Američka rok grupa Aerosmith je za naziv benda uzela naslov svog debitantskog albuma objavljenog 1973. godine. Osnivači grupe su se upoznali još kasnih šezdesetih godina tokom odmora, ali pošto su bili iz različitih gradova nije postojala mogućnost za saradnju. Datum osnivanja benda je 1970. godina kada su Stiven Talariko, kasnije Tajler, Džo Peri i Tom Hamilton odlučili da Boston može da bude idealna baza za rad. Nazivaju ih i „nevaljali momci iz Bostona” iako niko od njih nije iz tog grada. Pridružuju im se Bred Vitford i Džoi Kremer tako da uspevaju da snime prvi album.

Stiven Tajler je bio poznat i kao „demon vrištanja”, ali pored pevanja svirao je i klavir, usnu harmoniku, bubnjeve i udaraljke. Pre osnivanja benda svirao je bubnjeve i pevao prateće vokale, ali je odlučio da u ovom bendu može da radi pod uslovom da bude vođa i glavni pevač na šta su ostali članovi pristali. Džo Peri je bio zadužen za solo i ritam gitaru i prateći vokal, Bred Vitford  takođe za solo i ritam gitaru, Tom Hamilton za bas gitaru, a Džo Kremer za bubnjeve, udaraljke i prateće vokale.

Bend je intezivno radio i postajao sve popularniji pa je samim tim došlo do potpisivanja ugovora za snimanje albuma „Aerosmith” 1972. godine sa izdavačkom kućom Kolumbija Rekords. Album je objavljen 1973. godine i pored roka bile su evidentne primese bluza u pesmama. Bluz rok je već tada bio temelj za prepoznatljiv zvuk Aerosmitha. Iako su sa pesmom „Dream On” stigli tek na 59. mesto na top listama, neke od ostalih pesma sa albuma su postale neizostavne na koncertima i radio stanicama pa je album prodat u dva miliona primeraka. Posle godinu dana konstantnih turneja, 1974. godine izdaju drugi album pod nazivom „Get Your Wings” koji je samo jedan u nizu multi platinastih albuma koje je producirao Džek Daglas. Ovaj album je postigao daleko više uspeha na top listama i stvorio armiju obožavalaca obzirom da je prodat u tri miliona primeraka. „Toys in the Attic” objavljen 1975. godine dovodi Aerosmith na poziciju internacionalnih zvezda kao što su Led Ceppelin i The Rolling Stons, na kome su uspešno spojili nekoliko muzičkih žanrova: bluz, rok, hevi metal, pank, pop i psihodeliju. Pesma „Sweet Emotion” ulazi u top 40, reizdanje pesme „Dreem On” na šesto mesto, dok je „Walk This Way” dospela među top 10. Ovaj album je sa osam miliona prodatih primeraka i njihov najuspešniji album u Americi. Album „Rocks” iz 1976. godine je prodat u četiri miliona primeraka i zajedno sa predhodnim albumom se visoko kotirao na listi Rolling Stoneovih 500 najboljih albuma. Posebno su poštovani u hard rok krugovima i imali su uticaja na muziku grupa kao što su Metalika, Gans N’ Roses i drugi.

Naredni album, „Draw The Line” iz 1977. godine nije postigao veću uspeh, ali je prodat u dva miliona primeraka. Dupli album „Live!Bootleg” je snimljen 1978. godine kao živi album i već se nazirala zloupotreba droga, tragovi brzog života, turneja i snimanja, sakriveni iza žestokih nastupa. Dolazi i do prvih nesuglasica koje dovode do promena u sastavu posle studijskog albuma „Night In The Ruts” iz 1979. godine. Upotreba droga na sceni i van nje postaje očigledna.

Kompilacijski album „Greatest hits” objavljuju 1980. godine, a već naredne godine ponovo dolazi do promena u sastavu zahvaljujući odlasku još jednog člana. U izmenjenom sastavu 1982. godine snimaju „Rock In A Hard Place” koji se smatra komercijalnim promašajem, pored toga što nije imao ni jedan hit. Na turneji nazvanoj po ovom albumu, Stiven Tajler se onesvestio na sceni.

Početkom 1984. godine u grupu se vraćaju stari članovi i Aerosmith kreće na povratničku turneju nazvanu „Back In The Saddle” zahvaljujući kojoj je kasnije snimljen živi album „Classics Live II”.Aerosmith potpisuje ugovor sa novom izdavačkom kućom Gefen Rekords. Za njih izdaju „Done With Mirrors” 1985. godine, ali bez hitova. Počinju turneju pod nazivom albuma koja se produžava sve do 1986. godine. U međuvremenu izdaju živi album „Classics Live”. Iste godine su Stiven Tajler i Džo Peri uradili obradu pesme „Walk This Way” u kojoj su zajedno sa Run D.M.C. uspešno spojili rok i hip hop uvodeći novi stil u američku muziku. Time su zaista započeli povratak na scenu, ali Tajler je morao na program odvikavanja od droge koji su u narednim godinama prošli i skoro svi članovi grupe.

Avgust 1987. donosi novi album pod nazivom „Permanent Vacation”, sa prodajom od pet miliona primeraka i tri singla na top 20 listi. Izlazi još jedan živi album pod nazivom „Classic Live!Vol.2”. Kreću na turneju sa Gans N’ Rosses boreći se da ostanu što dalje od droga dok su članovi Gans N’ Roses bili poznati kao veliki uživaoci. Album „Pump” izlazi 1989. godine, prodaje se u sedam miliona primeraka, ima tri top singla i zahvaljujući i pozitivnom stavu čak i kritičara vraća Aerosmith na vrh muzičke scene i donosi im prvu Gremi nagradu. Sam proces snimanja albuma je objavljen u DVD izdanju, a video spotovi za ovaj album dostižu platinasto izdanje. Objavljuju kompilaciju „Gems“ 1988. godine.

Turneja vezana za album „Pump” završena je 1990. godine, bend počinje da gostuje u emisijama, pojavljuju se i u jednoj epizodi serije Simpsonovi, gostuju na turnejama drugih grupa. Izlazi još jedna kompilacija 1991. godine pod nazivom „Pandora’s Box”. Pauziraju sa radom do 1992. godine, kada snimaju album „Get A Grip”, velikog komercijalnog uspeha sa prodatih sedam miliona primeraka. Kritičari nisu bili oduševljeni baladama sa albuma, ali su sve tri, „Cryin”, „Crazy” i „Amazing”, bile uspešne na MTV-u i radiju. U Americi je prodato sedam miliona, a u svetu oko dvadeset miliona primeraka. U spotovima su glumile Ališa Silverston i ćerka Stivena Tajlera-Liv Tajler. Za ovaj album je izdavačka kuća angažovala brojne tekstopisce zbog bolje komercijalizacije pesama, a Aerosmith je 18 meseci bio na turneji. Zbog želje da se što bolje promovišu kod mlađe populacije, pojavili su se u filmu „Wayne’s World 2”, sastav se sa svojom muzikom pojavio i u video igrici „Revolution X”,  a u Bostonu su 1994. godine otvorili sopstveni klub pod imenom „The Mama Kin”. Iste godine izdaju kompilaciju „Big Ones” sa tri nove pesme, a odmah iste godine i kompilaciju „Box Of Fire”. Limitirana kompilacija „Pandora’s Toys” je objavljena 1995. godine.

Posle toga ponovo potpisuju ugovor sa izdavačkom kućom Kolumbia Rekords, ali im je ostala obaveza da snime dva albuma za predhodnog izdavača. „Nine Lives” iz 1997. godine je bio praćen raznim ličnim problemima, otpuštanjem dotadašnjeg producenta kao i menadžera. Međutim i pored platinastog tiraža pojedinih pesama, ovim albumom Aerosmith pada na top listama, a kritike su podeljene. Objavljuju limitiranu kompilaciju „Made In America” 1997. godine. Opet sledi turneja u trajanju od dve godine, obeležena raznim problemima kao što su slomljena noga Stivena Tajlera ili opekotine drugog stepena koje je Džo Kramer zaradio u zapaljenom automobilu.Bend ipak izdaje singl „I Don’t Want To Miss A Ting”, ljubavnu temu iz filma „Armageddon” u kome je glumila Tajlerova ćerka Liv. Pesma je bila četiri nedelje na vrhu top liste i bila je nominovana za nagradu „Academy Award”. Objavljuju živi album 1998. godine sa materijalom sa dve turneje pod nazivom „A Litte South Of Sanity” koji je doživeo platinasti tiraž odmah po izlasku.

Tri godine kasnije, 2001. godine, objavljuju album „Just Push Play”, takođe u platinastom tiražu kao i kompilaciju „Yung Lust: The Aerosmith Anthology”. Iste godine su primljeni u „Rock And Roll Hall Of Play”. Nastupali su i na dobrotvornom koncertu za žrtve terorističkog napada 11. septembra. Početak 2002. godine su obeležili završetkom turneje „Just Push Play” istovremeno snimajući specijalnu emisiju Behaind The Music o bendu, aktivnostima i turnejama. Kasnije 2002. godine izdaju duplu kompilaciju pod nazivom „O,Yeah!Ultimate Aerosmith Hits” sa novim singlom „Girls Of Summer”. Sledi turneja u društvu sa Kid Rokom i Run D.M.C. kao predgrupama. Iste godine proglašeni su za drugi sastav na svetu koji je postao MTV ikona. Sa sastavom Kiss 2003. godine kreću na novu turneju pripremajući se za izdavanje bluz albuma. Bluz album „Hokin’ On Bobo” izdat je 2004. godine, koji je izvukao na površinu bluz i tradicionalnu muziku širom Amerike, vraćajući Aerosmith na muziku sa početka karijere. DVD snimljen uživo 2004. godine je bio je u stvari snimak prvog nastupa Aerosmitha na turneji „Hokin’ On Bobo”. Objavljuju limitiranu kompilaciju 2004. godine nazvanu „Greatest Hits 1973-1988” a 2005. godine takođe limitiranu kompilaciju „Gold”. Sledi još jedan živi album nazvan „Rockin’ The Joint” a 2006. godine kompilacija „Devil’s Got A New Disguise”.

Na albumu „Music From Another Dimension” snimljenom posle osam godina pauze, 2012.godine,saradnici Aerosmitha i prateći vokali su bili i glumac Džoni Dep,Sin Džona Lenona-Džulijan i kantri pevačica Keri Andervud.

Stiven Tajler je najavio pisanje knjige o Aerosmithu i  snimio duetsku pesmu sa južnokoreancem Sajom autorom pesme „Gangam Style”. Saj je tim povodom izjavio da je kao tinejdžer često plakao uz balade grupe Aerosmith i da su članovi ovog benda oduvek bili njegovi uzori. Pesma će biti objavljena na novom Sajovom albumu koji se očekuje u prodaji u novembru ove godine.

Aerosmith povremeno svira i na žurkama iznenađenja i privatnim zabavama krijući se iza imena kao što su „Dr. J. Jones and the Interns”, „The G-Spots” i „Rayco and The Seat Covers”. Za „Dan Aerosmita”  još 1993. godine zvanično je proglašen 13. aprila. Bend i dalje nastupa.

Mirjana Milićević