U petak, 28. marta u čitalištu Narodne biblioteke održana je promocija najnovijeg romana Radojka Laka Veselinovića „Turski mravi ne znaju za kišu”.

Čitalac bi otvarajući prve stranice mogao biti zbunjen, videvši da se već na drugoj strani nalazi rečenica „Prevod s turskog- Marina Veselinović”, računajući na to da je originalni jezik na kome je napisan–turski! Osim toga, zbunjenost pojačava i sledeća strana na kojoj autor, autobiografski označavajući početak romana godinom svog rođenja (1952.),  kaže:„ Odmah po rođenju pristupio sam izučavanju turskog jezika i njihove kulture. Zašto? Suviše dugo su boravili u mojoj zemlji da ne bih znao ništa o njima.”, već na sledećoj, hronološki označavajući godinu u kojoj se dešava radnja romana (1996.) ističe: „Još uvek učim turski. Kako bih inače mogao da posetim ovu zemlju? Da li uopšte znam srpski?” Konfuziju u smislu porekla dela i nagoveštaj izvesnih događaja, čitaocu koji je već duži niz godina navikao na latente turske kulture kroz serijski program i suvenire sa letovanja, razjašnjava autor, Radojko Lako Veselinović:

—Ovo je priča o običnim, malim ljudima koje svakodnevno srećemo u životu. U stvari, to je autobiografska priča o mom i ćerkinom boravku u Turskoj, gde smo, svojevremeno,  privučeni  obećanjima , a našom–da li pohlepom, da li željom da zaradimo nešto od umetnosti od koje nigde nema neke velike materijalne koristi, menadžera Halila Karavaja, koji je jedan od glavnih likova ove knjige proveli dva meseca pakla. Privučeni sjajem obećanih izložbi i ne znam kakvih sve uspeha u Turskoj, krenuli smo tim putem, da bi se ispostavilo da je to sve laž. Ta dva meseca u Turskoj su bila dva meseca pakla, onako kako svaki dan misliš da je kraj i nema šta gore da ti se dogodi  a sutradan bude još gore…U glavi mi je bio „Ponoćni ekspres” i onaj zatvor koji i danas postoji i na kome piše: „Ovde ni Alah ne pomaže.”

U programu prilikom promocije učestvovali su: direktor biblioteke Dragiša Stanojčić, profesor srpskog jezika i književnosti  Valentina Zlatanović Marković i profesor i književnik Rade Jovanović.

Direktor biblioteke Dragiša Stanojčić, na početku ističući da je „sam čin pisanja knjige i davanja na uvid javnosti, velika hrabrost u kojoj se krije blagorodna težnja da se saopšti nešto što mislite nekome ko bi to trebao da čuje”, pročitao pesmu Blagoja Bakovića „Molitva za mrava koji se zaputio ka Carigradu”.

Valentina Zlatanović Marković je prisutne upoznala sa kompozicijom knjige, osvrćući se na njene strukturalne, jezičke i tematske osobenosti i između ostalog, istakla:

— Roman napisan u prvom licu, isklesan modernom tehnikom fragmentarnog povezivanja odmotava svoje pripovedačko klupko širokim kadrom davnih događaja na Bliskom istoku. Taj sveznajući narator nas uvodi u suštinsko oslikavanje neobičnog puta, onakvog kako je nastao.

Književnik, Rade Jovanović je istakao:

— Kompletan roman obiluje brojnim autorovim verbalnim egzibicijama, igrom reči, veoma smelim improvizacijama kao i izuzetno bizarnim konstatacijama događaja koji su izvan kontrole standarnog mišljenja. Uz sve to, naravno, i obiljem situacija bogatih apsurdom i nelogičnostima. Radojko Veselinović piše kako piše, njega će čitalac razumeti ako ga shvati, a shvatiti ako ga pročita.

Autor se, pročitavši predgovor za knjigu koji je napisao Svetislav Basara, još jednom osvrnuo na iskustva puta po Turskoj uz svojevrsno umetničko viđenje događaja koje, uz posmatranje s subjektivne, umetničke strane i ne može biti neprijatno s izvesne vremenske distance, pogotovo ako se posle svega doživljenog pretoči u pisano delo.

Biografija autora: Radojko Lako Veselinović, rođen 1952., radi u Narodnom pozorištu, Užice. Objavljeni romani:  Čovek u tami( 2001.),. Pasivna eutanazija(2003.), Dodirnuti (2013.). Na IV jugoslovenskom pozorišnom festivalu (1999.) dobio nagradu za dramu „Tunel”,2003., nagradu za priču na konkursu Milutin Uskoković za delo „Pad”, 2004. nagradu za priču na konkursu Milutin Uskoković za „Mističan nestanak neznanca”.

Nagradu za dramu „Mentalna higijena” koja je postavljena na scenu Narodnog pozorišta Užice dobio je 2003. godine, a komedja „Rođendanski dar” je 2004. postavljena na sceni Udruženja dramskih umetnika.

M. Nikolić