Sezonski grip H3N2
Stručnjaci iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) i Svetske zdravstvene organizacije (WHO) upozoravaju na neobično ranu i intenzivnu sezonu gripa koja zahvata celu planetu. Uzrok je, između ostalog, i pojava nove, značajno mutirane verzije virusa sezonskog gripa A, poznate kao H3N2. Ova varijanta, koja je povezana sa naglim skokom broja obolelih u Japanu i Velikoj Britaniji, već je detektovana na svim kontinentima, što ukazuje na njenu visoko zaraznu prirodu i globalni potencijal za širenje.
Epidemiološka situacija u Srbiji: porast od preko 75%
Prema najnovijim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u periodu od 8. do 14. decembra registrovano je 11.810 slučajeva oboljenja sličnih gripu i čak 15.691 slučaj akutnih respiratornih infekcija. Ovi brojevi postaju još alarmantniji kada se uporede sa istim periodom prošle godine, jer pokazuju rast od impresivnih 75,6% kada su u pitanju oboljenja slična gripu. Ovaj statistički podatak nije samo broj – on je jasan indikator da se susrećemo sa aktivnijom i agresivnijom sezonom respiratornih virusa, gde mutirani H3N2 soj igra značajnu ulogu. Rast obolevanja predstavlja značajan opterećujući faktor za zdravstvene sisteme, posebno u kombinaciji sa drugim cirkulišućim virusima.
Šta je zapravo grip H3N2 i zašto mutira?
Virus gripa A podtipa H3N2 je dugogodišnji poznanik u svetu sezonskih gripova. Međutim, njegova glavna karakteristika je visoka frekvencija genetskih mutacija, posebno u proteinima na svojoj površini (hemaglutininu – ‘H’ i neuraminidazi – ‘N’). Ove promene, poznate kao antigenski drift, omogućavaju virusu da delimično “zameni identitet” i zaobiđe već stečeni imunitet populacije. Profesor Derek Smit, direktor Centra za evoluciju patogena na Univerzitetu u Kembridžu, objašnjava da je kod tekućeg soja došlo do nagomilavanja čak sedam mutacija, što je rezultiralo „brzim povećanjem” detekcije ovog mutiranog soja. “Skoro sigurno će zahvatiti svet”, istakao je profesor Smit, naglašavajući neizbežnost njegovog globalnog širenja.
Da li je ovaj soj zaista “gori”? Istina o simptomima i imunitetu
Ključno pitanje koje muči javnost je da li je ova mutacija gripa H3N2 opasnija ili izaziva teže simptome od uobičajenih sojeva. Stručnjaci ističu da klinička slika bolesti – groznica, bolovi u mišićima, glavobolja, malaksalost i kašalj – verovatno nije radikalno različita. Međutim, prava opasnost leži u populacionom imunitetu. Pošto se ljudi nisu u značajnoj meri susretali sa ovom specifičnom genetskom linijom virusa H3N2 u poslednjih nekoliko godina, kolektivni imunitet je slabiji. Doktor Nikola Luis, direktorka Svetskog centra za grip u Institutu Frensis Krik, komentariše: “Nismo videli ovakav virus već neko vreme, ova dinamika je neuobičajena. Apsolutno me brine. Ne paničim, ali sam zabrinuta.” Ovaj nedostatak prethodnog kontakta čini stanovništvo ranjivijim, što rezultira većom stopom obolevanja i bržim širenjem, a samim tim i većim brojem komplikacija kod osetljivih grupa.
Grip, prehlada ili kovid? Kako da ih razlikujete
U vreme kada cirkulišu brojni respiratorni virusi, diferencijacija bolesti može biti izazovna. Prehlada se obično javlja postepeno, sa dominantnim simptomima kao što su zagušenje nosa, kijanje i “perutanje” u grlu. Grip, pak, karakteriše nagli početak sa intenzivnom groznicom (često iznad 38°C), jakim bolovima u mišićima i zglobovima, izraženom slabošću i suvim kašljem. Virus SARS-CoV-2, koji izaziva COVID-19, ima visok stepen preklapanja simptoma sa gripom. Međutim, neke karakteristike mogu ukazati na koronu: iznenadan i potpun gubitak mirisa (anosmija) ili ukusa (agevzija), “oštar” ili bolan osećaj u grlu koji podseća na peckanje, kao i učestali simptomi gastrointestinalnog trakta poput dijareje. Ipak, jedini pouzdan način potvrde je molekularni test (PCR).
| Simptom / Oznaka | Grip (Influenca) | Prehlada | COVID-19 |
|---|---|---|---|
| Početak | Nagli, za nekoliko sati | Postepen, u toku dana | Različit, od naglog do postepenog |
| Groznica | Česta, često visoka (>38°C) | Retka ili blaga | Česta |
| Glavobolja | Česta i jaka | Retka | Česta |
| Bolovi u telu | Česti i jaki | Blagi | Česti |
| Iscrpljenost | Jaka, može trajati nedeljama | Blaga | Česta, od umerene do jake |
| Gubitak mirisa/ukusa | Veoma redak | Veoma redak | Prilično čest (kod nekih sojeva) |
| Kašalj | Čest, suv i dosadan | Blag do umeren | Čest, suv |
Efikasnost vakcine protiv gripa u svetlu nove mutacije
Svetska zdravstvena organizacija i nacionalni instituti za javno zdravlje svake godine prate cirkulaciju virusa i na osnovu toga preporučuju sastav sezonske vakcine. Međutim, proces proizvodnje vakcine je dug, a virus neprestano evoluira. Trenutno dostupne vakcine protiv gripa razvijene su na osnovu sojeva koji su cirkulisali ranije, iako su naučnici nastojali da predvide dominantne sojeve. Profesor Kristof Frejzer sa Instituta za pandemijske nauke na Oksfordu objašnjava: “Bolje je imati neku nego nikakvu zaštitu, ali ova godina će verovatno biti jedna od onih kada će količina zaštite biti manja nego u godinama kada je kompatibilnost bolja. Nije idealna situacija.” Ovakva “nesavršena” podudaranost ne znači da je vakcina beskorisna. Ona i dalje pruža ključnu prednost: značajno smanjuje rizik od teškog oblika bolesti, hospitalizacije i komplikacija poput upale pluća, što je od vitalnog značaja za ranjive grupe.
Ko treba da se vakciniše i kako je organizovano u Srbiji?
U domovima zdravlja širom Srbije vakcinacija protiv sezonskog gripa sprovodi se od početka oktobra. Prema uputstvima Zavoda za javno zdravlje Beograd, vakcinaciju obavezno treba da prime određene rizične grupe: osobe starije od 65 godina, hronični bolesnici (npr. oboleli od dijabetesa, kardiovaskularnih, plućnih ili bubrežnih bolesti), trudnice i zdravstveni radnici. Ovim grupama vakcina se daje besplatno u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja. Ostali građani koji žele da se vakcinišu mogu to učiniti na svoj trošak, kupovinom vakcine u apotekama i primenom u zdravstvenoj ustanovi. Vakcinacija predstavlja ne samo ličnu zaštitu, već i doprinos kolektivnom imunitetu, štiteći one koji se zbog medicinskih razloga ne mogu vakcinisati.
Praktične nevakcinalne mere zaštite i prevencije
Pored vakcinacije, postoji niz dokazanih, svakodnevnih mera koje efikasno usporavaju širenje virusa gripe. Doktorka Suzana Makdonald, rukovoditeljka programa za grip u Agenciji za zdravstvenu bezbednost UK, naglašava značaj higijene: pokrivanje usta i nosa maramicom prilikom kašlja i kijanja (koju treba odmah odbaciti), kao i redovno i temeljno pranje ruku sapunom i toplom vodom najmanje 20 sekundi. Ako se razbolite, idealno je da ostanete kod kuće najmanje 24 časa nakon prestanka groznice (bez upotrebe lekova protiv groznice). Ako izlazak mora da se obavi, trebalo bi izbegavati zatvorene, gužvom ispunjene prostore, držati fizički odstojanje od drugih ljudi i razmotriti nošenje zaštitne maske za lice. Ove mere su posebno važne u srednjim školama i na radnim mestima, jer su to česta žarišta širenja.
Škole u Japanu i pojedine u Engleskoj, gde je sezona gripa najavila raniji i intenzivniji talas, već su sprovele mere kao što su privremena zatvaranja ili obustave određenih aktivnosti da bi se sprečile epidemije. Ovakve odluke donose se na osnovu lokalne epidemiološke situacije i imaju za cilj da prekinu lanac prenošenja virusa u zajednicama gde se brzo širi. Iako se zdravstveno prosvećivanje i promocija higijenskih navika često smatraju jednostavnim, oni su fundamentalni stub borbe protiv sezonskih respiratornih virusa, uključujući i novi mutirani soj H3N2, i predstavljaju odgovornost svakog pojedinca prema zajednici.
