„Darujmo reč” je akcija koju već nekoliko godina sprovodi Književni klub „Rujno”, potekla iz ideje Zorice Sentić, književnice koja trenutno živi u Francuskoj. Suština akcije je da na svim promocijama knjiga i ostalim aktivnostima koje organizuje Književni klub posetioci donesu knjigu umesto ulaznice ( a ulaz za ove manifestacije je uvek slobodan) i da se tako sakupljene knjige daruju nekoj od nedovoljno opremljenih seoskih biblioteka. Prošle godine sakupljene knjige obogatile su biblioteku iz Bioske. Ove jeseni, 14. novembra, kombi dobijen ljubaznošću Crvenog krsta, sa knjigama krenuo je put Zlakuse i Osnovne škole „Aleksa Dejović”.

U školi su nas sačekali učitelj Radovan Pavlović, koji je i kontaktirao Književni klub „Rujno” i izneo problem svoje škole, učiteljice i učenici od prvog do četvrtog razreda. Doduše samo nekoliko učenika prvog razreda, ostali, kao i pačići, nisu mogli da izdrže glad i umor, mada je dolazak bio oko podne.

 Imajući u vidu da je Zlakusa relativno bogato selo u odnosu na mnoga naša sela u okolini Užica, iznenadila je starost Osnovne škole sa debelim naslagama kreča na fasadi. Ti fasadni slojevi i muškatle na prozorima, kuče koje stojeći ispred svoje kućice u dvorištu škole ima ulogu portira i đačkog policajca, deca koja su pomalo stidljivo dočekala posetioce, kao da su se pojavili iz nekih vremena od pre trideset godina u nekom izmaštanom svetu nostalgičnog pisca.

Posmatrajući dečija lica koja su razvezivala mašne na zapakovanim knjigama, vadila ih iz kutija, okrećući i pokazujući jedno drugom za njih nove naslove polovnih knjiga, nemoguće je bilo ne osetiti duh rođendana, Nove godine ili Božića kada je raspakivanje poklona i očekivanje iznenađenja, najveći utisak praznika.

„Vidi, čitanka!”, „A, vidi ovo!”,„Šta li ovde ima?”, čulo se u šuštanju poklon papira, listanju stranica, brzom pregledanju slika na koricama. Radoznale dečije oči usijane od očekivanja, užareni obrazi i nestrpljivi prsti….

Ispred Književnog kluba „Rujno”, pomalo zatečena silnim dečijim oduševljenjem i ganuta, predsednica Milijana Mika Golubović,  autor nedavno objavljene knjige pesama za decu, zvanično je uručila poklon školi i istakla značaj knjige kao najboljeg prijatelja i nerazdvojnog druga,čak i u snu, kada se knjiga drži ispod jastuka. Mika Golubović, Dara Rajšp koja je takođe nedavno imala promociju svoje knjige pesama za decu govorile su svoje stihove. Smeh u momentima kada su kazani stihovi imali za cilj da ga izmame, govorili su s koliko pažnje i razumevanja su deca slušala. Pored silnog uzbuđenja poklonima, umora od nastave, nisu izgubili ni pažnju ni želju da čuju neko novo znanje. Kasnije su obe književnice rekle da su u tom momentu, pred tom seoskom decom sa širom otvorenim očima uprtim u njih imale veću tremu nego na svojim promocijama i nastupima za odrasle na viđenijim mestima. Ksenija Šupić, pesnikinja i pedagog u vrtiću u Užicu, je takođe deci pročitala svoju nedavno objavljenu pesmu u novoj zbirki pesama, napominjući da je autor pesama za odrasle, ali je sa pedagoškom metodičnošću pronašla način da deca učestvuju u pogađanju boja emocija o kojima pesma govori.

U ime Medicinske škole, koja je prvobitno bila i nosilac akcije „Darujmo reč”, profesorka mr Valentina Zlatanović Marković je govorila o tome kako su neki njeni đaci bili loši u pisanju pismenog sastava, ali su na kraju ipak uspeli da se snađu u svojim mislima i postali pravi književnici. Sasvim dovoljno da se probudi dečiji san o tome da je sve moguće. Profesorka Medicinske škole Gordana Rogić, jedan od koordinatora ove akcije za Užice, pohvalila je dečiju kreativnost na radovima okačenim kao zidne novine ili papirnatom zamku, glinenim pečatima…i poželela im da ostvare svoje snove koje su i zapisali na zidu– da budu glumci, učiteljice, doktori, pesnici, a pre svega kroz knjigu nađu put da postanu bolji ljudi.

Veselu i knjigama ispunjenu učionicu ulepšali su svojim programom članovi Dramskog studia Medicinske škole, koji su do suza nasmejali đake, a posebno zaljubljene četvrtake sa izvođenjem skeča o smotanom, zaljubljenom kralju Čupku i njegovoj princezi. Zajedno su se, uz dramatizaciju, pevale pesme, „Miš je dobio grip” kao i „Deca su ukras sveta”, a s pažnjom netremice gutali stihovi, pratile pesme budućih medicinskih radnika koji su na taj način i proslavili svoju slavu Vrači, Sv. Kozmu i Damjana, zaštitnike lekara. Voditelj programa novinar i član Književnog kluba „Rujno”, Nemanja Kovačević je takođe uzeo učešće u opštoj dečijoj razdraganosti.

Domaćini su, po starom srpskom običaju, uzvratili uzdarjem– slušali smo članove Zavičajnog kluba sa svojim izvođenjem starih srpskih pesama kao i recitatorsku sekciju.

Radovan Pavlović, učitelj drugog razreda i glavni domaćin u školi u Zlakusi je rekao:

—Za ovu akciju sam saznao sasvim slučajno pre nekih sedam dana. Preko društvenih mreža upoznao sam predsednicu Književnog kluba „Rujno”, Miku Golubović, pitao da li naša škola može biti ta koja će dobiti knjige. Evo, to se i desilo. Ovim nameravamo da nastavimo saradnju sa Književnim klubom i da se i sami, u granicama naših mogućnosti, uključimo u njihove akcije.

Pretpostavljamo da ove knjige dosta znače?

— Knjige i te kako znače ovoj školi, budući da škola nema ni biblioteku ni prostor za nju.Imamo samo bibliotečki kutak, nekoliko polica u učionici, gde su učenicima dostupne knjige. Deca će svakako biti srećna što imaju i popularnu dečiju literature, pored obavezne lektire. Nadam se da je ovo početak stvaranja jedne biblioteke. Budući da sam bivši bibliotekar, nastojim deci da pokažem vrednost knjige u životu, nastojaću da uradim, u saradnji sa Književnim klubom „Rujno”, što je moguće više da dobijemo jednu pravu biblioteku.

Uz zahvalnost domaćinima, školi „Aleksa Dejović” na gostoprimljivosti, otišli smo iz Zlakuse kao na nekim krilima, poneseni onom dečijom radošću, ali ne i bez pitanja kako je moguće da u 21.veku, jedna seoska škola, u selu koje se može pohvaliti i Terzića avlijom, Međunarodnom kolonijom umetničke keramike, odličnim KUD–om,grnčarijom, seoskim turizmom, poljoprivredom, nema svoju biblioteku.

A i građani Užica, bez obzira da li dolaze na programe koje organizuje Književni klub „Rujno”, sigurno u kući imaju pročitane dečije knjige zaostale od svoje odrasle dece, i umesto da ih premeštaju od podruma do tavana i obrnuto, trebalo bi da svojim starim knjigama pronađu nekog novog čitaoca u nekoj od seoskih škola bez biblioteka.

Milunka Nikolić