Igre sa bojom, crtanje, želja da se nešto novo napravi kroz kreativni rad, članova Udruženja cerebralne i dečje paralize i maturanata Umetničke škole proizvele su mural na zgradi Udruženja cerebralne i dečje paralize, urađen u okviru projekta „Sve boje sreće”.

Vedre, svetle, dinamične boje, za neke i nerazumljivi apstraktni motivi, ali bitno je da mural privlači pažnju posetilaca, i fasadi ove zgrade, ali i gradu vraća sjaj i podseća na vremena kada je Užice bilo poznato kao grad murala.

— Udruženja cerebralne i dečje paralize je osmislilo projekat „Sve boje sreće”, a partner je bila Umetnička škola iz Užica čiji su maturanti pomogli u osmišljavanju konačnog izgleda murala i oslikali ga. Za projekat smo sredstva obezbedili na konkursu Trag fondacije iz Beograda i drago mi je da je ta ideja sa muralom ugledala svetlo dana—kaže Čedomir Cicović, zadužen za odnose sa javnošću u Udruženju cerebralne i dečje paralize.

Čedomir Cicović, zadužen za odnose sa javnošću Udruženja cerebralne i dečje paralize

Ideja projekta je bila da se ispune socijalna dimenzija i da se ostvari inkluzivni tip komunikacije u interakciji umetničkog tipa kroz radionice na kojima su učestvovali mladi članovi Udruženja cerebralne i dečje paralize i đaci Umetničke škole.

— Maturanti su na radionicama prvi put upoznali i radili sa osobama sa invaliditetom, što je bila novina za njih, a afirmisalo je taj inkluzivni vid komunikacije. Na radionicama su jedni druge nadopunjavali. Učenici su dobili jedno novo iskustvo i saznanje kako to izgleda raditi da tako kažem sa specifičnim ljudima za njih tada, pa su vremenom shvatili da nema te vrste specifičnosti koja se uglavnom percipira kao neka predrasuda. A naši članovi su od đaka dobili podsticaj, onaj pravi zanatski, da nacrtaju, naprave  nešto, da se izraze—priča Cicović.

Na radionici je svaki od učesnika nešto nacrtao i svaki motiv je našao mesto na muralu.

—Na taj način će članovi Udruženja cerebralne i dečje paralize shvatiti da taj rad na radionicama koji je bio kroz jedan vid igre može da dovede do jednog umetničkog dela kakav je mural i da će to na čemu su radili trajati, 20, 30 godina i da to mogu svi da vide, biti za njih jedan motiv više. U budućnosti može da ih motiviše da kroz neki ozbiljniji rad urade još nešto bolje i veće.

Projekat je završen, ali će zahvaljujući njemu biti nastavljena saradnja đaka Umetničke škole i Udruženja cerebralne i dečje paralize.

—Dogovorili smo se sa đacima i donatorima da i unutar zgrade Udruženja cerebralne i dečje paralize oslikamo pojedine delove i tako učinimo taj prostor prijatnijim našim korisnicima. Takođe učenici su prepoznajući pozitivnu energiju kod nas, predložili da nam pomognu u kreiranju i oslikavanju čestitki koje radimo za Novu godinu i praznike, od kojih prodajom firmama i kompanijama ostvarujemo deo naših prihoda.

U toku nedelje solidarnosti sa osobama sa cerebralnom dečjom paralizom održano je nekoliko aktivnosti. Takođe je održan je i sastanak sa Brankom Gavrilovićem, članom Gradskog veća koji je zadužen za omladinu i brigu o porodici. Bila je to prilika da se dogovore budući projekti, finansiranja nekih zajedničkih aktivnosti.

—Mi smo se dosta dobro snašli u tom novom Zakonu o socijalnoj zaštiti koji predviđa otvaranje socijalnih usluga mimo cenatara za socijalni rad. Udruženje ima projekat socijalne usluge Pomoć u kući za osobe sa invaliditetom koji je počeo u septembru i gde smo za 15 negovateljica prošli licenciranu obuku, jedinu licenciranu obuku u zemlji. Imamo 15 obučenih negovateljica koje po novom Zakonu o socijalnoj zaštiti mogu da pružaju tu vrstu usluge. On je ograničenog tipa, ali je zbog spominjanja saradnje sa Gradom Užicem i njihovim institucijama značajno da se u budućnosti kroz ponavljanje takvih projekata nađe način za održivost tih projekata, za to nam je bitna podrška Grada, za to nam je bitno da Grad ima svest o tome zašto je to važno, zašto je pomoć u kući radna asistencija, zašto su to sve servisi koji su od životnog značaja za osobe sa invaliditetom —kaže Cicović objašnjavajući da na tom projektu imaju podršku Centra za socijalni rad u ekspertskom domenu, procene potreba, procene prioriteta; i dodaje:

—Mogu da ga pohvalim sve ljude iz gradskog veća koji se bave socijalnim pitanjima i u tome u što su otvoreni za korekciju, pojašnjenje, da pitaju i dosta sa razumevanjem pristupaju novima temama. Nadam se da će ovi projekti koji su bili ove godine na budžetu grada ostati i sledeće godine, da će neki od ovih koji traju nekoliko meseci među kojima i ovaj Pomoć u kući preći u idućoj ili za dve godine na stalno finansiranje. Užice je u smislu pristupačnosti inkluzije, socijalnih usluga, podizanja svesti o pravima i mogućnostima osoba sa invaliditetom u odnosu na pe 10, 15 godina daleko unapređenije, ali ima još mnogo stvari na kojima treba raditi i poboljšavati ih.

M. H.