Učesnici kampa Interakcija–završno veče
Kažemo –apatija. Kažemo –depresija. Kažemo –nemam volje. Kažemo –nemam motiva. Oni odgovaraju – res, non verba. Dela, ne reči!
Studenti, učesnici osmog međunarodnog filmskog kampa „Interakcija”, premijerom svoja tri filma nastala u toku svog boravka u Požegi, od 15.do 31. avgusta, dan pre projekcije u Kulturnom centru Beograda, pokazali su da imaju šta da kažu. Filmovi nastali u tri grada „Neprestana buka” (Čačak), „Radna kuća –Kralja Petra 33”(Požega) i „Sviranje dvadesetpete”(Gornji Milanovac), tematski različiti u formi kratkog metra, u centru pažnje imaju život, aktivnosti, konsekvence istih. Prateći vozače skejtborda u Čačku, rad berberina u Požegi i život mladog čoveka –muzičara, konobara, majstora tetovaže, oca i muža, pokazali su jedno zrelo viđenje života u Srbiji internacionalnim očima. Teme jesu univerzalne – aktivnosti običnih ljudi u malim sredinama koje svake na svoj način oslikavaju postojanja. Tri ekipe, različite kulturne i nacionalne osobenosti u nepoznatoj sredini, među nepoznatim ljudima, snimaju filmove koji će biti prikazani i na narednim međunarodnim festivalima, na kojima su učesnici prethodnih kampova do sada osvajali nagrade.
U sali bioskopa Kulturnog centra Požega, svi zajedno na bini, ispunjeni zadovoljstvom zbog naučenog i urađenog, energijom mladosti koja se podredila stvaralaštvu, sa iskustvom više, novim prijateljstvima i temeljima buduće saradnje, studenti iz Rusije, Meksika, Indije, Litvanije, Ukrajine, Švedske, Belgije, Jordana, Izraela, Singapura, Rumunije, Latvije, Poljske, Bosne i Hercegovine, Srbije zajedno s jednim od predavača i supervizora prof. mr Draganom Elčićem i delom selektorske ekipe rediteljem i docentom na Fakultetu dramskih umetnosti Dejanom Petrovićem i Irenom M. Borego, rediteljkom iz Španije koja se posle pet godina vratila u Požegu, poklonili su se ljubiteljima i poštovaocima filma.
Dejan Petrović i Dragan Elčić
Reditelj Dejan Petrović, idejni tvorac i jedan od organizatora kampa naglasio je ovom prilikom da je zadovoljan, ne samo što se tiče uradjenih filmova nego i energijom učesnika kampa koja zrači još od okupljanja učesnika i da je to osnov i budućih kontakata, prijateljstava i saradnje u stvaralaštvu, što je i cilj ovog projekta.
—Međunarodna koprodukcija koja se ovde stvara je jako važna, jer je to i budućnost filma. Fondovi namenjeni snimanju fimova su sve više internacionalnog karaktera, tako da je ovakav vid naše produkcije i one baze, platforme koju stvaramo kroz dolazak stranih studenata, jako važna i za međunarodne projekte a i za produkcije filmova zemalja iz kojih dolaze učesnici kampa– istakao je Petrović.
Priznanje organizatorima na profesionalnosti i upornosti treba odati, a njhov, u neku ruku ambasadorski rad nagrađen je mnogobrojnim nagradama koje su filmovi, stvoreni u ovom kampu dobili.
Između rada na snimanju, radionica, montaže, ova šarolika grupa studenata je imala energije i vremena za druženja. Fudbalska utakmica između učesnika i požežana u kojoj se nije igralo za pobedu već za zbližavanje, karaoke veče, koncert, predstavljanje zemalja učesnica bilo je njihovo aktivno slobodno vreme. Na prezentacijama zemalja iz kojih dolaze, praćeno video materijalima, duhovitim komentarima na svoj račun, ovi mladi ljudi služili su svoja nacionalna jela i pića. Za jedno veče probati poslastice i pića iz više različitih zemalja bilo je lepše nego večera u ekskluzivnom restoranu. Zabava i učenje, engleski sa različitim akcentima, boje zastava od Singapura i Indije, preko Evrope do Latinske Amerike–svet u malom u Požegi.
Velika volja i velika želja mladih stvaralaca, spremnih da promene reč u dela, formirala je jednu snažnu interakciju iz koje za par dana na sve strane sveta kreću budući filmski radnici.
U ćutanju nastaje reč. U ne–delanju reč ponovo postaje ćutanje. I čovek prestaje da bude čovek.
Milunka Nikolić
