Tamara Mićević i Aleksandra Jovanović atletičarke AK „Užice”: Atletiku treba voleti i posvetiti se da bi uspeo

Atletski klub „Užice” može da se pohvali sjajnim takmičarima koji se redovno sa takmičenja vraćaju sa medaljama i odličnim rezultatima. Među njima su Tamara Mićević (15) i Aleksandra Jovanović (13) koje iako još uvek starija i mlađa pionirka, iza sebe imaju mnogo istrčanih trka i osvojenih medalja.

Tamara Mićević, iako starija pionirka, uveliko se takmiči sa starijima od sebe i sjajnim rezultatima koje postiže dokazuje talenat, ali i veliku želju da uspe u atletici.

— Atletikom sam počela da se bavim pošto sam na školskim krosevima osvajala prva i druga mesta, pa sam kasnije odlučila da počnem da treniram ovaj sport. U atletici ima nešto što me posebno privlači i to me vuče da svaki dan treniram i dolazim autobusom sa Bele zemlje na treninge. Volim tu borbu sa vremenom, ali i sa ostalim takmičarkama. Jednostavno dok trčim osećam se dobro i to me ispunjava. Na nekim trkama treba se trudim da ostrčim što bolje vreme, a na nekim mi je bitna samo pobeda—priča Tamara koja se opredelila za trke na 1500 i 3000 metara.

Mlađa drugarica sa staze, Aleksandra Jovanović je pre tri godine došla u AK „Užice” i kaže nije pogrešila, jer je atletiku zavolela i u potpunosti se pronašla u ovom sportu.

— U atletici za mene postoji nešto posebno. Sviđa mi se taj osećaj da sam jača od drugih i da se ističem trčeći. Volim da treniram i ne pada mi teško sve to. Svi misle da je lako trčati, ali to nije tako i ovaj sport je kraljica sportova, jer je potrebno mnogo truda, rada i upornosti da bi postigao dobre rezultate—objašnjava Aleksandra.

Obe se slažu da je atmosfera na trenizima sjajna i da svi jedni drugima pomažu da izdrže napore, jer znaju da im samo veliki rad omogućava da  postignu još bolje rezultate.

—Naporno je trenirati atletiku, ali svi ovde smo svesni da bez mnogo rada ne možemo osvajati medalje i obarati rekorde na trkama. Naše druženje i bodrenje u klubu nam svima pomaže i zahvaljujući tome lakše podnsimo sve napore—pričaju mlade atletske nade.

Aleksandru koja se takmiči u displiplinama na 600, 800 i 1500 metara odlikuju brzina i snaga, a izdržljivost je ono na čemu još treba da radi. Za razliku od nje Tamaru upravo ta izdržljivost  vuče napred i omogućava joj da uz odlične brzinske sposobnosti  ruši rekorde i osvaja medalje na takmičenjima.

—Do sada imam jedno osamdesetak medalja, a ta brojka će se naravno povećavati. Ove godine sam postala Prvakinja Srbije u krosu za mlađe juniorke, na Kupovima Srbije za mlađe i starije juniorke sam osvajala prva i druga mesta. Najveći uspesi su mi plasman na EJOF na 3000 metara i trka na seniorskom prvenstvu gde sam nastupila van konkurencije, ali mi je cilj bio da ispunim normu za EJOF na 1500 metara, što sam i uspela. Sada se intezivno spremam za to takmičenje koje će se krajem jula održati u Gruziji i nadam se da ću ponoviti ove rezultate, a možda ih i popravim—priča Tamara.

— Ove godine nisam imala mnogo takmičenja, pošto kao mlađa pionirka ne mogu da nastupam sa starijima. Ali sam ove godine na mitingu za juniorke gde je bila organizovana trka na 1000 metara za pionirke oborila državni rekord star 20 godina za četiri sekunde i on sada iznosi 2, 58 sekundi. Prošle godine sam bila sam druga na Prvenstvu Srbije na 600 metara za mlađe pionirke i prva na 600 metara za starije pionirke i druga na 1500 metara za starije pionirke. Do sada sam osvojila oko 70 medalja, a naravno biće ih još—kaže Aleksandra.

M. H.