Tržište kafe 2026
Globalno tržište kafe završava 2025. godinu na istorijski visokim nivoima, sa cenom kafe iz Brazila koja je u poslednje dve godine porasla čak tri puta. Ova dramatična eskalacija nije samo rezultat trenutnih geopolitičkih tenzija, već dubljeg, strukturnog preokreta u kom klimatske promene postaju glavni pokretač neizvesnosti. Kako se svet priprema za 2026. godinu, ključno pitanje glasi: da li će se berzanske i maloprodajne cene stabilizovati, ili smo svedoci trajne promene u ekonomiji ove osnovne robe?
Rekordna 2025: Suša, carine i strukturni preokret
Godina 2025. upisala se u analima kao jedna od najturbulentnijih za globalnu industriju kafe. Tržište je ušlo u godinu sa godišnjom stopom rasta cena od impresivnih 70 odsto, potpomognuto snažnom sušom u ključnim regionima za proizvodnju. Međutim, priroda je dodala još jedan sloj složenosti: obilne kiše koje su usledile nakon suše drastično su smanjile rod, izazvavši dvostruki pritisak na ponudu. Svemu tome se pridružio i ljudski faktor u obliku američkih „kaznenih“ carina na brazilski izvoz, što je u oktobru gurnulo cene zrna arabika kafe na apsolutno nove rekorde. Ova kombinacija prirodnih i političkih sila stvorila je savršenu oluju koja je testirala otpornost globalnih lanaca snabdevanja i kupovnu moć potrošača širom sveta.
Uticaj američkih carina na brazilski izvoz
Američka administracija je tokom leta uvela carinu od 50 odsto na brazilski izvoz kafe, kao geopolitički odgovor na unutrašnje pravne procese u Brazilu. Ova mera je imala neposredne i dalekosežne posledice. S obzirom da Brazil zajedno sa Vijetnamom proizvodi čak 60 odsto svetske ponude kafe, svaki potres u njegovom izvozu odjekuje na globalnom nivou. Carine su izazvale trenutna tržišna previranja, ali su teško pogodile i američke potrošače, čime su stvorile politički pritisak na samu administraciju. Ovaj pritisak rezultirao je delimičnim ublažavanjem kasnije tokom jeseni, kada su sektorske carine na kafu ukinute. Međutim, ova epizoda jasno je ukazala na ranjivost tržišta na regulatorne promene. Kako je naveo i Giuseppe Lavazza, predsednik čuvene italijanske pržionice, maloprodajne cene ostaju osetljive na ovakve rizike, uprkos nadi da je najgore iza nas.
Klimatske promene kao glavni strukturni rizik
Dok su carine bile aktuelan šok, analitičari Bloomberg Adrije ističu da je prava, dugoročna pretnja strukturne prirode. „Kombinacija klimatskih promena, geopolitičkih tenzija i nestabilnosti tržišta dovela je do naglog rasta cena”, konstatovali su oni. Proizvođači širom sveta, od Brazila do Vijetnama, redovno prijavljuju gubitke useva zbog ekstremnih vremenskih prilika: suša, mraza, obilnih padavina i biljnih bolesti koje napreduju u promenljivom klimatskom obrascu. U Brazilu, državi Minas Žerais koja je srce proizvodnje kafe, situacija ostaje alarmantna. U oktobru su neki regioni primili tek oko 70 odsto uobičajene količine padavina za to doba godine. Kako ističe Fernando Maksimiliano iz StoneX-a, klimatski faktor je ključan, dok su carine bile samo dodatni sloj pritiska na već istegnutu ponudu.
Dugoročne posledice za zemlje proizvođače
Optimalni uslovi za proizvodnju kafe su specifični: tropska ili ekvatorijalna klima na određenoj nadmorskoj visini sa konstantnom vlažnošću. Promena klimatskih obrazaca direktno ugrožava ove ekosisteme. Istraživanja su bezobzirna: procenjuje se da će do 2050. godine samo oko polovina današnjeg zemljišta pogodnog za kafu ostati takav. Ovo ima strateške implikacije za zemlje čija privreda zavisi od ove robe. Na primer, kafa čini oko 10 odsto ukupnih prihoda od poljoprivrednog izvoza Vijetnama i oko tri odsto njegovog BDP-a. Iako je zemlja prošle godine zabeležila pad u količini izvezene kafe, viši berzanski kurs osigurao je rast prihoda od milijardu dolara. Ovaj paradoks oslikava novu realnost: manja ponuda, ali veća finansijska volatilnost i neizvesnost.
Arabika vs. Robusta: Dva različita svetska tržišta
Tokom 2025. godine, tržišta dve glavne vrste kafe – arabike i robuste – pokazala su divergentna kretanja, što otkriva njihove različite osetljivosti i uloge u industriji. Arabika, čiji su terminski ugovori porasli oko 9.6% tokom godine, bila je jedna od najprofitabilnijih poljoprivrednih roba. Njen rast vođen je prvenstveno vremenskim problemima u Brazilu (najvećem proizvođaču), niskim zalihama i privremenim uticajem američkih carina. Suprotno tome, cena robuste je tokom iste godine pala za impresivnih 20.2%. Ovaj pad posledica je poboljšanja ponude, naročito očekivanja veće žetve u Vijetnamu, najvećem svetskom proizvođaču robuste.
| Vrsta kafe | Trend u 2025. | Ključni faktori | Glavni proizvođač |
|---|---|---|---|
| Arabika | Rast (~9.6%) | Suša u Brazilu, niske zalihe, carine | Brazil |
| Robusta | Pad (~20.2%) | Poboljšana ponuda iz Vijetnama, veća žetva | Vijetnam |
Ova podela ima praktične posledice. Arabika, koja se smatra kvalitetnijom i teže je zamenljiva u premium mešavinama, ostaje pod stalnim pritiskom klimatskih rizika. Robusta, sa druge strane, češće se koristi u instant kafi i espresu mešavinama, a njena niža cena može privući potrošače sa manjom kupovnom moći, što utiče na opšte trende potrošnje.
Prognoze za tržište kafe u 2026. godini
Prema analizi vodećih igrača kao što su ING banka i vijetnamski izvoznik Helena Coffee Vietnam, 2026. godina mogla bi doneti fazu prilagođavanja i delimičnog zahlađenja na tržištu. Ključ tog razvoja događaja leži u oporavku proizvodnje kod dva giganta: Brazila za arabiku i Vijetnama za robustu. Ako se ostvare prognoze o boljoj žetvi, globalna ponuda bi mogla da poraste, što bi umanjilo pritisak na cene, posebno kod robuste. Međutim, ovaj scenario je uslovljen kaprima vremena.
Scenariji za robustu i arabiku
Za tržište robuste, osnovni optimistički scenario predviđa oporavak proizvodnje u Vijetnamu i potencijalno rekordnu žetvu u Brazilu, što bi moglo da spusti cene u raspon od 3.200 do 3.800 dolara po toni. Međutim, Helena Coffee Vietnam ističe i alternativne puteve. Ekonomski zastoj zbog carina mogao bi da umanji potražnju i gurne cene čak do 2.800 dolara po toni. Suprotno tome, nove vremenske nepogode (npr. fenomen La Ninja) ili jača potražnju sa tržišta u razvoju mogle bi da održe cene na nivou od 3.800 do 4.500 dolara po toni.
Za arabiku su polazne pretpostavke skeptičnije. Osnovni scenario podrazumeva da se proizvodnja u Brazilu neće oporaviti u punoj meri ili da će sušni uslovi opstajati. Uz relativno stabilnu potražnju za kvalitetnom arabikom, to bi moglo da održi cene na povišenim nivoima. Najpesimističniji, ali realistični scenario uključuje nastavak loših vremenskih uslova, što bi, uz snažnu potražnju, moglo da ponovo gurne cene iznad rekorda iz 2025. godine.
Evropska regulativa i efekti na maloprodaju
Važan faktor za evropsko tržište u 2026. biće regulatorni okvir. Dodatno jednogodišnje odlaganje primene stroge Uredbe EU o proizvodima bez deforestacije daje uvoznicima i pržionicama dragoceno vreme za prilagođavanje. Ovo smanjuje neposredni rizik od poremećaja u snabdevanju na evropskom kontinentu tokom naredne godine. Međutim, dugoročno, ova regulativa će zahtevati transparentnije i održivije lanace snabdevanju, što može uticati na troškove.
Iako berzanske cene mogu pokazivati trend pada, potrošači bi trebalo da budu spremni na kontinuirano visoke maloprodajne cene. Kako je izjavila Cristina Scocchia iz Illycaffè-a, kompanije ne mogu jednostavno da apsorbuju rast troškova sirovina koji se dogodio u prethodnim godinama. Karlos Merea iz Rabobanke objašnjava da rast cena u maloprodaji obično kasni za berzanskim kretanjima nekoliko meseci, a ponekad i do godinu dana. Stoga, čak i ako se ponuda poboljši, efekt na policama supermarketa i u kafićima može biti odložen.
Iskustva lokalnih pržionica i uvoznika
Perspektiva lokalnih igrača, kao što je Aljaž Smrekar iz mariborske Tovarne kafe Ruster Kofi, pruža konkretan uvid u svakodnevne izazove. On potvrđuje trostruki rast cene brazilske kafe u poslednje dve godine i ističe aktuelne probleme u globalnom lancu snabdevanja, poput kašnjenja isporuka iz Etiopije i Kenije od dva meseca. Ovi operativni problemi, u kombinaciji sa visokim osnovnim troškovima, osiguravaju da će pritisak na krajnje cene za potrošače opstati u predstojećem periodu, oblikujući navike potrošnje i traženje alternativa.
