Problemi kratkovidosti

Problemi kratkovidosti

Rastući problem kratkovidosti kod dece u Evropi

Prema procenama, do 2050. godine čak 70 posto dece u Evropi može postati kratkovido. Ovaj alarmantan trend ima direktnu vezu sa povećanjem upotrebe telefona, tableta i računara među najmlađim generacijama. Preterano gledanje u ekran dovodi do simptoma kao što su suve i umorne oči, peckanje, glavobolje i na kraju do sve slabijeg vida. Ova problematika nije jedinstvena za Evropu, već konstantno beležimo slične trendove i u Aziji, Americi i drugim delovima sveta.

Uloga modernih tehnologija u pogoršanju vida

Oftalmolog dr Marija Trifunović, koja redovno radi sistematske preglede za decu, ukazuje da je sve veći broj mališana sa miopijom, odnosno minus dioptrijom. Deca danas lako provode sate ispred digitalnih uređaja, što ne samo da ne dozvoljava redovno treptanje očiju, već dovodi do sušenja očiju jer treptaji nisu samo zaštitni refleks već i način na koji se naše oči hidriraju kroz suzni film. Loša postura koja nastaje usled dugotrajnog gledanja u ekran dodatno pogoršava umor očiju i suvoću.

Kako smanjiti posledice gledanja u ekran?

Stručnjaci preporučuju ograničenje vremena gledanja u ekran posebno kod najmlađih. Na primer, deca uzrasta do pet godina trebalo bi da provode maksimalno sat vremena dnevno ispred ekrana, dok školski uzrast može izdržati oko dva sata. Ipak, u modernom svetu ova mera je često teško ostvariva, pa je važno angažovati decu kroz druge aktivnosti, poput sporta i boravka na otvorenom. Igra napolju ne samo da odmara oči već i omogućava očnim mišićima da se relaksiraju gledanjem u daljinu, što je prirodan način prevencije miopije.

Preporuke Svetske zdravstvene organizacije za zaštitu vida

SZO savetuje da na svakih 20 minuta rada na blizinu (uključujući gledanje u ekran), treba napraviti pauzu od 20 sekundi pritom gledajući u daljinu, po mogućstvu u prirodu, gde dominira zelenilo i plavetnilo. Takođe, boravak u prirodi od najmanje dva sata dnevno može da poništi negativne efekte produženog gledanja u ekran. Nažalost, moderni ritam života i porodične navike se menjaju, pa umesto da deca budu aktivna napolju, sve ih je više zatvoreno u stanove ili kuće sa digitalnim uređajima.

Identifikacija i prevencija problema vida kod dece

Veoma je važno pratiti prve znake problema sa vidom kod dece od njihovog najranijeg uzrasta. Pored urođenih mana kao što su strabizam ili drugi ozbiljniji problemi, treba obratiti pažnju na ponašanje dece pred ekranom: žmirkanje, trljanje očiju, pretjerano udaljavanje ili približavanje ekranu. U takvim slučajevima roditelji bi trebalo odmah da se obrate dečjem oftalmologu što može značajno uticati na pravovremenu dijagnostiku i lečenje.

Pregledi vida i njihova važnost

Redovni pregledi vida su ključni u sprečavanju i kontroli kratkovidosti, naročito ako postoji genetska predispozicija za ovaj problem. Oftalmolog dr Marija Trifunović apeluje na roditelje da prate stanje vida kod svoje dece i da ne odlažu konsultacije sa stručnjacima čim primete bilo kakve promene. Ne treba zaboraviti da je prevencija i adekvatna briga danas jedini način da se smanji crna statistika o rastućem broju kratkovidih mališana.

Statistički pregled rasta kratkovidosti kod dece

Ova tabela jasno pokazuje koliko je globalno prisutan problem kratkovidosti među decom, posebno u visoko digitalizovanim zemljama. Svi ovi podaci su signal za hitno usvajanje mera i edukaciju roditelja, nastavnika i same dece.

Važnost pravilnog vaspitanja i saveta za roditelje

Roditelji su prva linija odbrane kada je u pitanju očuvanje zdravlja vida svoje dece. Važno je da decu motivišu da češće i duže provode vreme napolju, da se bave fizičkom aktivnošću i da im ograniče vreme ispred ekrana. Ujedno treba pratiti i psihološke aspekte korišćenja tehnologije, jer prekomerno korišćenje može imati i druge negativne posledice, pored problema sa vidom. Zajedničkim angažmanom porodice i škola može se napraviti ozbiljan pomak u očuvanju zdravlja oka kod dece.

Interni linkovi za dodatne informacije i teme

Detaljnije o dečijem zdravlju možete pročitati u kategoriji Zdravlje: Šta se dešava u našem organizmu kada je napolju 40 stepeni, dok su saveti o obrazovanju i razvoju dece dostupni u sekciji Obrazovanje: Značaj čitanja deci. Za ljubitelje aktivnosti na otvorenom i prirodu preporučujemo članak na temu Priroda: Veliki požar na Zlatiboru, gde je istaknut značaj očuvanja prirode.