Borba protiv HIV/AIDS-a u Srbiji

Svetski dan: Borba protiv HIV/AIDS-a u Srbiji – Pregled stanja u Srbiji i globalni izazovi

Od trenutka kada je virus humane imunodeficijencije (HIV) identifikovan 1984. godine, svet se suočio sa jednom od najrazornijih pandemija u istoriji čovečanstva. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 35 miliona ljudi je do danas preminulo od posledica AIDS-a, sindroma stečene imunodeficijencije, koji predstavlja poslednji stadijum HIV infekcije. Ovaj podatak sam po sebi govori o magnitudi problema sa kojim se i dalje borimo. Svetski dan borbe protiv AIDS-a, koji se obeležava 1. decembra, nije samo prilika da se setimo onih koje smo izgubili, već i da podignemo svest o važnosti prevencije, testiranja i lečenja. To je dan kada se globalna zajedmica ujedinjuje u podršci osobama koje žive sa HIV-om, boreći se protiv stigme i diskriminacije koje često prate ovu dijagnozu. Iako je napredak u medicini transformisao HIV od smrtonosne presude u hronično stanje sa kojim se može kvalitetno živeti, borba nipošto nije gotova. Globalno, procenjuje se da oko 38 miliona ljudi živi sa ovim virusom, a mnogi od njih i dalje nemaju pristup adekvatnoj terapiji ili se suočavaju sa društvenom osudom. Zato je kontinuirano informisanje i edukacija javnosti ključno za dalji napredak.

Borba protiv HIV/AIDS-a u Srbiji: Istorijat pandemije i naučni proboji

Rane osamdesete godine prošlog veka obeležila je pojava misteriozne bolesti koja je napadala imuni sistem, ostavljajući obolele podložnim teškim infekcijama i određenim vrstama karcinoma. Naučnici su ubrzo izolovali virus odgovoran za ovu pojavu, nazvavši ga HIV. U početku, strah i dezinformacije dominirali su javnim diskursom, stvarajući plodno tlo za stigmatizaciju obolelih, koji su najčešće dolazili iz marginalizovanih grupa. Međutim, paralelno sa širenjem pandemije, tekao je i ubrzani razvoj nauke. Otkriće antiretrovirusnih lekova sredinom devedesetih godina predstavljalo je revoluciju u tretmanu. Ovi lekovi, koji deluju tako što sprečavaju replikaciju virusa u organizmu, omogućili su da se HIV infekcija stavi pod kontrolu. Kombinovanom terapijom (ART), nivo virusa u krvi može se svesti na nedetektibilan nivo, što ne samo da čuva imuni sistem osobe koja živi sa HIV-om, već i sprečava dalji prenos virusa na druge osobe. Ovaj princip, poznat kao “nedetektibilno jednako neprenosivo” (U=U), jedan je od najvećih uspeha u istoriji borbe protiv HIV-a i temelj modernog pristupa prevenciji i lečenju. Danas, istraživanja idu u smeru pronalaska leka koji bi potpuno uklonio virus iz organizma, kao i razvoja efikasne vakcine, što predstavlja sveti gral u ovoj oblasti nauke.

Borba protiv HIV/AIDS-a u Srbiji: Epidemiološka slika u Srbiji: Statistika i trendovi

Prema najnovijim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, od početka 2023. godine dijagnostikovane su 124 nove osobe inficirane HIV-om. Ovaj broj je za 28 manji u odnosu na isti period prethodne godine, što može ukazivati na pozitivne trendove u prevenciji, ali i na potencijalne izazove u obuhvatu testiranja. Tokom ove godine, 10 osoba je preminulo od AIDS-a, što je bolan podsetnik da je rana dijagnostika od vitalnog značaja. Od 1985. godine, kada su registrovani prvi slučajevi u našoj zemlji, do danas je ukupno dijagnostikovano 4.729 osoba. Od tog broja, polovina je razvila AIDS, a čak četvrtina je, nažalost, izgubila bitku sa ovom bolešću. Analiza podataka pokazuje da je najčešći put prenosa nezaštićeni seksualni odnos, što naglašava kontinuiranu potrebu za edukacijom o seksualnom i reproduktivnom zdravlju. Napredak je evidentan u činjenici da je terapija u Srbiji dostupna svima kojima je potrebna, čime se značajno poboljšava kvalitet i dužina života obolelih i sprečava dalje širenje infekcije.

Borba protiv HIV/AIDS-a u Srbiji: Značaj pravovremenog testiranja i savetovanja

Testiranje je jedini pouzdan način da se utvrdi HIV status i predstavlja kamen temeljac uspešne borbe protiv ove infekcije. Rano otkrivanje virusa omogućava pravovremeni početak lečenja, što je ključno za očuvanje imunog sistema i sprečavanje razvoja AIDS-a. Osobe koje započnu terapiju u ranoj fazi infekcije imaju očekivani životni vek gotovo jednak kao i osobe koje nisu inficirane. Pored toga, postizanjem nedetektibilne viremije, one više ne mogu preneti virus svojim partnerima. U Srbiji postoji mreža savetovališta za HIV gde se građani mogu besplatno, anonimno i bez uputa testirati i dobiti sve potrebne informacije. Ova savetovališta, koja funkcionišu u okviru instituta za javno zdravlje, predstavljaju siguran prostor gde se, pored testiranja, može razgovarati o rizicima, načinima zaštite i dobiti psihološka podrška. Važno je razbiti predrasude da je testiranje namenjeno samo određenim “rizičnim grupama”. Svaka seksualno aktivna osoba koja je imala rizičan kontakt trebalo bi da se testira, jer je to odraz odgovornosti prema sopstvenom i tuđem zdravlju.

Borba protiv HIV/AIDS-a u Srbiji: Život sa HIV-om: Terapija, izazovi i borba protiv stigme

Zahvaljujući savremenoj antiretrovirusnoj terapiji (ART), život sa HIV-om danas izgleda potpuno drugačije nego pre nekoliko decenija. Terapija se najčešće sastoji od uzimanja jedne ili dve tablete dnevno, ima minimalne nuspojave i izuzetno je efikasna u supresiji virusa. U Srbiji je ova terapija besplatna i dostupna svim pacijentima preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Međutim, i pored medicinskog napretka, osobe koje žive sa HIV-om i dalje se suočavaju sa ogromnim izazovima, pre svega sa stigmom i diskriminacijom. Strah od odbacivanja od strane porodice, prijatelja ili partnera, gubitak posla, kao i diskriminacija u zdravstvenom sistemu, predstavljaju težak psihološki teret. Stigma često vodi ka samoizolaciji, depresiji i anksioznosti, i što je najopasnije, može odvratiti ljude od testiranja i lečenja iz straha da će njihov status biti otkriven. Zbog toga je obrazovanje šire javnosti o činjenicama vezanim za HIV od presudnog značaja. Neophodno je jasno i glasno govoriti o tome kako se HIV prenosi, a kako ne, i da osobe na terapiji sa nedetektibilnim virusom ne predstavljaju rizik za okolinu. Razbijanje mitova i predrasuda je podjednako važno kao i medicinsko lečenje.

Borba protiv HIV/AIDS-a u Srbiji: Prevencija: Ključ za okončanje epidemije

Iako imamo efikasnu terapiju, prevencija ostaje osnovni stub u zaustavljanju širenja HIV-a. Najefikasniji način zaštite prilikom seksualnih odnosa je dosledna i pravilna upotreba kondoma. Poslednjih godina, u svetu, a odnedavno i kod nas, dostupna je i pred-ekspoziciona profilaksa (PrEP), koja podrazumeva uzimanje lekova za HIV od strane HIV-negativnih osoba kako bi se zaštitile od infekcije. PrEP je namenjen osobama sa povećanim rizikom od infekcije i pokazao se izuzetno efikasnim kada se pravilno koristi. Pored toga, postoji i post-ekspoziciona profilaksa (PEP), koja predstavlja hitno uzimanje terapije u roku od 72 sata nakon rizičnog kontakta kako bi se sprečila infekcija. Edukacija mladih o seksualnom zdravlju, programi smanjenja štete za osobe koje injektiraju droge, kao i obezbeđivanje sterilne opreme, takođe su vitalni delovi preventivne strategije. Sveobuhvatni pristup koji kombinuje ove metode, uz promociju redovnog testiranja, jedini je put ka ostvarenju cilja – okončanju epidemije AIDS-a do 2030. godine, kako je zacrtano u globalnim strategijama.

Borba protiv HIV/AIDS-a u Srbiji: Uloga zajednice i budućnost borbe protiv HIV-a

Organizacije civilnog društva i udruženja koja okupljaju osobe koje žive sa HIV-om igraju nezamenljivu ulogu u pružanju podrške, savetovanju i zastupanju prava obolelih. Ove organizacije su često prva tačka kontakta za novootkrivene osobe, pružajući im neophodnu psihološku podršku i informacije o lečenju i životu sa HIV-om. One takođe sprovode važne preventivne aktivnosti, distribuiraju edukativni materijal i kondome, i rade na podizanju svesti u zajednici. Njihov rad na terenu je od ključnog značaja za dopiranje do teško dostupnih populacija i za smanjenje stigme. Budućnost borbe protiv HIV-a leži u integraciji svih ovih napora – javnog zdravstva, naučnih istraživanja i rada zajednice. Potrebno je osigurati održivo finansiranje programa prevencije, unaprediti dostupnost savremenih metoda zaštite poput PrEP-a i nastaviti sa radom na eliminaciji svih oblika diskriminacije. Krajnji cilj je svet u kome novih HIV infekcija neće biti, a svi koji žive sa virusom imaće dug i kvalitetan život bez stigme i osude.

Borba protiv HIV/AIDS-a u Srbiji: Globalna solidarnost i lična odgovornost

Svetski dan borbe protiv AIDS-a podseća nas da HIV ne poznaje granice i da je globalna solidarnost neophodna za efikasan odgovor na pandemiju. Razvijene zemlje imaju odgovornost da pomognu zemljama sa ograničenim resursima u obezbeđivanju pristupa lečenju i prevenciji. Istovremeno, svaki pojedinac ima ličnu odgovornost. Odgovornost da se informiše o HIV-u iz pouzdanih izvora, da poznaje svoj HIV status, da koristi zaštitu prilikom seksualnih odnosa i da se prema osobama koje žive sa HIV-om odnosi sa poštovanjem i empatijom. Borba protiv HIV-a nije samo medicinsko, već i duboko socijalno i etičko pitanje. Ona zahteva od nas da se suočimo sa sopstvenim predrasudama i da radimo na izgradnji inkluzivnog društva u kojem se zdravlje i ljudsko dostojanstvo svakog pojedinca poštuju. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti budućnost bez AIDS-a.

Kroz kontinuiranu edukaciju, promociju testiranja, obezbeđivanje dostupnosti lečenja i prevencije, i aktivnu borbu protiv diskriminacije, Srbija može značajno unaprediti svoj odgovor na HIV epidemiju. Podaci pokazuju da je napredak moguć, ali i da nema mesta opuštanju. Svaki novi slučaj infekcije koji se mogao sprečiti i svaka osoba koja trpi diskriminaciju zbog svog statusa predstavlja neuspeh za celo društvo. Zato je važno da se o HIV-u govori ne samo 1. decembra, već tokom cele godine, i da borba protiv ove bolesti postane sastavni deo brige o javnom zdravlju i ljudskim pravima.