Šta bi tinejdžeri radili da se ukinu društvene mreže u Srbiji: Realnost iza statistike

Šta bi tinejdžeri radili da se ukinu društvene mreže u Srbiji: Realnost iza statistike

Australija je postala prva država na svetu koja je zvanično uvela zabranu korišćenja društvenih mreža za osobe mlađe od 16 godina. Ovaj radikalni potez pokrenuo je buru debata širom sveta, ali u Srbiji, zemlji koja prednjači po broju dece na internetu, reakcija mladih izgleda daleko od apokaliptičnih vizija koje se često slikaju. Dok se među odraslima rasplamsavaju diskusije o zavisnosti, mentalnom zdravlju i bezbednosti, glasovi samih tinejdžera – Dore, Lole i Alise – otkrivaju složeniju i neočekivano uravnoteženu sliku njihovog odnosa prema digitalnom svetu.

Srpski tinejdžeri na vrhu evropskih statistika: Kontekst za zabrinutost

Pre nego što uđemo u lične priče, neophodno je razumeti širi kontekst. Srbija se konstantno nalazi na vrhu evropskih statistika kada je u pitanju korišćenje interneta i društvenih mreža od strane dece i adolescenata. Prema istraživanju „Deca Evrope na internetu”, koje obuhvata 19 zemalja, čak 45 odsto srpske dece uzrasta od 9 do 11 godina koristi društvene mreže svakodnevno. Za poređenje, u Nemačkoj je taj procenat samo 11. Još upečatljiviji podatak dolazi iz kategorije 12-14 godina: 86 odsto srpskih tinejdžera svakodnevno je aktivno na platformama, što je najveći procenat među svim ispitanim državama. Ove brojke nisu samo suvi podaci; one predstavljaju sociološku realnost koja zahteva pažnju. Uz prosečno vreme provedeno na internetu koje takođe prevazilazi regionalne proseke, postaje jasno zašto se stručnjaci, roditelji i institucije pitaju kako osigurati da ovo intenzivno izlaganje bude što bezbednije i konstruktivnije.

Dorin svet: Društvene mreže kao prozor u kulturu i zabavu

Za trinaestogodišnju Doru, društvene mreže su prvenstveno prozor u svet koji je duboko zanima – svet K-pop kulture. Njen primarni cilj nije pasivno skrolovanje, već aktivna potraga za informacijama o omiljenim bendovima, novim pesmama i albumima. „Veruje da bi bila tužna ako ih ne bi imala jer tu saznaje kada će da izađe neka pesma ili album”, kaže ona. Dora koristi Instagram i TikTok, ali naglašava da je sadržaj koji konzumira uglavnom zabavan ili kulturno specifičan. Ona otvoreno priznaje da je retko naišla na nešto praktično korisno, možda jedan savet za učenje koji, kako kaže, „nije pomoglo”. Ova iskrenost govori o tome da mladi percipiraju vrednost sadržaja različito od odraslih. Iako su joj roditelji postavili dnevno ograničenje od dva sata, Dora primećuje ironiju: „Tata je stalno na telefonu, gleda i on mreže, kaže da mora zbog posla”. Ova opservacija direktno ukazuje na ključni izazov – pitanje doslednosti i uzora od strane odraslih.

Lolina perspektiva: Svesnost o gubitku vremena i potreba za granicama

Lola, godinu dana mlađa od Dore, predstavlja drugi, sve češći tip tinejdžera: ona koja je svesna potencijalne štete. Do pre nekoliko meseci imala je profile na Instagramu i TikToku, ali ih je svesno „ugasila” jer je imala osećaj da samo gubi vreme. Ostala joj je samo aplikacija Snepčet, gde je povezana isključivo sa poznatim prijateljima i gde provodi do sat vremena dnevno, u skladu sa roditeljskim pravilima. Šokantno je njeno zrelo rasuđivanje: „Odrasli treba da stavljaju zabrane jer nema mnogo pametnog da se vidi. Sve su to sadržaji koji se prave da bi neko dobio pare od broja pregleda”. Ipak, čak i ona priznaje da bi joj nedostajao Snepčet za komunikaciju. Njen odgovor na hipotetičku zabranu je aktivan: „Sigurno ne bih sedela u kući, išla bih napolju”. Lolin slučaj pokazuje da kada se tinejdžerima pruži prostor za refleksiju i kada se odrasli ponašaju dosledno, moguć je balansiran odnos prema tehnologiji.

Alisin izbor: Život bez profila i fokus na interpersonalne odnose

Alisina priča je možda najintrigantnija. Ona nema profil ni na jednoj društvenoj mreži, što je retkost u njenom odeljenju gde skoro sva deca imaju prisustvo na platformama. Njen razlog je jednostavan i podržavaju ga oba roditelja: „Mama kaže da mi nisu potrebne društvene mreže, a i ja se slažem jer sam dete”. Umesto toga, ona koristi Jutjub za zabavne kratke snimke, a za komunikaciju sa drugarima koristi Vajber. Ona nije socijalno izolovana; naprotiv, uglavnom komunicira direktno. Prva stvar koju pominje kada se spomenu društvene mreže nije zabava, već opasnost: „Kada se priča o društvenim mrežama, meni je važno da se kaže da ne treba da se koriste za ismevanje”. Za Alisu, svet bez Jutjuba ne bi bio kraj sveta; ona bi jednostavno „crtala ili čitala nešto”. Njen primer pokazuje da alternative postoje i da se mogu uspešno održati prijateljstva i van glavnih platformi.

Inicijative i predlozi: Od australijske zabrane do srpskih škola

Dok Australija sprovodi radikalnu zabranu, u Srbiji se diskusija vodi na drugom nivou. Zvaničnih inicijativa za potpunu zabranu mreža za mlade nema, ali Zaštitnik građana, Zoran Pašalić, priprema predlog zakona kojim bi se zabranila upotreba mobilnih telefona u osnovnim i srednjim školama. Ono što je posebno značajno u ovom procesu jeste inkluzivnost. „Pre nego što sa tim zakonom izađemo u javnost, dali smo mladima, onima kojima je namenjen, da ga prokomentarišu. Kada oni budu dali primedbe i kada te primedbe unesemo u zakon, izaći ćemo s tim u javnost”, istakao je Pašalić. Ovaj pristup, koji uključuje glas korisnika, suštinski je važan za kreiranje efikasnih i prihvatljivih mera. On prevazilazi autoritarne zabrane i umesto toga teži dogovoru i edukaciji.

Stručni saveti: Od ograničenja ka samoregulaciji i porodičnom dogovoru

Kako se onda roditelji i edukatori mogu nositi sa ovom situacijom? Psihološkinja Dobrinka Kuzmanović daje savet koji se pomera sa fokusa sa čiste kontrole. Ona ističe da pokušaji da se deci jednostavno ograniči vreme na internetu često nisu efikasni, jer tinejdžeri uvek mogu naći način da ih zaobiđu. Umesto toga, ona zagovara pristup zasnovan na podršci. „Roditelji treba da podrže dete u samoregulaciji vremena ispred ekrana i da mu omoguće da učestvuje u kreiranju porodičnih pravila o zdravom i bezbednom korišćenju interneta”. Ovaj model podrazumeva otvoren dijalog, objašnjavanje rizika (kao što je kiber-nasilje na koje ukazuje Alisa) i zajedničko određivanje granica. To nije zabrana, već građenje veštine odgovornog korišćenja koja će deci služiti celog života.

Resursi i podrška: Gde potražiti pomoć i informacije

Srećno, roditelji i deca u Srbiji nisu ostavljeni sami sebi. Postoje institucije i resursi specijalno dizajnirani da pomognu. Nacionalni kontakt centar „Pametno i bezbedno” predstavlja ključni stub podrške. On pruža širok spektar materijala edukativnog karaktera kako za decu tako i za roditelje, koji obuhvataju sve teme od prepoznavanja neprimerenog sadržaja do zaštite privatnosti i borbe protiv onlajn nasilja. Centar takođe omogućava direktno prijavljivanje problema preko broja 19833. Ova usluga je od vitalnog značaja, jer pruža brz i siguran kanal za intervenciju u slučaju da dete dođe u nezgodnu ili opasnu situaciju na internetu. Korišćenje ovih resursa je prvi korak ka proaktivnom, a ne reaktivnom pristupu digitalnom svetu.

Tabela: Uporedni pregled korišćenja društvenih mreža kod dece u Srbiji i Evropi

*Prosek je orijentacioni, zasnovan na istraživanju „Deca Evrope na internetu” u 19 zemalja.

Od hipotetičke zabrane ka realnom dijalogu: Šta zaista misle tinejdžeri

Na kraju, odgovor na pitanje „Šta bi tinejdžeri radili da se ukinu društvene mreže?” nije jednostavan. Kao što priče Dore, Lole i Alise pokazuju, spektar odgovora je širok – od usmerene potrage za sadržajem, preko svesnog odricanja, do potpunog života van platformi. Zanimljivo je da nijedan od njih nije opisao apokaliptični scenario. Njihovi odgovori su bili praktični: igranje video-igara, izlazak napolje, crtanje, čitanje. Ovo sugeriše da, iako su društvene mreže duboko utkane u njihov svakodnevni život, identitet tinejdžera nije redukovan samo na njih. Pravi izazov, dakle, nije u crno-beloj zabrani koja imitira australijski model, već u stvaranju uslova u kojima će mladi, uz podršku odraslih, razviti kritičko razmišljanje i zdravstvene navike korišćenja digitalnih tehnologija. Ključ leži u digitalnim tehnologijama. Svet bez društvenih mreža za srpske tinejdžeri možda i nije nezamisliv, ali svet sa odgovornim i informisanim korisnicima definitivno je bolji cilj.