Užički maturanti postigli su najbolji uspeh, od svih vršnjaka u Srbiji, na prijemnom ispitu na Medicinskom fakultetu Beogradskog univerziteta.
Slede ih Kraljevčani, a na trećem mestu su beogradski gimnazijalci. Profesor Lazar Davidović, vaskularni hirurg i dekan Medicinskog fakulteta, ističe da je Dekanat smatrao da bi trebalo zahvaliti rukovodiocima tih škola i na taj način ih podstaći da na isti način nastave da rade. Naglašava da se zdravstveni sistem Srbije u pandemiji pokazao boljim i efikasnijim u odnosu na mnogo bogatije i razvijenije zemlje. Očekivanja su, kaže, da će na jesen i zimu biti još teže, ali, poručuje, “mora da se radi”.
Od 16 maturanata Užičke gimnazije, prijemni iz biologije i hemije na Medicinskom fakultetu položilo je njih 15 (93,75 odsto). Većina ih je imala i bolji uspeh od beogradskih kandidata.
Dekan Medicinskog fakulteta Lazar Davidović ističe da su najveći uspeh pokazali kandidati iz Užičke gimnazije, zatim Kraljevačke medicinske škole, i na trećem mestu Devete i Desete Beogradske gimnazije.
“Dekanat je smatrao da bi trebalo zahvaliti rukovodiocima tih škola i na taj način ih podstaći da na isti način nastave raditi”, objašnjava Davidović zašto su napisali pismo gimnazijama.
Naglasio je i da je 1.208 kandidata konkurisalo za 500 mesta na Medicinskom fakultetu, kao i da odnos – nešto više od dva zainteresovana za jedno mesto – postoji već decenijama.
Podsetio je da kada je on, 1977. godine, polagao prijemni ispit na tom istom fakultetu, za 500 mesta je konkurisalo 1.500 učenika, ali iz čitave bivše Jugoslavije, koja je imala tri puta više stanovnika.
To pokazuje, naglašava Davidović, da je ova sada zainteresovanost više nego značajna.
Veliki izazovi za zdravstvo
Posebno je naglasio da su pre 20 dana u zdravstvu opet zaposleni najbolji studenti, što je, ocenio je, vrlo značajna kampanja Ministarstva, kojom se oni najbolji zadržavaju u zemlji.
“Teško je planirati u uslovima pandemije, sada je sredina leta i mi imamo novi pandemijski talas, iako je većina od nas van zatvorenog prostora. Očekivanja su da na jesen i zimu bude još teže, ali mora da se radi”, ukazuje profesor.
Takođe, navodi i da fakultet mora da ispunjava svoje programske ciljeve, edukaciju i naučnoistraživački rad i u uslovima pandemije i da će se truditi da nastava bude bezbedna ali i kvalitetna.
“Neke stvari se mogu planirati, a neke ne, pa se i neke odluke donse ‘ad hok'”, rekao je Davidović.
Ističe da se zdravstveni sistem Srbije pokazao boljim i efikasnijim nego u mnogo bogatijim i razvijenijim zemljama.
Navodi da je korona imala brojne indirektne negativne efekte, da je odložila blagovremeno lečenje velikog broja hroničnih bolesnika, malignih, kardiovaskularnih.
“Svi oni koji imaju oboljenje krvnih sudova imali su veći rizik od komplikacija u toku korone, a i oni koji nisu imali bolesne krvne sudove zbog efekata koje korona izaziva na neke delove organizma, pre svega na sintezu tzv. faktora koagulacije koji dovode do stvaranja tromba, oni su onda u nekim slučajevima veći problem nego neki respiratorni”, objašnjava profesor.
Dodaje i da danas postoje efikasni lekovi koji sprečavaju zgrušavanje krvi i da je potrebno da ih pacijenti uzimaju onako kako lekari prepišu.
“Nemojmo biti svi stručnjaci za D-dimer, prepustimo to onima koji znaju”, poručuje Davidović.
Mladi vaskularni hirurzi stiču znanje u Srbiji
Ukazuje i da im ove godine dolaze pacijenti sa mnogo vaskularnim bolestima u težem stanju koje je mnogo teže lečiti sa neizvesnijih ishodom i rizicima i čije je lečenje skuplje.
Zato je, naglašava, veoma važno da to rade oni koji su sposobni, kompetentni i kvalitetni, a jedan od dokaza za to je i velika zainteresovanost inostranih mladih vaskularnih hirurga poslednjih 15 godina na klinici u KCS.
“Edukovano je preko 40 njih i to većinom iz visokorazvijenih zemalja zapadne Evrope, Italije, Španije, Belgije. Mi sada znamo ko će nam dolaziti do kraja iduće godine, što je najbolji pokazatelj kakav rejting zauzima naša vaskularna hirurgija u Evropi”, naglasio je dekan Davidović.