Stabilnost dinara i devizno tržište
U poslednje vreme, informacije o prividnoj nestašici evra kod pojedinih menjača izazvale su blagu nervozu među građanima. Međutim, Narodna banka Srbije (NBS) je jasno i glasno poručila: stabilnost dinara nije ugrožena, a na deviznom tržištu ima dovoljno stranih valuta. Prema podacima centralne banke, tokom poslednjih godina NBS je neto kupila skoro 12 milijardi evra, što predstavlja snažan amortizer za bilo kakve pritiske. Ova cifra nije samo statistika; to je konkretan dokaz spremnosti monetarnih vlasti da odbrane domaću valutu i finansijski sistem u celini.
Uzroci pojačane tražnje za evrom: sezona, mediji i psihologija tržišta
Narodna banka Srbije objašnjava da je rast tražnje za stranom valutom tokom poslednje dve nedelje rezultat više faktora. Prvi je uobičajeni sezonski faktor, posebno izražen u sektoru preduzeća koja intenziviraju svoje aktivnosti krajem godine. Međutim, značajniji impuls potiče od građana, a njegov katalizator su objave vezane za rad kompanije NIS. NBS naglašava da je veliki deo ove tražnje uzrokovan i informacijama u medijima i na društvenim mrežama koje, prema njihovoj proceni, nemaju racionalno uporište u ekonomskoj stvarnosti.
Ovakva situacija je klasičan primer kako psihologija tržišta može kratkoročno da prevaziđe fundamentalne ekonomske pokazatelje. Iako objektivni uslovi ne ukazuju na problem, narativi koji kruže javnošću mogu da izazovu privremeni, ali intenzivan, pritisak na pojedinačne kanale distribucije deviza, poput menjačnica. NBS upravo to ističe, naglašavajući da takve objave samo nepotrebno pojačavaju paniku, uprkos stalnim uveravanjima institucija o stabilnosti sistema.
Kako NBS održava stabilnost: mehanizmi i istorijsko iskustvo
Ključna poruka Narodne banke Srbije je da ona poseduje sve neophodne alate i mehanizme da spreči jače pritiske na kurs dinara. Ovu tvrdnju potkrepljuje konkretnim istorijskim primerima. Centralna banka se poziva na svoje uspešne intervencije tokom većih izazova od sadašnjeg, kao što su bili period pandemije KOVID-19 i početak geopolitičke krize u Ukrajini. U tim vremenima, NBS je dokazala sposobnost da održi stabilnost koristeći prethodno akumulirane devizne rezerve.
Suština njihovog pristupa leži u režimu rukovođeno plivajućeg deviznog kursa. Ovaj sistem omogućava NBS da interveniše na tržištu – bilo kupovinom ili prodajom deviza – kako bi ublažila prekomerne dnevne oscilacije i održala relativnu stabilnost kursa dugoročno. Trenutno, u uslovima privremenog porasta tražnje, Banka koristi devizne rezerve da nadoknadi trenutni višak tražnje u odnosu na ponudu, sprečavajući na taj način neželjene skokove u cenama.
Stvarno stanje na tržištu: banke imaju dovoljno, ali menjačnice čuvaju efektivu
Jedan od najvažnijih detalja u saopštenju NBS tiče se distinkcije između bankarskog sistema i menjačnica. Centralna banka kategorički navodi da u bankarskom sistemu, kao i u njenim sopstvenim trezorima, ima dovoljno strane gotovine i da kanal snabdevanja banaka funkcioniše nesmetano. Problem, prema njihovom objašnjenju, nastaje na nivou ovlašćenih menjača.
Iskustvo iz prošlosti pokazuje da menjačnice u periodima pojačane tražnje građana imaju tendenciju da slabije koriste zvanične kanale snabdevanja preko banaka. Umesto toga, nastoje da se snabdevaju međusobno ili da čuvaju sopstvene rezerve efektive za svoje redovne klijente. Paralelno sa tim, često podižu prodajni kurs na svojim objektima. Ova praksa dovodi do trenutnih lokalnih nestašica kod pojedinih menjača, iako na makro nivou nedostatka novca nema. NBS to opisuje kao situaciju gde “nema nedostatka strane gotovine, već da se ne koriste svi kapaciteti za njeno pribavljanje”.
Supervizorska uloga NBS: kontrola i sprečavanje destabilizacije
Pored monetarnih intervencija, Narodna banka Srbije ima još jedan moćan alat – supervizorsku i kontrolnu funkciju. Ova nadležnost se odnosi i na bankarski sektor i na sektor ovlašćenih menjača. NBS ima zakonsku obavezu i instrumente da pažljivo prati sve transakcije i poslovanje ovih subjekata. Cilj je jasan: sprečiti bilo kakve pokušaje nezakonitog delovanja ili manipulacije koje bi mogle da destabilizuju tržište.
Ovakva aktivna uloga centralne banke ključna je za održavanje poverenja. Građani i preduzeća moraju da znaju da postoji institucija koja neprestano nadgleda celokupni finansijski sistem i da je spremna da reaguje na svaki znak neregularnosti. To dovoljno govori o odgovornom i proaktivnom pristupu NBS, koji ide dalje od reagovanja na već nastale probleme, već ih preventivno sprečava.
Devizne rezerve: štit i strateška prednost Srbije
Podatak da je Narodna banka Srbije od 2017. do kraja 2024. godine neto kupila 11,9 milijardi evra je možda najbolji pokazatelj zdravstvenog stanja deviznog tržišta. Ovaj kontinuirani neto priliv deviza u rezerve nije slučajan; on je rezultat dugoročne monetarne politike usmerene na jačanje otpornosti ekonomije. Čak i u prvih 11 meseci tekuće godine, kada su se pojavili prvi znaci pritiska, NBS je i dalje bila neto kupac deviza u iznosu od 145 miliona evra.
Devizne rezerve su, upravo, namenjene za ovakve situacije. To su strateške rezerve koje država koristi da bi smirila tržište u vreme spoljnih šokova ili privremenih unutrašnjih disbalansa. Činjenica da Srbija ulazi u period povećane nesigurnosti sa rekordno visokim nivoom rezervi daje monetarnim vlastima ogroman manevarski prostor i omogućava im da intervenišu “pažljivo, odmereno i razborito”, kako sami navode.
Perspektiva i budući koraci: kontinuirano praćenje i spremnost na reakciju
Narodna banka Srbije je u svom saopštenju poručila da će nastaviti da pažljivo prati sve faktore na domaćem deviznom tržištu. Ovaj stav kontinuiranog nadzora je od suštinskog značaja. Ekonomski uslovi se dinamično menjaju, a tražnja za devizama može da fluktuira pod uticajem globalnih događaja, sezone ili domaćih političkih vesti. NBS mora da bude u stanju da predvidi ove talase i da bude spremna da reaguje pre nego što oni postanu preveliki.
Poruka javnosti je jasna i dvostruka. Prvo, građani i preduzeća ne treba da paniče usled trenutnih nestašica kod pojedinih menjača, jer su to lokalni, tehnicki problemi distribucije, a ne sistemski nedostatak valute. Drugo, institucije su potpuno svesne situacije i imaju jasan, dokazano efikasan plan delovanja. Stabilnost dinara, koja se održava već duže od decenije kroz razne izazove, nije slučajna; ona je proizvod disciplinovane monetarne politike i jakih rezervi.
Zaključna refleksija: značaj institucionalnog poverenja
Cela ova situacija naglašava koliko je poverenje u institucije ključno za funkcionisanje moderne ekonomije. Kada centralna banka, kao što je NBS, komunicira transparentno i podacima potkrepljeno, ona ne samo da smiruje trenutnu situaciju već i jača svoj kredibilitet za buduće izazove. Građani koji veruju da institucije rade svoj posal kompetentno manje su skloni paničnim reakcijama koje samo pogoršavaju privremene tržišne disbalanse.
Na kraju, stabilnost nacionalne valute nije samo ekonomski pokazatelj; to je temelj ekonomskog suvereniteta i preduslov za dugoročni rast i razvoj. Akcije i komunikacija Narodne banke Srbije u ovoj epizodi pokazuju da je odbrana tog temelja prioritet broj jedan, poduprt konkretnim resursima i voljom da se oni koriste na odgovoran način za opšte dobro.
