Spaljivanje strništa

Spaljivanje strništa: Kažnjiva praksa koja uništava zemljište i ugrožava zdravlje

Preko 3.000 požarišta na poljoprivrednim površinama zabeleženo je u Srbiji tokom proteklih nedelja, što je dovelo do ozbiljnog zagađenja vazduha i ugrožavanja saobraćaja širom zemlje. Ova uobičajena praksa spaljivanja strništa, koja se tradicionalno primenjuje nakon žetve, predstavlja ne samo zakonom kažnjiv prekršaj, već i ozbiljnu pretnju po životnu sredinu i zdravlje ljudi i životinja.

Zakonske posledice i sankcije

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sprovodi stroge mere protiv spaljivanja strništa, oslanjajući se na ažurirane podatke dobijene putem satelitskih i terenskih snimaka. Prema Zakonu o zaštiti od požara, za ovaj prekršaj predviđene su visoke novčane kazne koje mogu da iznose i do nekoliko stotina hiljada dinara. Međutim, Ministarstvo primenjuje i dodatne mere na osnovu Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, koje mogu da dovedu do gubitka državnih podsticaja za celo poljoprivredno gazdinstvo.

Pasivan status i gubitak podsticaja

Svaka parcela koja je i dalje prijavljena kao aktivna u sistemu eAgrar, a za koju je utvrđeno da je spaljena bez prethodne prijave požara, automatski će povlačiti pasivan status celog poljoprivrednog gazdinstva. Stavljanjem u pasivan status, gazdinstvo gubi zakonsko pravo na državne podsticaje, što predstavlja značajan ekonomski udarac za poljoprivrednike. Ova mera ima za cilj da ohrabri poljoprivrednike da se pridržavaju propisa i da spreči neovlašćeno spaljivanje strništa.

Rok za ispravljanje podataka u eAgraru

Ministarstvo je ratarima dalo rok od sedam dana za dobrovoljno ispravljanje podataka u eAgrar sistemu. Svi poljoprivrednici koji su imali požar na svojim parcelama, bez obzira na uzrok, pozvani su da ažuriraju podatke. Ako su parcele uništene ili izgorele, moraju da izvrše njihovo privremeno isključenje iz aktivne obrade, jer u suprotnom neće imati pravo na podsticaje. Nakon isteka navedenog roka, sva gazdinstva koja nisu ispoštovala ovaj poziv, a na čijim se parcelama utvrdi spaljivanje bez prijave, biće predmet prekršajnog postupka.

Ekološki uticaj spaljivanja strništa

Spaljivanje strništa ima katastrofalan uticaj na životnu sredinu. Ova praksa uništava zemljište tako što ga lišava organske materije i mikroorganizama neophodnih za plodnost. Prema studijama Instituta za poljoprivredna istraživanja, spaljivanje strništa dovodi do gubitka do 80% organske materije u površinskom sloju zemljišta. Osim toga, oslobađanje velikih količina ugljen-dioksida i drugih štetnih gasova doprinosi globalnom zagrevanju i klimatskim promenama.

Uticaj na kvalitet vazduha i zdravstvene posledice

Tokom prethodnih dana, satelitski snimci zabeležili su više hiljada požarišta na njivama, što je dovelo do ozbiljnog zagađenja vazduha u mnogim mestima. Dim i čađ koji nastaju prilikom spaljivanja strništa sadrže opasne čestice PM2.5 i PM10 koje mogu da izazovu zdravstvene probleme kao što su astma, bronhitis i druge respiratorne bolesti. Prema podacima Zavoda za javno zdravlje, u periodima intenzivnog spaljivanja strništa dolazi do porasta broja hitnih intervencija zbog respiratornih problema za čak 40%.

Alternativni metodi upravljanja strništem

Postoje brojni alternativni metodi upravljanja strništem koji su ekonomski isplativi i ekološki prihvatljivi. Jedan od najefikasnijih načina je korišćenje specijalnih mašina za usitnjavanje strništa koje ga pretvaraju u organsko đubrivo. Ovaj metod ne samo što sprečava zagađenje, već i poboljšava kvalitet zemljišta. Druga opcija je korišćenje strništa za proizvodnju biogoriva ili kao sirovinu u industriji. Prema istraživanjima Poljoprivrednog fakulteta, pravilno upravljanje strništem može da poveća prinos kultura za 15-20% u narednim godinama.

Pojačane kontrole i inspekcijski nadzor

Ministarstvo naglašava da, u saradnji sa poljoprivrednom inspekcijom i Sektorom za vanredne situacija MUP-a, nastavlja sa pojačanim kontrolama na terenu. Inspekcijske službe već sankcionišu lica koja krše propise. Ove mere nisu usmerene protiv samih ratara, već služe zaštiti zemljišta, biodiverziteta i zdrave životne sredine. Građani su pozvani da ovakve postupke prijavljuju nadležnim vatrogasnim stanicama, što doprinosi efikasnijem sprovođenju propisa.

Edukacija i promena poljoprivrednih praksi

Ključni faktor u borbi protiv spaljivanja strništa je edukacija poljoprivrednika o štetnim posledicama ove prakse i promovisanje alternativnih metoda. Obrazovne institucije i poljoprivredne organizacije imaju ključnu ulogu u promovisanju održivih poljoprivrednih praksi. Regularni seminari, radionice i konsultacije mogu da pomognu poljoprivrednicima da usvoje nove metode upravljanja strništem koje su ekonomski isplativije i ekološki održivije.