U organizaciji Književnog kluba „Rujno” u čitalištu Narodne biblioteke Užice, u ponedeljak 21. oktobra održana je promocija knjige „Golubovi srca” Dragice Drage Grbić. U programu su učestvovali članovi Dramske sekcije Medicinske škole pod rukovodstvom Violete Zlatanović Marković koji su govorili stihove iz nove knjige, uz pratnju Ivana Milutinović na gitari, kao i Gradski hor „Zlatiborska vila” na čelu sa dirigentom Gordanom Lazić. Kako je rečeno u programu ova promocija je ujedno i „motiv širenja i spašavanja reči u današnjem svetu modernih komunikacija, svetu ćutanja, svetu promena..“.
Sa promocijom knjige, nastavljena je akcija „Darujmo reč” u organizaciji Književnog kluba Rujno, gde su se prisutni posetioci uz knjigu umesto ulaznice, priključili prikupljanju knjiga za seoske škole bez biblioteke.
Dragica Draga Grbić je završila svoje školovanje u Sarajevu, i kao nastavnik srpskog jezika službovala u Sarajevu i Zavidovićima do 1992. U toku poslednjeg rata u Bosni, deleći sudbinu mnogih iz tih krajeva, pronašla je novi dom u Višegradu. Do sada je objavila tri knjige: Sanjalica (2006), Srećica (2008), Na krilima nesanice (2010). Dobitnica je mnogobrojnih pesničkih nagrada među kojima se ističu nagrada „Carica Teodora” , prva nagrada „Toma Radosavljević”, prva nagrada „Vukovi lastari”, prva nagrada časopisa „Soko”. Pesme su joj prevođene na ruski, bugarski i engleski jezik.
Obraćajući se prisutnima, pesnikinja Dragica Draga Grbić je istakla:
—Svaka nova pesma je nova radost za pesnika, nova priča moje duše. Knjiga „Golubovi srca” je priča o našoj prošlosti, sadašnjosti, stradanju srpskog naroda kroz vekove. Naslov knjige je po pesmi „Golubovi srca” posvećenoj mojoj baki Ani Popović koja je u drugom svetskom ratu izgubila svoje sinove, pa i ja imam svoje rane koje lečim poezijom i prevazilazim stihovima. U knjizi sam dotakla sve naše bitke, naše junake, naše svetinje, naše muke. Prisutna sam u svim istorijskim događajima koji su se davno završili ali mislim da posledice još traju.
Knjiga „Golubovi srca” sadrži 86 pesama podeljenih u pet tematskih ciklusa. U svojim pesmama, Dragica Grbić je patriotsko oličenje pesnikinje koje ne zaboravlja vrednosti svog naroda, ćirilicu, pravoslavlje, molitvu, svetinje, Kosovo, običaje, ognjište, porodicu kao stub društva… Tu su i pesme posvećene novom zavičaju Višegradu, kao i zadnji ciklus u spomen na velikog srpskog pesnika Branka Miljkovića koga pesnikinja naziva princom pesnika. Sva istorija srpskog naroda, koja Dragicu boli kao i sve koji su ratove preživeli iskazana je pesmom „Pismo sa Vučijaka” gde kaže:
Ako dođe dan, sine,
Da mojim putem pođeš,
Znaćeš staze,
One su uvijek iste.
Stih Dragice Grbić je jednostavan, ogoljen od epiteta i stilskih ukrasa,rime,ali u suštini neograničen i jak u svojoj celini. U njenim stihovima nema skrivenih značenja, simbola ali je celokupna pesma simbol i snažna misaona pouka.
Na pitanje o istorijskim događajima koji su bili povod nastanka ovih stihova, Dragica Grbić je rekla:
—Ovo je moj lični doživljaj u vihoru rata koji nam se desio, jer, cijeli rat sam provela na prvoj borbenoj liniji u Bosanskom Petrovcu. Tu sam živjela najkraće u životu, četiri godine ali je ta Krajina ostala zapisana u mojem srcu i ivek je inspiracija. To su događaji koji su se tada utisnuli, prvi susret sa ratom, kada su gube sva moralna načela, kada vlada zakon sile i željela sam da sačuvam to kao istoriju, kao lični doživljaj ali i da ostavim pouku za buduća pokolenja.
U vašoj poeziji nema nijedne negativne emocije kakvu bi se očekivalo da rat može izazvati kod čoveka, ni mržnje, ni osvete, samo gorka sudbina. Da li je to bit srpstva?
— Dobrotom se sve može pobediti, pravoslavlje jeste u suštini dobrota. U ovoj knjizi sam pričala o sudbini naroda s obe strane Drine, za mene je to jedan narod, narod koji se od iskona samo branio, to je naša nekakva sudbina.
U knjizi je ciklus pesama posvećen Branku Miljković. Zašto baš Miljković od svih naših pesnika?
—Branko Miljković je naš princ pesnika. U Nišu se svake godine održava manifestacija „Između dva sveta” u organizaciji Udruženja Branko Miljković, i svake godine sam prisutna, a 2011. u vreme kada su moje pesme nastajale obeležavano je 50. godina od njegove smrti. Svojim stihovima
Dok zvijeri jabuke jedu
Šešir tvoj pod tajnom nose
Htela sam reći da mi istinu znamo, da nije potrebno više da se krije. Istina je da on nije izvršio samoubistvo kako nas uče, kako pišu, sva ta isleđenja su pod velom tajne, a mi jako dobro znamo da je on ubijen. Njegova poezija je misaona, duboka poezija svih pesnika i celog našeg bića.
Prve štampane primerke knjige „Golubovi srca” Dragica Draga Grbić je poklonila biblioteci manastira Dečani.