Poeta iz Valjeva Dušan Vidaković u svojoj upravo objavljenoj knjizi oslikava planinsku lepoticu Srbije aforizmima kojima je nadenuo ime – zlatiborizmi
Zlatibor – Od davnina je pisano i pisaće se o Zlatiboru, gde dogodine obeležavaju 130 godina organizovanog turizma. A to na poseban način, aforizmima kojima je nadenuo ime zlatiborizmi, čini i poeta iz Valjeva Dušan Vidaković, u upravo objavljenoj knjizi „Zlatiborska sveska”
Ređa ih stotine, narodnim jezikom i sa jasnom porukom. Opisuje zdrav odmor, prirodu, ljude, četovanje ispod četinara, krepki jablanički luč, rujanski ozon, dobroselički bosiljak. Rečima jezdi zatalasanom visoravni od Rujna do Dubrave, od Semegnjeva do Sirogojna. Dobar glas mu odzvanja sa Čukera, vidici Konjodera njegov su melem protiv suženja svesti. Lozinka mu je Rožanstvo, a odziv blaženstvo.
„Zlatibor je brat nade, suprug ljubavi, otac vere i sin Srbije”, „Bor i jeste zlatan zato što ne precenjuje zlato”, „Ovladao sam veštinom slušanja sebe, osluškujući semegnjevske tišine”, „Zlatiborizam – viši nivo optimizma”, „Zlatibor nema cenu – vredi svake pare”, „Srbija je večna dok je Zlatiboru verna”, „Mislim o Zlatiboru, dakle postojim”, neki su od Dušanovih zlatiborizama.
Recenzent „Zlatiborske sveske” Radomir Andrić piše da u ovom uzajamnom darivanju autora i planine zapažamo poetsku energiju poteklu iz narodnog jezika i književnih tvorevina u kojima se čuva životodajni govor. „Zlatiborizmi spajaju epsko i lirsko, lučevinom sa samotvornim značenjem i zračenjem. A lučevina podrazumeva nešto vekovito na zlatiborskoj visoravni gde autor izoštrava čula i duhovnu postojanost, spreman za lov metafora koje nadrastaju opšta mesta”, beleži Andrić, koji je i sam nadahnuto pisao o Zlatiboru.
Dušan Vidaković (53), pesnik sa zbirkama koje su prevedene na desetak jezika, javnosti je poznat po haiku poeziji i istraživanju minijaturnih poetskih formi drevnog Japana, o čemu je i „Politika” svojevremeno pisala. „Haiku i vaka uče kako prepoznati univerzalne istine u zrncima svakodnevice koje previđamo živeći prebrzo”, objašnjavao je pre bezmalo dve decenije tu svoju sklonost.
Sada evo Dušana u zrncima i na krilima dragog mu Zlatibora. Planine koja se, pokazuje ovaj poeta, punim srcem može voleti i plućima udisati i iz udaljenog Valjeva.
IZVOR: Politika
Za još vesti pratite ERO
