Uskim putevima uz i niz padine brda koja su zagrlila selo Zlakusa, pored sređenih domaćinstava dolazi se do kuće domaćina Milana Savića. Tu se ove godine održava, 18–ta Medjunarodna umetnička kolonija „Keramika“, koja je simbolično ili slučajno otvorena 18. avgusta. Ove godine ona okuplja 16 umetnika iz Holandije, Turske, Meksika, Hrvatske i Srbije.
Naviknuti na umetnike okupili su se meštani ponosni na bogatstvo koje je jedinstveno u svetu – glinu od koje je, na njima vekovima poznat način, pečenjem u pećima sa otvorenom vatrom nastalo bezbroj dela umetničke i upotrebne vrednosti, spremni da ugoste ne samo stvaraoce umetničkih dela, već u posetioce, poštovaoce umetnosti. U okupljenima izdvajaju se, u živopisnim nošnjama, članovi muške i ženske pevačke grupe, Dečiji ansambl pod rukovodstvom Saše Drndarevića zaslužnog za osnivanje i rad etno parka, a svim ovim koordinira akademski slikar keramičar Sofija Bunardžić. Ona je na svečanom otvaranju istakla značaj ove kolonije za umetnost, naglašavajući njen internacionalni značaj kao i to da je njenim postojanjem do ovog „punoletstva” kroz Zlakusu prošlo 350 umetnika koji su ostavili preko 1. 000 radova.
—Deo ove kolekcije može se videti na postavci u Potpećkoj pećini, a očekuje se da će gradjani Užica u doglednoj budućnosti moći da uživaju u stvarlačkim tvorevinama u galeriji za koju Gradska uprava traži odgovarajuće prostorno rešenje —rekla je Bunardžićeva.
Dobrodošlicu je umetnicima poželeo i Saša Milošević, gradonačelnik Užica istakavši „da želi da ovde nađu vrhunac svog kreativnog stvaralaštva”.
—Ovakva okupljanja su potrebna našem gradu i ovom mestu, čine nas duhovno bogatijim. Ponosni smo što naš grad ima manifestaciju ovakvog karaktera i ovakog značaja—dodao je Milošević.
Na koloniju, pomalo zbunjena, kao i svaki stranac koji ne razume jezik i običaje došla je i Majlejla Lejla, akademska umetnica iz Meksika. Rodjena kostarikanka, naturalizovana meksikanka i žena meksičkog diplomate, našla se u Beogradu pre osam meseci. U Zlakusi se nada svojevrsnom umetničkom iskušenju, jer je samo teorijski upoznata sa drevnom tehnikom pečenja gline na „naš” način koji je donekle podseća na metode kojima se radi u zoni Apake u Meksiku, isprobavajući specifičnosti materijala, uradiće nekoliko keramičkih komada.
—Rođena sam u Montajni, u Kostariki. U Beogradu se osećam lepše nego kod kuće, a mogu istaći vašu ljubaznost i susretljivost. Planiram da ostanem četiri godine u Srbiji i za to vreme ću pokušati da upoznam različitosti, pronađem sličnosti, ali i da obogatim svoj stvaralački put i steknem nova iskustva u radu—navela je Lejla.
Akademski umetnik, Ivana Čotrić iz Beograda, nosi prijatne uspomene sa prvog boravka ovde 2006. godine. Vraćajući se ponovo, očekuje pored druženja, prijatne atmosfere i „nekoliko lepih radova”. Skromna umetnica kaže da joj Zlakusa prija, selo je za nju idealan odmor, a kako drži školu za izradu umetničkih predmeta od keramike za decu, svako novo iskustvo trudiće se da prenese mladima, da ih podstakne na rad i stvaralaštvo.
Raspoloženi i ponosni na svoje specijalitete iz zemljanog lonca, meštani Zlakuse su spremni da ugoste svakog stranca isto kao i sugrađane. Radina Nikitović, umorna od dnevnih obaveza na selu, ističe značaj ove Kolonije za njih. Kako kaže, za njihovo selo se čulo dalje od Užica, domaćinima se javljaju umetnici koji su ranijih godina boravili ovde, dolaze ponovo da se odmore, a oni su pioniri seoskog turizma i stalo im je da njihovi planovi uspeju. Osim toga, pošto su poznati po izradi zemljanog posuđa „zahvaljujući umetnicima, naš lonac se podigao iznad vašarske atrakcije”.
Nadomak Užica, već ubeležena na kartu umetničkih puteva stvaraju se, narednih 10 dana, nova umetnička dela. Zlakusa je pružila gostoprimstvo, materijal, spremila peć za pečenje keramike. Ostalo je stvar umetničkih pregalaca.
Milunka Nikolić
