Promena pravne forme javnih preduzeća: Šta znači prelazak “Srbijavoda”, “Pošte” i “Puteva” u d.o.o.?

Promena pravne forme javnih preduzeća: Šta znači prelazak “Srbijavoda”, “Pošte” i “Puteva” u d.o.o.?

U poslednjih deset godina, državna preduzeća u Srbiji su prošla kroz višestruke reforme u cilju povećanja efikasnosti i privlačenja investicija. Najnoviji korak u tom procesu je odluka Vlade Srbije da se pravna forma javnih preduzeća “Srbijavode”, “Pošta Srbije” i “Putevi Srbije” promeni u društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.). Ovaj potez, objavljen u Službenom glasniku, predstavlja značajnu promenu u upravljanju nekim od najvažnijih infrastrukturnih sistema u zemlji i otvara pitanja o njihovoj budućnoj ulozi i poslovanju.

Šta se zapravo menja? Pravni okvir transformacije

Promena pravne forme iz javnog preduzeća u d.o.o. nije samo tehnički detalj. Javno preduzeće je entitet koji u potpunosti kontroliše država, sa posebnim zakonskim okvirom koji često naglašava javni interes i socijalnu funkciju nad komercijalnom efikasnošću. Društvo sa ograničenom odgovornošću, sa druge strane, je klasičan oblik pravnog lica regulisan Zakonom o preduzećima, dizajniran da posluje na tržištu. Ključna razlika leži u odgovornosti: u d.o.o.-u, odgovornost osnivača (u ovom slučaju države) ograničena je na ulog u kapitalu, što predstavlja zaštitu državne imovine od potencijalnih dugova preduzeća. Međutim, kao što navodi dokument, ova promena ne znači prekid kontinuiteta. Preduzeća će nastaviti da obavljaju sve do sadašnje delatnosti “na isti način i pod istim uslovima”, a svi postojeći ugovori i sudski postupci ostaju na snazi bez potrebe za dodatnim izmenama.

Strateški sistemi pod lupom: “Srbijavode”, “Pošta” i “Putevi”

Izbor ova tri preduzeća nije slučajan, već ukazuje na strateški pristup reformi. Javno vodoprivredno preduzeće “Srbijavode” upravlja jednim od najkritičnijih resursa – vodom. Njegova transformacija može imati duboke implikacije na upravljanje vodnim resursima, od održavanja sistema navodnjavanja do snabdevanja pijaćom vodom. “Pošta Srbije” predstavlja ne samo kurirsku službu već i ključnu instituciju za osiguranje pristupa osnovnim uslugama u udaljenim krajevima, uključujući penzijske isplate i bankarske usluge. “Putevi Srbije”, kao glavni odgovorni za održavanje i izgradnju državnog puteva, imaju direktnu ulogu u ekonomski razvoj i bezbednost saobraćaja. Promena njihove pravne forme može uticati na dinamiku budućih javno-privatnih partnerstava i koncesija.

Šire perspektive: “Emisiona tehnika i veze” i “Zavod za udžbenike”

Pored tri velika sistema, odluka obuhvata i javna preduzeća “Emisiona tehnika i veze” iz Beograda i “Zavod za udžbenike”. Ovaj detlj pokazuje da se reforma ne odnosi samo na infrastrukturne divize, već i na sektore obrazovanja i telekomunikacija. “Emisiona tehnika i veze” igraju ključnu ulogu u održavanju televizijskih i radio prenosa, što je vitalno za javni informisanje. “Zavod za udžbenike” je pak centralni akter u obrazovanju, odgovoran za izradu i distribuciju školskih priručnika. Njihov prelazak u d.o.o. može dovesti u pitanje model finansiranja i dostupnosti obrazovnog materijala, istovremeno otvarajući prostor za veću efikasnost u proizvodnju i distribuciju.

Implikacije na upravljanje i odgovornost

Promena pravne forme u d.o.o. donosi novi model korporativnog upravljanja. Za razliku od javnog preduzeća koje direktno kontroliše državna administracija, d.o.o. se upravlja kroz skupštinu i odbor direktora. Ovo može dovesti do profesionalnijeg i poslovno orijentisanog donošenja odluka, smanjenjem direktanog političkog uticaja na svakodnevno poslovanje. Međutim, postoji i rizik da se javni interes, posebno u oblastima kao što su univerzalna usluga pošte ili održavanje manje profitabilnih puteva, stavi u drugi plan u odnos na finansijske pokazatelje. Ključno će biti kako će država, kao jedini ili glavni akcionar, definisati mandat i ciljeve za ova nova društva.

Ekonomski potencijal i mogućnost privlačenja investicija

Jedan od očiglednih razloga za ovu promenu je stvaranje pravnog okvira koji je prepoznatljiviji i privlačniji za potencijalne investitore i partnere. D.o.o. kao pravni oblik pruža veću pravnu sigurnost i fleksibilnost za zaključivanje sporazuma, ulaganje kapitala ili formiranje zajedničkih poduhvata. Za preduzeće kao što su “Putevi Srbije”, ovo može olakšati ulazak u kompleksna javno-privatna partnerstva za izgradnju auto-puteva. Za “Pošta Srbije”, to može značiti lakše proširenje na nove, digitalne usluge u partnerstvu sa privatnim kompanijama. Međutim, ostaje otvoreno pitanje da li će država razmotriti deo ili potpunu privatizaciju u budućnosti, ili će zadržati punu kontrolu.

Uticaj na zaposlene i korisnike usluga

Za hiljade zaposlenih u ovim sistemima, promena pravne forme može izazvati zabrinutost u vezi sa uslovima rada, kolektivnim ugovorima i budućnošću radnih mesta. Dokument eksplicitno navodi da se svi ugovori nastavljaju, što bi trebalo da osigura kontinuitet postojećih prava. Međutim, dugoročno, nova poslovna logika može dovesti do restrukturiranja. Za korisnike usluga – građani i kompanije – glavno pitanje je kvalitet i cena usluga. Da li će prelazak u d.o.o., sa potencijalno većom fokusom na profitabilnost, dovesti do povećanja taksi za vodu, poštanske usluge ili naknada za puteve? Ili će, naprotiv, povećana efikasnost i moguće investicije rezultirati boljim uslugama? Odgovor na ovo pitanje zavisiće od konkretnih odluka menadžmenta i državnog nadzora.

Pravni i regulatorni kontekst u Srbiji

Ova transformacija se ne dešava u vakuumu, već je deo šireg trenda reformi državnog sektora u Srbiji. Prethodne godine su videle slične promene u drugim sektorima. Ključno pitanje je kako će se osigurati da nova d.o.o. društva i dalje ispunjavaju javne servisne obaveze (PSO) koje su im ranije bile dodeljene. Regulatorna tela, kao što su Regulatorna agencija za komunikacije ili Regulatorni organ za energetiku i vodoprivredu (u budućnosti), dobijaju na značaju. Njihova uloga u postavljanju pravila i nadzoru nad ovim strateški važnim kompanijama, nakon što pređu u d.o.o., postaje još kritičnija kako bi se zaštitio javni interes i sprečile zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu.

Sporedni efekti i dugoročni scenariji

Dugoročni efekti ove odluke tek treba da se vide. Jedan scenario je da ova preduzeća postanu agilnija, finansijski zdravija i sposobnija da privuku kapital za modernizaciju svoje zastarele infrastrukture, što bi na kraju koristilo celokupnoj privredi i građanima. Drugi scenario, koji zabrinjava kritičare, je da komercijalizacija dovede do zanemarivanja socijalne funkcije i usluga u manje profitabilnim, ruralnim područjima, produbljujući regionalne nejednakosti. Uspeh ove transformacije mereće se ne samo bilansima uspeha, već i sposobnošću ovih ključnih sistema da i dalje služe svim građanima Srbije, osiguravajući pristup osnovnim resursima i uslugama, nezavisno od profitabilnosti lokacije.