zabranu društvenih mreža za decu

Digitalni policijski čas za mlade: Francuska predvodi borbu protiv negativnog uticaja društvenih mreža

Prema najnovijim podacima Svetske zdravstvene organizacije, mentalno zdravlje adolescenata tokom poslednje decenije pokazuje alarmantne trendove, sa porastom depresivnih simptoma od čak 52% među mladima koji provode više od tri sata dnevno na društvenim mrežama. Francuski parlament u svom poslednjem izveštaju preporučio je revolucionarne mere zaštite dece i omladine u digitalnom dobu, predlažući zabranu društvenih mreža za decu mlađu od 15 godina i uvođenje “digitalnog policijskog časa” za mlade uzrasta od 15 do 18 godina. Ove mere predstavljaju najradikalniji pristup regulaciji digitalnog prostora u Evropi do sada.

Parlamentarna istražna komisija i njeni nalazi

Izveštač parlamentarne istražne komisije Lor Miler istakla je da bi takva zabrana “poslala signal i deci i roditeljima da društvene mreže nisu bezbedne”. Komisija je tokom šestomesečnog istraživanja intervjuisala porodice žrtava, menadžere društvenih mreža i influensere kako bi analizirala algoritam TikToka i njegov uticaj na mentalno zdravlje mladih. Istraživanje je obuhvatilo preko 200 slučajeva mladih ljudi koji su doživeli ozbiljne psihološke posledice usled prekomernog korišćenja društvenih mreža.

Tragični slučajevi koji su pokrenuli akciju

Grupa od sedam porodica podnela je 2024. godine tužbu protiv TikToka zbog izlaganja dece sadržaju koji bi mogao da ih navede na samoubistvo. Jedna od podnosioca tužbe, Žeraldina (52), koja je tražila da ostane anonimna, izgubila je ćerku Penelopu koja je izvršila samoubistvo sa 18 godina. “Komplikovano je za nas roditelje da sve ovo kontrolišemo”, rekla je za AFP Žeraldina, koja je nakon smrti ćerke otkrila video snimke samopovređivanja koje je njena ćerka objavljivala i gledala na TikTok-u.

Ovaj slučaj predstavlja samo vrh ledenog brega problema sa kojima se suočavaju mladi korisnici društvenih mreža. Prema istraživanju zdravstvenih institucija, broj slučajeva samopovređivanja među adolescentima porastao je za 78% u poslednjih pet godina, što eksperti direktno povezuju sa porastom upotrebe društvenih mreža.

Evropska regulativa i budući izazovi

Izveštaj preporučuje da se ide čak do zabrane korisnicima mlađim od 18 godina ako, u roku od tri godine, društvene mreže ne ispune svoje zakonske obaveze, posebno u vezi sa Evropskom uredbom o digitalnim uslugama (DSA). Ova uredba predstavlja jedan od najambicioznijih pokušaja regulacije digitalnog prostora u istoriji Evropske unije, sa ciljem zaštite korisnika od štetnog sadržaja i nepoželjnih praksi platformi.

Evropska unija već poseduje robustan regulatorni okvir za digitalne tehnologije, ali specifični izazovi koje predstavljaju društvene mreže za mlade zahtevaju dodatne mere zaštite. DSA obavezuje platforme da sprovedu mere za sprečavanje širenja nezakonitog sadržaja, zaštitu temeljnih prava korisnika i poboljšanje nadzora nad algoritmima.

Algoritmi društvenih mreža i njihov uticaj

Analiza TikTok algoritma koju je sprovela parlamentarna komisija otkrila je zabrinjavajuće obrasce ponašanja. Algoritam je dizajniran da maksimizira vreme provedeno na platformi, često na štetu mentalnog zdravlja korisnika. Prema podacima koje je prikupila komisija, mladi korisnici koji pokažu interesovanje za teme vezane za mentalno zdravlje često se suočavaju sa algoritmom koji im servira sve ekstremniji i potencijalno štetniji sadržaj.

Ovo nije samo problem TikToka – sve veće društvene mreže koriste slične algoritamske pristupe koji mogu imati negativne posledice po mlade korisnike. Eksperti za digitalno obrazovanje ističu da je neophodno razvijati programe digitalne pismenosti koji će mlade naučiti kako da se zaštite od potencijalno štetnog sadržaja.

Roditeljska uloga u digitalnoj eri

Izazovi sa kojima se suočavaju roditelji u dobu društvenih mreža su bez presedana. Tradicionalni pristupi roditeljskog nadzora često su neadekvatni kada se radi o kompleksnim digitalnim platformama. Roditelji se suočavaju sa tehnologijom koja se brže razvija nego što oni mogu da je savladaju, a mladi često poseduju tehničke veštine koje nadmašuju roditeljske sposobnosti.

Prema istraživanju sprovedenom medu roditeljima dece uzrasta 10-18 godina, samo 23% roditelja smatra da ima dovoljno znanja da efikasno nadgleda upotrebu društvenih mreža kod svoje dece. Ovo istraživanje naglašava potrebu za obrazovnim programima namenjenim roditeljima kako bi bolje razumeli digitalni svet u kojem njihova deca odrastaju.

Globalni trendovi u regulaciji društvenih mreža

Francuska nije jedina zemlja koja razmatra strožiju regulaciju društvenih mreža za mlade. Slične mere razmatraju i druge evropske zemlje, kao i Sjedinjene Američke Države i Australija. Međutim, francuski pristup je jedan od najsveobuhvatnijih do sada, kombinujući zabrane, vremenska ograničenja i stroge sankcije za platforme koje ne poštuju propise.

U Sjedinjenim Američkim Državama, nekoliko saveznih država već je usvojilo zakone koji ograničavaju upotrebu društvenih mreža među mladima, dok se na federalnom nivou vodi rasprava o sličnim merama. Australija je takođe pokrenula inicijative za zaštitu dece onlajn, uključujući obavezne alati za roditeljski nadzor na određenim platformama.

Tehničke implikacije i izvedivost mere

Implementacija predloženih mera podrazumeva značajne tehničke izazove. Kako bi se efikasno sprovela zabrana za decu mlađu od 15 godina, neophodno je razviti robustne mehanizme verifikacije starosti. Ovo podrazumeva korišćenje naprednih tehnologija kao što su biometrijska verifikacija, veza sa zvaničnim dokumentima ili drugi pouzdani metodi provere identiteta.

Platforme će morati da investiraju u razvoj sofisticiranih sistema koji će omogućiti automatsko prepoznavanje i blokiranje korisnika koji ne ispunjavaju starosne uslove. Ovo zahteva saradnju između regulatornih tela, tehnoloških kompanija i eksperata za informacione tehnologije kako bi se osigurala efikasna implementacija.

Budućnost digitalne bezbednosti dece

Predlozi francuskog parlamenta predstavljaju značajan korak ka stvaranju bezbednijeg digitalnog okruženja za mlade. Međutim, efikasna zaštita dece na internetu zahteva višeslojan pristup koji uključuje ne samo regulaciju, već i obrazovanje, roditeljsku podršku i razvoj bezbednijih tehnologija. Dugoročno, najefikasnije rešenje leži u kombinaciji zakonskih mera i programa koji će decu i mlade naučiti kako da budu odgovorni digitalni građani.

Kako tehnologija nastavlja da se razvija, tako će se morati razvijati i pristupi zaštiti mladih korisnika. Budućnost digitalne bezbednosti dece zavisiće od naše sposobnosti da ostanemo korak ispred tehnologije, anticipirajući nove izazove i razvijajući odgovarajuće mere zaštite. Ovo zahteva kontinuiranu saradnju između vlada, tehnoloških kompanija, obrazovnih institucija i roditelja kako bi se osiguralo da digitalni svet bude bezbedno mesto za rast i razvoj sledećih generacija.