjau” (iz filma „Crni bombarder”) snimljene na rođendanskom koncertu Radija B 92.

„Početkom 1992. godine Gile, Čavke i Švaba su sa Milanom Mladenovićem, Antonom i Canetom formirali antiratnu grupu Rimtutituki sa kojom su snimili singl „Šlušaj ‘vamo” u izdanju radija B 92. U septembru 1993. godine, Električni orgazam, EKV i Partibrejkers su sa zagrebačkim Vješticama svirali u Pragu i Berlinu na koncertima pod nazivom „Ko to tamo pjeva?”. Iste godine u oktobru Električni orgazam je kao jedan od prvih bendova iz Srbije, gostovao u Ljubljani na koncertu sa Majkama iz Vinkovaca i Res Nullius iz Velenja. Pored toga, svirali su u Mariboru, Kopru i Humu. Tih godina su često nastupali po Makedoniji. ”

Dupli album „Zašto da ne!” snimili su krajem 1994. godine i on nudi stilsku kombinaciju ploča „Lišće prekriva Lisabon” i „Distorzije”, ali sa ukusom devedesetih godina. Na ploči su gostovali Cane, političar Nenad Čanak (flauta), glumac Nenad Racković (prateći vokali) i Neša Petrović (saksofon). Po objavljivanju ploče iz grupe je otišao Čavke i potpuno se posvetio sastavu Babe sa kojim je neobavezno svirao od osnivanja 1992. godine. Novi bubnjar postao je Vlada Funtek (ex Partibrejkers).

Petnaest godina postojanja Električni orgazam je proslavio početkom 1995. godine, koncertom u beogradskom klubu „Prostor”. Imali su nastup i u londonskom „The Bottom Line” klubu. CD „Živo i akustično” snimili su 17. aprila 1996. godine na unplugged koncertu u novosadskom Studiju M.

„Električni orgazam je svirao u Bugojnu 10. jula 1998. godine na koncertu na kome su nastupili sastavi sa prostora bivše Jugoslavije. Bili su zvezde večeri. Uz Gileta i Bananu sa grupom su u to vreme svirali basista Zdenko Kolar i bubnjar Ivan Ranković (ex Tvrdo srce i velike uši, EKV). Povratnički CD „A um bum” objavili su krajem 1999. godine. Za bubnjevima je opet bio Miloš Velimir, a u pesmama su gostovali brojni veterani jugoslovenskog rocka: Kornelije Kovač, Branko Marušić Čutura, Bata Kostić, ali i mlađi, Slobodan Misailović (klavijature), Srđan Todorović i Ivan Ranković. Kataklizmične crteže na omotu diska uradio je Gile, a veći deo pesama baziran je na akustičnom zvuku u maniru Boba Dilana.”

Na kompilaciji „Najbolje pesme Vol. 2” objavljen je izbor materijala koji su snimili tokom devedesetih godina. Disk „Harmonajzer” je producirao Koja, a Gile i Banana su bili koproducenti. Uz novog bubnjara Blagoja Nedeljkovića Pačeta, kao gosti su učestvovali: Vlada Divljan (vah gitara), Zerkman (truba), Kojot (trombon), Dušan Petrović (saksofon), Zdenko Kolar i Boris Bunjac (prateći vokali).

Električni orgazam je nastupio kao predgrupa na koncertu The Rolling Stones 14. jula 2007. godine u Beogradu.

Gile je izdao jedan samostalni i dva albuma za decu sa Vladom Divljanom. Radio je i muziku za filmove, od kojih će ostati upamćene muzika za film „Kako je propao rokenrol”, a sa Divljanom je uradio songove i samostalno komponovao muziku za film „Crni bombarder” reditelja Darka Bajića. Gile i Divljan su snimili ploče za decu: „Rokenrol za decu” (PGP RTB 1989.) i „Rokenrol bukvar” (PGP RTB 1990.) na stihove Ljubivoja Ršumovića. Glumili su i u predstavi „Rokenrol za decu” pozorišta „Boško Buha”.

Izvor:Ilustrovana exYu rock enciklopedija 1960-2000,wikipedia,netsrbija.net, popboks.com