Rekonstrukcija Velike sale u Užicu: Analiza troškova i propuštene prilike za prostor nekadašnje streljane

Rekonstrukcija Velike sale u Užicu: Analiza troškova i propuštene prilike za prostor nekadašnje streljane

U lokalnoj politici i upravljanju javnim sredstvima, svaka investicija treba da bude transparentna i opravdana. Međutim, nažalost, često se susrećemo sa situacijama gde se prvobitni projekti i budžeti značajno prekoračuju, a potencijalni javni prostori ostaju zapostavljeni. Jedan od takvih slučajeva, koji je izašao u javnost zahvaljujući saopštenju SSP Užice, tiče se rekonstrukcije Velike sale Gradskog kulturnog centra i potpunog zanemarivanja prostora nekadašnje streljane. Ova tema otvara pitanje odgovornog upravljanja, javnih nabavki i strateškog razvoja kulturne infrastrukture u gradu.

Četiri izmene ugovora i porast troškova: Od 600.000 do 650.000 evra

Prema navedenim podacima, projekat rekonstrukcije Velike sale Gradskog kulturnog centra u Užicu je prošao kroz četiri izmene osnovnog ugovora. Ovaj proces je rezultirao porastom ukupne vrednosti radova sa prvobitnih 600.000 evra na konačnih 650.000 evra. Takvo povećanje troškova od 50.000 evra, ili preko 8%, predstavlja značajan finansijski otklon koji zahteva detaljno objašnjenje i javnu kontrolu. U svetlu dobrih upravljačkih praksi, svaka izmena ugovora mora biti jasno obrazložena, sa detaljnim tehničkim i finansijskim obrazloženjima koje demonstriraju apsolutnu neophodnost takvog koraka. Neretko, međutim, ovakve promene postaju sinonim za nepotpuno planiranje, lošu procenu ili, u najgorem slučaju, namerno zaobilaženje javnih nabavki.

Pitanje koje se nameće građanima i stručnoj javnosti jeste da li su sve četiri izmene bile ekonomski opravdane i da li je postignuti rezultat proporcionalan uloženim sredstvima. Javna ulaganja u kulturnu infrastrukturu su od vitalnog značaja za razvoj zajednice, ali moraju se sprovoditi na način koji osigurava maksimalnu vrednost za svaki potrošeni dinar. Otvorenost u ovom procesu je ključna za izgradnju poverenja građana u lokalne institucije.

Upravljački izazovi i odgovornost direkcije ustanove

U saopštenju se navodi da je Filip Baralić, direktor Gradskog kulturnog centra, bio na čelu ustanove i tokom ove rekonstrukcije. Ova činjenica stavlja u fokus ulogu i odgovornost direkcije u nadgledanju složenih i skupih investicionih projekata. Zadatak rukovodioca javnih ustanova kulture nije samo administrativni, već i strateški – oni su dužni da osiguraju da se projekti realizuju efikasno, u roku i u okviru planiranog budžeta, uz maksimalnu korist za javnost.

Nažalost, navodi da je direktor “mogao mirno da sve vrati svom primarnom poslu tj. SNS botovanju na radnom mestu” ukazuju na percepciju nepotpune posvećenosti razvoju ustanove. Ovakve tvrdnje, bez obzira na političku pripadnost, ukazuju na dublji sistemski problem gde se funkcije u javnim ustanovama mogu doživljavati kao mesta za političku lojalnost, a ne za stručni i posvećen rad. Kvalitet kulturnog života u gradu direktno zavisi od angažovanja i stručnosti ljudi koji vode ove ustanove.

Propuštena šansa: Prostor nekadašnje streljane kao deponija

Dok su se sredstvima od preko pola miliona evra ulagala u jednu salu, drugi dragoceni prostor u okviru iste ustanove – nekadašnja streljana – je potpuno zanemaren. Ovaj prostor, kako je navedeno, služi kao deponija. Ova kontrastna slika je možda još više uznemirujuća od samog porasta troškova rekonstrukcije. U gradu koji, prema rečima autora saopštenja, “vapi za javnim prostorom”, postojeći objekat se ne koristi, već propada.

Ova situacija predstavlja klasičan primer kratkoročnog i fragmentiranog planiranja. Umesto holističkog pristupa razvoju čitavog kampusa Gradskog kulturnog centra, gde bi se svi resursi i prostori ocenili i planirali sinergijski, donosioci odluka su se fokusirali na jedan projekat, dok je drugi ostao u potpunoj zaboravi. Javni prostori su ograničen i vredan resurs, a njihovo nekorišćenje ili pogrešno korišćenje predstavlja ekonomski i socijalni gubitak za celu zajednicu.

Vizuja budućnosti: Interaktivni dečiji klub i apliciranje za fondove

Aleksandar Veselinović u saopštenju nudi konkretnu i inspirativnu alternativu za propali prostor. Predlaže da se, uz “mala ulaganja”, prostor nekadašnje streljane preuredi u Interaktivni dečiji klub. Ovakav objekat bi bio na raspolaganju osnovnim i srednjim školama, kao i ostalim ustanovama kulture, za realizaciju programa namenjenih deci i mladima. Ova ideja nije samo izvodljiva, već i strateški ispravna, jer se fokusira na budućnost – obrazovanje i angažovanje mladih generacija.

Ključni element ovog predloga je i naglasak na “apliciranju fondovima, kojih ima bezbroj za ove namene”. Evropska unija, razne međunarodne fondacije, kao i nacionalni programi, nude brojne mogućnosti za finansiranje projekata u oblasti kulture, obrazovanja i omladinskog rada. Uspešno pristupanje ovim fondovima zahteva proaktivan pristup, stručnost u pisanju projekata i posvećenost realizaciji. Navod da “kod SNS kadrova nema ni pameti, ni ideja, ni veština” ukazuje na percepciju nedostatka upravo ovih kapaciteta kod trenutnih upravnika.

Politički kadrovi protiv stručnog menadžmenta: Sistemski problem?

Kritika upućena u saopštenju ide dalje od jednog konkretnog slučaja i ukazuje na sistemski problem. Tvrdnja da su određeni kadrovi “vođeni isključivo ličnim interesima” i da nemaju “elementarne zainteresovanosti za unapređenje bilo kog segmenta koji se tiče života građana” govori o dubljoj krizi u lokalnoj upravi. Kada se ključne pozicije u javnim ustanovama popunjavaju na osnovu političke lojalnosti, a ne stručnih kompetencija i posvećenosti javnom dobru, rezultat je često stagnacija, neefikasnost i propuštene prilike.

Ovaj model upravljanja ima dugoročne negativne posledice po razvoj grada. Investicije postaju nepotpune, strateško planiranje nepostojeće, a potencijal za razvoj se gubi. Građani, kao krajnji korisnici usluga, ostaju bez kvalitetnih sadržaja i infrastrukture koja bi mogla značajno da unapredi njihov svakodnevni život. Pitanje je kada će, kako se navodi, sve to “doći na naplatu”, odnosno kada će građani preuzeti aktivniju ulogu u zahtevanju odgovornosti.

Kultura i javni prostor kao temelji zajednice

Ova priča iz Užica nije izolovani slučaj, već simptom šireg stanja u upravljanju javnim dobrom. Kulturne ustanove i javni prostori nisu samo zgrade i prostorije; oni su srce zajednice, mesta gde se gradi identitet, ostvaruju socijalni kontakti i oblikuje budućnost. Investicije u njih su investicije u kvalitet života, socijalni kapital i privlačnost grada.

Efikasno i transparentno upravljanje ovim resursima je obaveza prema građanima. To uključuje dugoročno strateško planiranje, stručno sprovođenje projekata, aktivno traženje spoljnih izvora finansiranja i, najvažnije, kontinuirani dijalog sa zajednicom o njenim potrebama i željama. Prostor nekadašnje streljane mogao je da bude simbol obnove i inovacije, ali je za sada ostao simbol propuštene šanse.

Podaci o projektu i troškovima

Podaci iz ove tabele jasno ilustruju disparitet između planiranog i realizovanog, kao i kontrast u tretmanu dva prostora u istoj ustanovi. Oni služe kao osnova za dalju analizu i raspravu o efikasnosti javnih ulaganja.

Na kraju, priča o rekonstrukciji Velike sale i zapostavljenoj streljani u Užicu je priča o prioritetima i odlukama. Ona postavlja fundamentalna pitanja o tome kako se donose odluke o javnim sredstvima, ko ih kontroliše i kakva vizija budućnosti grada stoji iza tih odluka. Dok se jednom salom upravljalo kroz četiri izmene ugovora i dodatnih 50.000 evra, drugi dragoceni prostor je ostao van vidokruga, čekajući da neko prepozna njegov potencijal. Ova situacija služi kao podsetnik da je održivi razvoj grada nemoguć bez strateškog viđenja, stručnog menadžmenta i nepokolebljivog fokusa na javno dobro.